U poslednjih pet do sedam godina određeni krug eksperata i nevladinih organizacija počeli su da se bave cirkularnom ekonomijom. Ipak, većina akademskih stručnjaka uopšte nije upoznata sa ovim pojmom, a naš sagovornik Vedad Suljić, direktor „Regionalnog centra za obrazovanje i informisanje iz održivog razvoja u Jugoistočnoj Evropi” – nevladine organizacije iz Bosne i Hercegovine, tvrdi da to nije nimalo čudno.
informisanje iz održivog razvoja u Jugoistočnoj Evropi” Fotografija: Privatna arhiva
EP: Kada je cirkularna ekonomija postala aktuelna u našem regionu i kako biste ocenili njen napredak do sada?
Vedad Suljić: Ako bi se aktuelnost merila brojem objava na portalima ili korištenjem tog pojma u konverzaciji, možemo reći da je daleko od aktuelnog. Mi moramo biti svesni da naša preduzeća, bez obzira na delatnost i veličinu, imaju izraženih problema u osnovnom delu svog poslovanja, jer posluju na neuređenim tržištima što često onemogućava da se razmišlja o bilo čemu drugom nego kako preživeti na tržištu. Ovo naravno nije izgovor da se cirkularna ekonomija ne razmatra i primenjuje, ali je, prema mojim ocenama, jedan od razloga što je značajno manje aktuelna nego u razvijenim zemljama.
EP: Koji je procenat reciklaže u BiH, a znate li kakva je statistika u ovoj oblasti u drugim zemljama bivše Jugoslavije? Koji materijali se najviše recikliraju?
Vedad Suljić: Agencija za statistiku BiH objavljuje periodične izveštaje u vezi upravljanja otpadom i prema tim podacima, u 2017. godini oko 3,5 odsto komunalnog otpada je selektivno prikupljeno, tako da je reciklaža komunalnog otpada još manja od ovog broja. S druge strane, sakupljači otpada tretiraju oko 50 odsto otpada koji prikupe na neki od mogućnih načina (smanji, ponovo upotrebi, recikliraj, koristi kao energetsko gorivo), gde je reciklaža jedan deo. Nažalost, ne postoji egzaktna statistika stope recikliranja, iako se ona procenjuje na ispod 10 odsto za sve vrste otpada zajedno. Ali, i bez ove statistike nama je jasno da je reciklaža u BiH na izrazito niskom nivou. Reciklaža započinje tamo gde otpad nastaje i potrebno je dobro sortiranje, a to je u BiH nažalost značajno zapostavljeno, što čini reciklažu skupljom. Slična je situacija i u drugim susednim zemljama, izuzev Hrvatske koja je najviše odmakla u tom smislu najviše zahvaljujući pristupanju Evropskoj uniji, što ih je na neki način „nateralo“ na promenu načina delovanja. Tradicionalno se recikliraju oni materijali koji se relativno lako prikupljaju kao što su metal, papir i određene vrste plastike, te određene vrste opasnog otpada, dok se staklo ne reciklira u svim zemljama regiona (na primer, u BiH se staklo ne reciklira, prikuplja se za izvoz u retkim slučajevima). Naravno, u novo digitalno vreme pokrenuto je značajno prikupljanje elektronskog otpada.
Korisniku nekog proizvoda je potrebna isključivo njegova funkcija koja zadovoljava određenu potrebu, te se zbog toga odlučujemo na kupovinu. Iz ovog razloga je logično da nužno ne moramo biti vlasnici velikog broja artikala, već samo korisnici tog proizvoda.
EP: Imate li pregled onoga što se preduzima kako bi se uvećao procenat recikliranja u našem regionu budući da je značajno niži u odnosu na zemlje EU i koje su to politike koje bi to uspele da implementiraju?
Vedad Suljić: S obzirom na to da sve zemlje u regionu nalaze u predsoblju EU (izuzev Hrvatske) i da nas čekaju nova pravila, očekuje se da će se ova oblast promeniti, urediti pre ili kasnije. Kako će to uticati na sveopštu ekonomiju i ko će biti pobednik i gubitnik ostaje da se vidi. Treba imati na umu da je otpad jedno od najskupljih, ako ne i najskuplje, poglavlje za implementaciju u EU, a propisi iz dana u dan postaju stroži i teže dostižni, tj. skuplji. Što smo danas manje spremni, to ćemo sutra plaćati veće troškove. Upravo je sektor otpada jedan od značajnijih krivaca koji je gurnuo Grčku u ekonomsku krizu pre nekoliko godina. Verujem da će se u narednih 5 do 10 godina situacija u oblasti upravljanja otpadom značajno promeniti, naročito u Srbiji i Crnoj Gori koje su nekoliko koraka ispred BiH u kontekstu pristupanja EU.
Priredila: Nevena Đukić
Intervju u celini možete pročitati u Magazinu Energetskog portala CIRKULARNA EKONOMIJA, septembar-novembar 2018, od 18. do 21. stranice.
