Akcija vredna pažnje: Sredstva od prodaje kesa namenjena Nacionalnom parku Tara

Mama i ja bismo početkom proleća i jeseni uglavnom odlazile u obilazak sportskih prodavnica i nakon isprobavanja 101 različitog modela patika, dogovarale bismo se koji da pazarimo šetajući podgoričkim Skalinama. Čak i danas, petnaestak godina kasnije – kada imam za 4 broja veće stopalo, skupljam šestice, a ne petice, i nisam više tako zelena po godinama, ali sam svakako zelenije svesti – potraga za savršenim parom mi i dalje pričinjava jednako uzbuđenje. Svoju ekološku i modnu osvešćenost mogu istovremeno da podmirim u Planetinim prodajnim objektima.

Iznuđena arhitektura kao turistička atrakcija

Arhitektura u 21. veku ponekad nas zaista ostavlja bez daha. Mnogi savremeni gradovi, kao što je Dubai, izgledaju velelepno i privlače svojim neuobičajenim građevinama brojne turiste koji se slivaju u ovaj grad sa svih meridijana. Međutim, našu pažnju nisu zaokupili samo fantastični arhitektonski dometi. Postoje gradovi koje su njihovi stanovnici …

rEKOnstruisana nekadašnja zgrada Beobanke!

Godine 1960. na adresi Zeleni venac 18, za potrebe građevinske firme „Energoprojekt“, sagrađen je kompleks objekata, čiji je idejni tvorac bila arhitektkinja Milica Šterić. Sve do 1982, kada se „Energoprojekt“ izmestio na Bulevar Mihajla Pupina, ovde su na posao odlazili njegovi inženjeri i arhitekte. Tada je njihovo dotašnje radno mesto „palo u ruke“ bankara „Beobanke“. Dvadeset godine kasnije, „Beobanka“ je otišla u stečaj i višespratnica na Zelenom vencu je utihnula. Godinama je stajala prazna.

Nedeljni pregled eko-vesti iz sveta

Da li ste čuli za fleksitarijanizam? Ovo je način ishrane koji uzima maha među ljudima, a najlakše ga je opisati kao fleksibilni (labavi) vegetarijanizam. Njegovi pobornici unose meso, ali u smanjenoj količini. Fleksitarijanci nailaze na osudu vegetarijanaca, koji su u odnosu na njih radikalniji i odlučniji da ne konzumiraju mesne specijalitete. Ipak, čak i kada nije potpun, bojkot mesa pozitivno se odražava na naše životno okruženje.

Svetsko fudbalsko prvenstvo – sertifikacija stadiona: Zelena je trava, zelena je i gradnja

Ni mene kao osobu potpunu nezainteresovanu za fudbal kao takav nije zaobišlo da su Englezi za titulu na Svetskom prvenstvu u fudbalu (i fudbal) mislili da „dolazi kući“ (It’s Coming Home!). Loše vesti za ostrvljanje! Ipak ne dolazi. Barem ne njihovoj kući. Na žalost Engleza, Hrvati su im došli glave (čitajte: nogu). Čijoj će kući fudbal otići – hrvatskoj ili francuskoj – saznaćemo u nedelju, 15. jula, kada se na moskovskom stadionu Lužnjiki odigrava finale takmičenja.

Zelene građevinske prakse na stadionima za Fudbalsko prvenstvo u Rusiji

Pre nedelju dana, na blogu Energetskog portala započeli smo seriju tekstova o ekologiji i fudbalu. U međuvremenu sam odgledala i svoju prvu utakmicu Prvenstva, Kolumbija-Engleska. Meč je bio vrlo napet i razočaravajuć – gledati fudbalere, ispitivati drugare kako se koji zove i „kako se to, zaboga, piše?“, a potom ih guglati i saznati da su bilo premladi ili prestari za mene ili zauzeti (pošto su šanse da živimo zajedno srećno do kraja života bile vrlo visoke pre tih saznanja, naravno).

Otkud ekološki standardi na Fudbalskom prvenstvu i zašto ih Maradona ne poštuje?

Postoje različiti građevinski alati za potvrđivanje „ozelenjenosti“ i „ekologičnosti“ konstrukcija, a neki od njih su LEED i BREEAM sertifikati. U skladu sa svojom posvećenošću zaštiti životne sredine, FIFA je u izgradnju i obnovu svih zvaničnih fudbalskih stadiona prvenstva integrisala princip održivog razvoja, koji su i ovogodišnji organizatori, Rusi, morali da dostignu.