Biopesticidi – sredstva u borbi protiv invazije skakavaca u Africi

Vesti | Svet | Održivi razvoj

Foto: FAO/Sven Torfinn

Rojevi skakavaca su preplavili istok afričkog kontineta tokom januara, februara i marta, obrušivši se na tamošnje useve. Somalija, Etiopija i Kenija su samo neke od meta njihove najezde.

Posebno zabrinjava činjenica da se veliki broj stanovnika s tog područja suočava sa problemom gladi, a invazija insekata dodatno pogoršava već lošu situaciju. U Pakistanu su za borbu protiv ove vrste regrutovali patke iz Kine, ali su se Afrikanci odlučili za drugačiji pristup – upotrebu biopesticida.

Kao što njihovo ime sugeriše, u sastavu biopesticida nalaze se prirodni sastojci pogodni za uništavanje štetočina. Zahvaljujući sastavu, njihov negativni uticaj na životnu sredinu značajno manji je u odnosu na hemikalije koje uobičajeno služe za te svrhe.

Protiv skakavaca konkretno bore se gljivice iz porodice Metarhizium acridum koje ih slabe i čine da insekti manje jedu. Na kraju eventualno uginu. Ipak, ovaj proces može da traje nedeljama. Upravo njihovo sporije delovanje je glavna prepreka za rasprostranjeniju upotrebu biopesticida.

Foto: FAO/Isak Amin

Za pripremu mešavine za prskanje je neophodno dizel ulje, ali ono može da bude zamenjeno prirodnim alternativama. Stručnjaci Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu naglašavaju da su čak i u slučaju korišćenja naftnih derivata, zbog male potrebne količine, biopesticidi i dalje bezbednija opcija za naše okruženje u poređenju sa konvencionalnim pesticidima.

Još jedna prednost biopesticida je ta što ne napadaju „dobre“ insekte koji neometano nastavljaju da oprašuju biljke i održavaju zdravlje ekosistema. Sigurni su i za ostatak životinjskog i biljnog sveta. Njihova efikasnost bi u kombinaciji sa drugim preventivnim, agro-tehničkim merama mogla da bude uvećana.

Klimatske promene su stvorile plodno tle da se skakavci razmnožavaju u ogromnim razmerama s obzirom na to da im pogoduju cikloni i padavine koji su poslednjih godina sve češći. Kriza je počela još 2018. godine na Arapskom poluostrvu, odakle se proširila.

Jelena Kozbašić