(Ne)očekivan način da se okonča 2020. godina: Zombi apokalipsa ubijenih kuna u Danskoj?

Ubijanje gotovo svih danskih nerčeva, koje su obavljali farmeri uz pomoć službenika policije i vojske, ocenjeno je kao nezakonito, te je ministar hrane i poljoprivrede Mogens Jensen priznao grešku i nedavno podneo ostavku na svoje mesto u vladi. Međutim, neće ga samo savest progoniti, već i tela uginulih životinja koja su se „izdigla“ iz podzemlja. Usled gasova koji nastaju tokom raspadanja, životinje sahranjene u masovnoj grobnici na vojnom poligonu na Jitlandu pojavile su se na površini zemlje.

Drvena železnička stanica u Briselu jača od vuka kada dune i vatru sune

Svi znamo kako je prošla kuća od drveta iz popularne basne i crtanog filma za decu, Srušila se pod naletom vukovog „kada ja dunem i vatru sunem“. Ipak, danas je na javi ovaj građevinski materijal znatno izdržljiviji, pa je impozantne drvene obrise dobila i nekadašnja najveća evropska železnička stanica za …

300.000 tona otpada -> struja za 27.000 domova

S obzirom na to da čovečanstvo na svim nivoima, od pojedinaca, preko kompanija, do država, sve više implementuje postulate cirkularne ekonomije u svakodnevicu i poslovanje, kazivanje „Za nekoga smeće, za drugoga blago“ postaje sve aktuelnije. Vrednost tog blaga u slučaju najavljene energane na otpad u Ujedinjenom Kraljevstvu ide i do gotovo 260 miliona evra koliko iznosi vrednost planiranog projekta u dolini reke Tiz na severoistoku Engleske.

Zagrevanje poštanske markice otkriva sumornu budućnost planete u slučaju rasta temperature

Idilične, minimalistički dizajnirane poštanske markice sa slikama snega i ptica koji se pod toplotom vaših prstiju pretvaraju u gromove i skelete predstavljaju zapravo upozorenje o poremećajima koje bi izazvao dalji porast temperature. Rezultat su saradnje Finske pošte i studija Berry Creative u cilju povećanja svesti Finaca o tome kakva sumorna sutrašnjica očekuje čovečanstvo ukoliko se proizvodnja gasova sa efektom staklene bašte značajno ne smanji. Bez obzira na to što nismo u prilici da pod sopstvenim prstima osetimo potencijalnu promenu sveta na gore, samo predstavljanje inovativnih poštanskih markica treba svima da nam bude lekcija.

Dijamanti s „neba“ daleko su bolji za naše okruženje od onih iz zemlje

Dijamanti možda jesu najbolji prijatelji nekih žena, ali naše planete svakako nisu. Barem ne oni koji se vade iz zemlje. Zar postoje drugačiji, pomislićete ukoliko niste upoznati s izumom multimilionera i aktiviste za zaštitu životne sredine Dejla Vinsa. Postoje! A dolaze nam kao dar… s neba. Ili je možda pravilnije reći: iz neba?

Brza hrana postaje manje grešna

Da se razumemo, broj kalorija i dalje ostaje sumanuto visok kako bi nas progonio kada pokleknemo pred masnim pomfritom i burgerom sa petnaest različitih soseva. Draž brze hrane bi verovatno i izbledela kada bi se izgubio aftertaste gorkog kajanja i afterthought „Šta mi je ovo trebalo?“. Uostalom, čaša gaziranog napitka posle obilnog ručka katkad probudi filozofa u svima nama: Piti ili ne piti. No, sada se već pitate šta je drugačije, ako sve ostaje isto.

Koliko košta prirodna katastrofa?

338 suša, 552 zemljotresa, 432 ekstremne temperature, 3.254 poplave, 376 klizišta, 13 kretanja suve mase, 2.043 oluje, 102 vulkanske aktivnosti i 238 šumskih požara. U samo 23 reči stalo je poslednjih 20 godina života na našoj planeti i čak 7.348 prirodnih katastrofa.