Beograđani bi više vozili bicikle, ali nemaju gde

Mobilnost

Prema pisanju portala Nova ekonomija, broj biciklista u glavnom gradu Srbije poslednjih godina raste. Striktno redukovanje javnog prevoza tokom vanrednog stanja uticalo je dodatno na taj rast, jer su ljudi počeli da razmišljaju o alternativnom načinu prevoza.

Foto-ilustracija: Pixabay

Međutim, infrastruktura za bezbednu vožnju bicikala u Beogradu uglavnom je loša i nekompletna, ali postoje izvesni pomaci u pozitivnom smeru. Sve veća potražnja za biciklima utiče i na povećanje kapaciteta za proizvodnju.

Na beogradskim ulicama mogu da se vide, barem delovi novih biciklističkih staza, a često se, na onim ulicama gde ima dovoljno mesta, označavaju trake za bicikliste, kažu za Novu ekonomiju u udruženju građana Ulice za bicikliste.

To udruženje već godinama unazad, svake poslednje subote u mesecu organizuje “Kritičnu masu”, kao vid protesta kojim se skreće pažnja na potrebu da se proširi infrastruktura koju biciklisti mogu da koriste.

Oni naglašavaju da za nove ulice za bicikliste gradske vlasti prestonice moraju više da se potrude. “Biciklistička infrastruktura u Beogradu je uglavnom loša i nekompletna. Ako se može reći da je nešto dobro, onda je to deo novih staza i traka. Međutim dobar deo onih koje su izgrađene u poslednje vreme, nije napravljen u skladu sa pravilnicima, niti se održava kako treba. Tu prvenstveno mislimo na izbledele biciklističke trake, tamo gde su one bile nacrtane farbom.”

Podsećaju da se na kolovozu u Bulevaru oslobođenja često dešava da izbledi traka koja je ofarbana za bicikliste, a meseci prođu do ponovnog farbanja.

Zatim su tu (ne)ofarbani deo pločnika u Ruzveltovoj ulici i na Autokomandi tik iznad tramvajske baštice, gde se ispred kladionica i kafića na stazi sada parkiraju automobile, dodaju u ovoj organizaciji.

“Veliki broj deonica na Novom Beogradu nije renoviran ili prefarban od onda kada je napravljen. Kada bi trebalo da damo neku procenu, rekli bi da jedva trećina zadovoljava sve uslove.”

Situacija u glavnom gradu Vojvodine, slična je kao i u prestonici, barem što se tiče broja biciklista i infrastrukture. U Novosadskoj biciklističkoj inicijativi, rekli su za Novu ekonomiju, da je pandemija pokazala slabosti javnog prevoza, ali i neophodnost da se rekonstruiše i prošire staze za bicikliste u tom gradu.

“Postoji hronična potreba da se popravi biciklistička staza na Futoškom putu, u Futoškoj ulici, na Mostu slobode, čak i u nekim prigradskim naseljima,” navode predstavnici te organizacije .

Broj biciklista ovog proleća beleži nagli skok

Predstavnici udruženja Ulice za bicikliste podsećaju i da gradske vlasti u Beogradu, često obećavaju stotine kilometara novih biciklističkih staza, kako bi privukle građane da koriste dvotočkaše.

Prema njihovim rečima, to često nema uporište u stvarnosti, ali, uprkos tome, broj biciklista je u porastu i najveći skok beleži ovog proleća, naročito nakon ukidanja vanrednog stanja. “To je uglavnom zato što je na biciklu veoma mala mogućnost da se razbolite od koronavirusa, ali i zato što se na taj način jača imunitet. Naravno, situacija sa redukovanim gradskim javnim prevozom je tome dosta doprinela.”

Po proceni Kritične mase, a i izveštajima iz prodavnica i servisa bicikala, broj biciklista na ulicama je veći za oko 30 odsto, u odnosu na ranije godine.

Ako u Beogradu koristite bicikl kao prevozno sredstvo, svakako ne zavisite od stanja u saobraćaju, gužvi i blokada. Za vas je situacija u saobraćaju uvek ista. Bicikl je, naročito u jutarnjem i popodnevnom špicu, na daljinama od 5 do 7 km u gradskoj sredini najbrže prevozno sredstvo. Naravno, treba maksimalno ispoštovati sva pravila saobraćaja.

Krenite da štedite!

Sagovornici Nove ekonomije naglašavaju da korišćenje bicikla donosi više ušteda i u kućnom budžetu.

Foto-ilustracija: Pixabay

Kada dođete do odredišta, nećete nepotrebno gubiti vreme na traženje slobodnog parking mesta, niti ga plaćati. Bićete zadovoljniji jer ne doprinosite zagađenju vazduha, osećaćete se korisnim članom društva.

Bicikl vam u gradu pruža veliku slobodu u odnosu na automobil, ali i na javni prevoz. Nema presedanja, nema čekanja autobusa, nema gužvi, nema mogućnosti da se zarazite od ljudi koji se guraju oko vas. Treba napomenuti da se sve vreme bavite fizičkom aktivnošću i da ste samim tim i zdraviji.

Dobar primer izgradnje staza za bicikliste i pešake daje nam ruta Parenzana u Istri, na granici Slovenije i Hrvatske. Deo stare pruge koja je u prvoj polovini dvadesetog veka povezivala Trst i Poreč, pretvoren je u zelenu stazu za pešake i bicikliste. Stari mostovi i tuneli iskorišćeni su u korist ljubitelja prirode i zdravog načina života.

Slične inicijative postojale su i u Srbiji, za trasu stare pruge od Užica do jezera Vrutci. Ona za sada nije zaživela u punom obliku, ali na njoj ima biciklista.

Nadležni su u realizaciji stali na pola puta, jer na toj trasi nisu uspeli da izbace automobile i ostala motorna vozila iz saobraćaja.

Najavljena nova ulaganja u proizvodnju

O povećanju broja ljudi koji koriste bicikle, govore i koraci koje najavljuju proizvođači.

Jedan od proizvođača bicikala u Srbiji, kompanija Planet Bike, najavila je nove investicije, u vidu proširenja kapaciteta za proizvodnju. Njeni predstavnici nedavno su sa Ministarstvom privrede potpisali i ugovor državnim subvencijama za taj projekat.

Izvor: Nova ekonomija