U susret 8. martu: Kako je najmlađa kongresmenka u američkoj istoriji uzdrmala Trampa?

Od rečenice „Žene poput mene nisu bile predodređene da se kandiduju za Kongres“ koju je izgovorila u svom izbornom spotu do pozicije najmlađe kongresmenke u istoriji Sjedinjenih Američkih Država, dvadesetosmogodišnju Aleksandriju Okasio-Kortez delilo je tek nekoliko meseci. U tom periodu od pitanja „Šta želite da popijete?“ namenjenog gostu za šankom njujorškog restorana njen glas je postao pobunjenički govor manjinskih grupa u Americi upućen čitavoj naciji za političkom govornicom.

Zašto zagrevanje okeana nije toliko naivno koliko mislimo?

Sagorevanje fosilnih goriva i oslobađanje gasova sa efektom staklene bašte izaziva skok temperatura na globalnom nivou i poremećaje klime kao što su učestaliji i ozbiljniji toplotni talasi, suše, promene dinamike padavina i porast nivoa mora. Štetni gasovi ne odlaze isključivo u atmosferu, već određeni deo „zarobljavaju“ i svetski okeani. Taj određeni deo iznosi oko 90 odsto i čini naša mora sve toplijim. Okeani primaju većinu toplotne energije proizvedene čovekovim aktivnostima zato što se voda greje teže i sporije u poređenju sa vazduhom.

Lekcija Bila Gejtsa u 78 sekundi: Upozorenje o pretnji koju za Zemlju predstavljaju kamioni,...

Naravno da će pojeftinjenje solarnih panela i vetrenjača i njihova šira upotreba posledično smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte – međutim, proizvodnja struje je tek jedan sektor naše ekonomije koji ispušta štetne materije u atmosferu, naglašava Gejts. Ne smemo da zanemarimo postojanje drugih krivaca za zagađenje vazduha kao što su poljoprivreda, saobraćaj, industrija i građevinarstvo. „Do 2060. broj zgrada širom planete biće dvostruko uvećan. To je kao da svakog meseca tokom narednih 40 godina gradimo po jedan novi Njujork“, upozorava on.

Ne brže od zvuka! Povratak supersoničnih aviona – propast za životnu sredinu?

Poskupljenje goriva je supersoničnim avionima došlo krila i spustilo ih na zemlju. Ipak, nekoliko preduzeća u povoju želi da ih ponovo vine u nebo, a među njima je i Boom Supersonic iz Denvera u Sjedinjenim Američkim Državama koje posluje pod sloganom „Brži letovi su želja svakog putnika!“ Njihovi stručnjaci tvrde da bi, usled tehnološkog napretka, troškovi kupovine „supersonične“ avionske karte mogli da opadnu za 75 odsto, te da letenje u vazduhoplovu sa 55 sedišta bržem od zvuka ne bi trebalo da bude skuplje od letenja biznis klasom trenutno.

Da li nam zbog globalnog zagrevanja, preti izumiranje polarnih medveda na Arktiku?

Ove zime biolozi su potvrdili izuzetno sporo zamrzavanje mnogih regiona na Arktiku, usled visokih temperatura  i otežanog formiranja leda. Iako je još 1967. godine zabeležena najmanja debljina ledenog pokrivača u toku novembra, ipak je ovogodišnji novembar postavio novi rekord koji predstavlja pretnju za najugroženiju vrstu – polarne medvede. Temperatura u oktobru tekuće godine …

Nedeljni pregled eko-vesti iz sveta

Da li ste čuli za fleksitarijanizam? Ovo je način ishrane koji uzima maha među ljudima, a najlakše ga je opisati kao fleksibilni (labavi) vegetarijanizam. Njegovi pobornici unose meso, ali u smanjenoj količini. Fleksitarijanci nailaze na osudu vegetarijanaca, koji su u odnosu na njih radikalniji i odlučniji da ne konzumiraju mesne specijalitete. Ipak, čak i kada nije potpun, bojkot mesa pozitivno se odražava na naše životno okruženje.

Emisije štetnih gasova došle na naplatu: Pošto kilo ugljen-dioksida?

Litar ulja: 130 dinara. Dve karte za bioskop: 800. Fotelja Remsta iz Ikee: 18000. Tona ugljen-dioksida: neprocenjiva šteta po našu planetu. Međutim, da li je ona zaista neprocenjiva? Cena ugljen-dioksida (CO2) je ekonomski instrument pomoću kojeg vlasti pokušavaju da zauzdaju najveće zagađivače atmosfere. Kroz poreze i kupovinu dozvola za zagađivanje vazduha, proizvođači štetnih gasova uslovno rečeno preuzimaju odgovornost za uništavanje naše životne sredine.