Bitkoinka –prva krava u Crnoj Gori kupljena kriptovalutom

Region

Kako je 21. vek – vek digitalizacije,  gotovo svi aspekti života pretrpeli su promene, a ni poljoprivreda nije izuzetak. Tako se danas sve više poljoprivrednika služi savremenim tehnologijama kako bi prodavali svoje proizvode i unapredili poslovanje.

Uspešna upotreba digitalizacije u poljoprivredi krasi i prvo digitalno selo u Crnoj Gori čiji je tvorac Marko Maraš. On je, kako kaže za Energetski portal, i sam želeo da kupi kokoške 2017. godine, ali na internetu nije mogao da pronađe objedinjenu ponudu za poljoprivredne artikle u Crnoj Gori. To ga je inspirisalo da napravi sajt Seljak.me kako bi se ubrzalo i poboljšalo umrežavanje poljoprivrednika, kako međusobno, tako i sa potencijalnim kupcima.

Osim kupo-prodaje, na pomenutom sajtu poljoprivrednici mogu steći i dodatna znanja i savete, a poseban akcenat stavlja se na digitalizaciju i modernizaciju poljoprivrede.

Marko je promovisanjem inovativnih metoda uticao na porast upotrebe GPS ogrlica i senzora za teljenje, a kako bi dodatno pomerio granicu digitalizacije u poljoprivredi, odvažio se na još jedan korak:  trgovina u bitkoinima.

Tako je jedna krava uspešno prodata novoj vlasnici po ceni od 0.03 bitkoina, što otprilike iznosi 1.350 eura.

Kako se navodi na sajtu Seljak.me, Marko je u dogovoru sa koleginicom Anđelom Bojić čija je porodica planirala kupovinu krave, odlučio da se ova transakcija obavi upotrebom bitkoina. Ovi mladi vizionari želeli su da pokažu domet digitalizacije u poljoprivredi, kao i sve mogućnosti koje digitalizacija nudi.

On dodaje da ne postoji prepreka za upotrebu kriptovaluta u poljoprivredi budući da se u svetu ove valute uveliko koriste za razne vrste transakcija. Ipak, ne veruje da će ovaj vid trgovine uskoro postati svakodnevna praksa na našim prostorima.

Ovo je, kako kaže Maraš za naš portal, jedan vid poziva svim ljudima da se okrenu digitalizaciji poljoprivrede, a ono što ga takođe pokreće jeste i nada da će se, usled veće modernizacije poljoprivrede, mladi ljudi vratiti na selo.

“Prazna sela su jedna surova realnost ali opet moramo da se borimo svim sredstvima da život na selu ne odumre. Uz dužno poštovanje starijim generacijama, mladi su ipak ti koji su neophodni da bi neko mesto živelo”, ističe Marko ali dodaje da mali pomak ka revitalizaciji sela ipak postoji. Mnoge mlade ljude upravo je pandemija naterala da se zapitaju šta žele da rade u životu pa sada, između ostalog,  razmatraju i život na selu. Ipak, da bi se mladi masovnije vraćali na selo, neophodno je da imaju struju, vodu, internet i ostalu infrastukturu, te da je to prvi korak ka oživljavanju sela.

Na pitanje šta bi mogao biti sledeći korak u inovaciji, Maraš ističe da ima mnogo ideja na umu. Ipak, inovacije se ne uvode samo radi njih samih, već je pre svega važno da one budu primenjive u praksi te da ljudi na selu od njih imaju koristi.

Milena Maglovski