Biomasa – najznačajniji izvor obnovljive energije u Srbiji

Od svih obnovljivih izvora energije u Srbiji, u koje spadaju hidro energija, energija  biomase, vetra, sunca i geotermalnih izvora, biomasa ima najveći raspoloživi potencijal, sa oko 61% učešća, a njen značaj je posebno veliki u sektoru poljoprivrede – istaknuto je na završnoj konferenciji Projekta posvećenom smanjenju barijera za ubrzani razvoj tržišta biomase u Srbiji, koji su od 2014. godine sprovodili Ministarstvo rudarstva i energetike i Program Ujedinjenih nacija za razvoj, UNDP.

Foto-ilustracija: Pixabay

Učesnici su istakli da je cena tehnologija kojima se obezbeđuje obnovljiva energija u stalnom padu, i da obnovljivi izvori postaju konkurentni fosilnim gorivima. Pored umanjenja rizika od klimatskih promena smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte, investicije u obnovljive izvore otvaraju nova radna mesta, podstiču ekonomski rast i poboljšavaju energetsku sigurnost.

Ovaj projekat doprineo je poboljšanju pravnog i institucionalnog okvira, povećanju sposobnosti i znanja uključenih aktera i pružio podršku investicijama za izgradnju postrojenja za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije iz biogasa, čime je povećan udeo energije iz obnovljivih izvora u energetskom miksu u Srbiji, naročito energije dobijene iz biomase. Prema rečima Steliane Nedere, v.d. stalne predstavnice UNDP u Srbiji: „Dva ključna i konkretna rezultata projekta su: uspešno su podržana, izgrađena i puštena u rad 6 postrojenja za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije ukupne snage 6,32 megavata, i osigurano je smanjenje emisije ugljen dioksida, CO2, u iznosu od milion tona u toku 20 godina životnog ciklusa ovih investicija.“

U saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike kao glavnim partnerom, te Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Privrednom komorom Srbije, UNDP je 2014. započeo sprovođenje projekta „Smanjenje barijera za ubrzani razvoj tržišta biomase u Srbiji“ koji su finansirali Globalni fond za životnu sredinu (GEF) i UNDP u vrednosti od  3.15 miliona USD.  Projektni tim doprineo je poboljšanju u svim segmentima lanca vrednosti biomase, počev od samog resursa poljoprivredne i šumske biomase, preko logistike, sistema kvaliteta i kontinuiteta snabdevanja, do instrumenata sigurnosti i ostalih aspekata od značaja za bankarske i nadležne institucije, pronalaženja i podrške investitorima, kao i samo korišćenje energije iz biomase. Pored odlične saradnje sa nacionalnim partnerima, i lokalnim samoupravama, Projekat je finansijski podržao šest privatnih kompanija da investiraju u kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije iz biogasa (tzv. CHP postrojenja), čime je ukupna vrednost Projekta porasla na 30,5 miliona USD.

Kroz terenske posete, studenti fakulteta Univerziteta u Beogradu i Novom Sadu upoznali su se sa tehnologijom proizvodnje biogasa  i načinom rada CHP postrojenja, čime su naši budući stručnjaci dobili praktična znanja u inovativnom sektoru koji se u svetu razvija velikom brzinom. Zajedničkim aktivnostima partneri na Projektu doprineli su dostizanju globalnih Ciljeva održivog razvoja, posebno u pogledu obezbeđivanja dostupne i čiste energije i stvaranja održivih gradova i zajednica. Progres u ostvarenju ovih Ciljeva, Evropske integracije i napredak u ostvarenju razvojnih prioriteta Srbije su neodvojivi, i deo istog procesa.

Završna konferencija Projekta organizovana je u okviru skupa „Otvoreni razgovori – nove mogućnosti održivog razvoja obnovljivih izvora energije u Srbiji“, koji organizuje Ekonomska komisija za Evropu Ujedinjenih nacija (UNECE).

Globalna potrošnja energije će značajno rasti, i do 40% u naredne dve decenije. Rast potreba za energijom,  praćen privrednim razvojem doprinosi opštem blagostanju društva. Međutim, konvencijalni izvori energije nisu neiscrpni a njihovo korišćenje značajno negativno utiče na životnu sredinu. Zato je neophodno opredeliti se za održivu energetiku, odnosno obnovljive izvore energije i efikasno korišćenje energije u svim sektorima potrošnje, jer tako privreda postaje konkurentnija i otporna na promene na svetskom tržištu, pri čemu se smanjuje negativan uticaj energetskog sektora na životnu sredinu.