Sve što treba da znate o vazduhu u Srbiji

Nekada smo učili da je vazduh smeša gasova, bez boje, mirisa i ukusa, ali možda bi sada trebalo promeniti tu definiciju jer se u Srbiji vazduh već dugi niz godina može videti, pomirisati, a bogami i okusiti. Naširoko se priča o prekomernom zagađenju, a svakodnevno smo zatrpani alarmantnim vestima i …

Zašto reke menjaju boju?

Mnogo je vode Dunavom proteklo od doba čuvenog kompozitora Johana Štrausa Mlađeg do danas. Zub vremena nagrizao je i tada romantičarsku sliku druge najduže evropske reke – od lepe i plave svojevremeno do ne tako lepe i ne tako plave sada. Umesto „na lepom, plavom Dunavu“, čini se, plovimo „na Dunavu“. Slično kao kod devojaka, lepotu reka narušava plastika u ogromnim količinama, a zbog čega menjaju boju? Da li žute od zavisti, zelene od muke ili crvene od stida? Ili pak d) sve od navedenog? Ili pak e) ništa od navedenog?

Globalno zagrevanje pred 2021: Zašto odbrojavanje treba da zaustavimo na dvojci?

I dok se ljudi širom sveta, ispraćajući za mnoge turobnu 2020. i puni nade dočekujući 2021, zagrevaju za provod pomoću C2H5OH, mi ćemo trezveno da sumiramo šta je CO2 učinio našoj planeti kako bismo u godini od koje mnogo očekujemo bili iole bolje osobe. Zemlja se menja brže nego ikada u istoriji, a sve to zbog uticaja globalnog zagrevanja koje je svojim razornim aktivnostima izazvalo čovečanstvo kao takvo. Početkom 19. veka ljudi su počeli da zagrevaju svoje domove sagorevanjem uglja. Širenjem Industrijske remolucije širila su se i polja primene ovog fosilnog goriva: od transporta, preko proizvodnje dobara, do snabdevanja strujom uz pomoć ovog energenta u 20. veku. Pored uglja, i upotreba nafte i gasa škodi atmosferi i čini da svet bude sve topliji.

Zagrevanje poštanske markice otkriva sumornu budućnost planete u slučaju rasta temperature

Idilične, minimalistički dizajnirane poštanske markice sa slikama snega i ptica koji se pod toplotom vaših prstiju pretvaraju u gromove i skelete predstavljaju zapravo upozorenje o poremećajima koje bi izazvao dalji porast temperature. Rezultat su saradnje Finske pošte i studija Berry Creative u cilju povećanja svesti Finaca o tome kakva sumorna sutrašnjica očekuje čovečanstvo ukoliko se proizvodnja gasova sa efektom staklene bašte značajno ne smanji. Bez obzira na to što nismo u prilici da pod sopstvenim prstima osetimo potencijalnu promenu sveta na gore, samo predstavljanje inovativnih poštanskih markica treba svima da nam bude lekcija.

Dijamanti s „neba“ daleko su bolji za naše okruženje od onih iz zemlje

Dijamanti možda jesu najbolji prijatelji nekih žena, ali naše planete svakako nisu. Barem ne oni koji se vade iz zemlje. Zar postoje drugačiji, pomislićete ukoliko niste upoznati s izumom multimilionera i aktiviste za zaštitu životne sredine Dejla Vinsa. Postoje! A dolaze nam kao dar… s neba. Ili je možda pravilnije reći: iz neba?

Kako biste kupovali namirnice uz ograničen budžet – CO2?

Felix je crtani junak predstavljen likom crne mačke krupnih očiju koji potiče još iz ere nemog filma, ali i švedski trgovinski lanac. Baš kao i Felix iz animiranog okruženja, i Felix iz realnog sveta se trudi da bude – the good guy. Doduše, podstaknut željama potrošača. Iako bismo najnoviji poduhvat kompanije Orkla Foods, u čijem je vlasništvu Felix, mogli da okarakterišemo kao greenwashing, inovativni zeleni pristup kupovini će potencijalno osvestiti mušterije i proširiti se svetom, pa bismo opravdali taj vid marketinga. No, o tom potom.

Koji je „sudnji dan“ naše planete?

Na početku pisanja ovog teksta, Zemlja je imala još 7 godina, 97 dana, 6 sati, 15 minuta i 57 sekundi života. Na kraju pisanja ovog teksta, Zemlja je imala još 7 godina, 97 dana, 4 sata, 14 minuta i 20 sekundi života.