Da li je cilj EU da do 2030. godine zasadi 3 milijarde stabala realan?

Prekomernim lovom i ribolovom, krčenjem drveća, urbanizacijom, eksploatacijom fosilnih goriva, neodgovornim bacanjem smeća, besomučnom proizvodnjom i potrošnjom, kao i drugim razornim aktivnostima, ljudi postepeno kidaju prirodne veze koje nas sve međusobno održavaju živima. Tako smo, prema poslednjem izveštaju Ujedinjenih nacija, u pitanje doveli opstanak čak milion vrsta, naizgled ne shvatajući da je i naše sopstveno bivstvovanje na Zemlji uslovljeno njihovim očuvanjem.

Da li je nova grčka predsednica znak da zaštita životne sredine postaje „trendi“?

Ako bismo zamislili da kao čovečanstvo glumimo u nekom limunadica filmu čija je radnja smeštena u američku srednju školu veličine Zemlje, članovi Svetskog fonda za prirodu, Grinpisa i sličnih udruženja bi pripadali ekipi tlačene dece – kul klinci bi im lomili slamčice od bambusa, podsmevali bi se njihovim idejama o svetu koji je energetski samodovoljan zahvaljujući čistoj energiji, a možda bi se našao i poneki drznik koji bi im podmetnuo meso u njihovu vegetarijansku užinu u menzi. Nakon nepotrebnog razmaštavanja i usložnjavanja jedne vrlo jednostavne stvari, red je da poentiram! Zabrinutost za našu planetu i dalje nije mejnstrim. Međutim, postoje naznake da će biti.