Koliko su solarni paneli zaista ekološki i „zeleni“

Postoji nekoliko razloga za privlačnost obnovljivih izvora energije (OIE). Sunce, voda, vetar, geotermalna energija i biomasa, kao neškodljivi po životnu sredinu, glavni su saveznici ljudi u borbi protiv klimatskih promena, a njihovu posebno bitnu održivu odliku predstavlja smanjena emisija ugljen-dioksida u procesu proizvodnje energije, bilo električne, toplotne ili mehaničke. I dok su zalihe fosilnih goriva, kao njihovih „prljavih“ konkurenata u oblasti energetskog snabdevanja, ograničene, OIE su, zbog svoje prirode, neiscrpni.

Naučnici-volonteri u prvim borbenim redovima protiv klimatskih promena

Protekle dve nedelje provela sam na pregovorima o klimatskim promenama u Bonu, u Nemačkoj. Upoznala sam se sa političkom perspektivom na globalno zagrevanje, o čemu više možete da čitate na sledećem linku: https://www.energetskiportal.rs/tag/izvestaji-iz-bona/. I dok su nama, pojedincima, sredstva u borbi protiv klimatskih promena – smanjeni unos mesa ili izbegavanje korišćenja plastičnih kesa – države svoj ugljenični otisak smanjuju potpisivajući konvencije i obrazujući komisije. Jedna od njih je i Međuvladina komisija za klimatske promene (IPCC).

#throwbackthursday: Okvirna konvencija UN o klimatskim promenama – od Rija 1992. do Bona 2018.

Predmet sporazuma je „da ograniči koncentraciju gasova staklene bašte u atmosferi na nivo koji sprečiti opasno mešanje čoveka u klimatske sisteme“. Okvirna konvencija postavlja labave smernice za emisije štetnih materija za pojedinačne države i ne sadrži izvršne mehanizme. Čvršće spone stvaraju se spečifičnim ugovorima koji, prema cilju UNFCCC, određuju dalje akcije (protokoli, sporazumi).

Zašto i na koji način treba da ograničimo porast temperature ispod 1,5 stepeni

Rat klimatskim promenama objavljen je 4. novembra 2016. godine kada je na snagu stupio Pariski sporazum. Njegovi glavni ciljevi, pored ograničavanja globalnog zagrevanja na vrednosti ispod 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijsko doba, uključuju ojačavanje kapaciteta država da se suprotstave ovoj pojavi, razvoj zelenih tehnologija i pomoć manje razvijenim, ekonomski slabijim državama u ostvarivanju zajedničkih planova o smanjenju emisija štetnih gasova. Moja država je u rat ušla 29. maja 2017. Na strani protiv zagađivača, naravno.

Koliko jaja je potrebno za jednu Švarcvald tortu, a koliko za četiri auto-gume?

Svi umešni poslastičari znaju da za biskvit za Švarcvald tortu treba 7 jaja. Ipak, otkud ona u automobilskim gumama? Da li ste čuli za metaforu „vozi kao po jajima“ koja se upotrebljava za spore vozače? Ukoliko se nova naučna otkrića uspešno implementuju u auto-industriju, ona bi mogla da postane relikvija prošlosti – zato što bismo, bilo sporo, bilo brzo, zaista (a ne kao) vozili po jajima.

Zašto Švajcarci umotavaju glečere u ćebad?

Kako prosečna temperatura na našoj planeti raste, tako se glečeri širom nje „skupljaju“. U periodu od 1991. do 2010. godine, prema nalazima Live Science, krivica za 69 odsto topljenja lednika pala je na ljudski faktor. Zagrevanje se u poslednjih osam godina povećalo. I ove godine, kao i mnogih pre, grupa Švajcaraca probiće se do glečera u predelu Roun, noseći sa sobom ogromne bele prekrivače. Pohod je motivisan naporima da se masivni blokovi leda zaštite od nastupajuće letnje vreline.