Beograd uvodi sistem „Vrabac“

Vesti

Uvođenje komunalnog i saobraćajnog reda u pešačkom delu grada jedan je od bitnih razloga za sređivanje tih prostora, uz uvažavanje svih kategorija stanovništva koje žive na tim gradskim lokacijama.

Foto: Milisav Pajević

Kako je istakao Marko Stojčić, glavni urbanista, pri širenju pešačke zone vodi se računa o mogućnosti prilaska vatrogasnih vozila i vozila drugih hitnih službi, taksista po potrebi i slično.

„Sistem „Vrabac”, koji će biti uveden, podrazumeva besplatni prevoz električnim vozilima za osam putnika i zamišljen je kao prevozno sredstvo po pešačkoj zoni do njenog oboda i saobraćajnica u režimu javnog prevoza“, rekao je Stojčić za Studio B.

On je podsetio da projekat pešačke zone u centru Beograda datira od 1985. godine, te da ga je započeo arhitekta Branislav Jovin na nagovor tadašnjeg gradonačelnika, mada je ideja još starija – od šezdesetih godina prošlog veka, da bi 1974. bila definisana matrica pešačke zone. Tako da, dodao je Stojčić, ono što grad poslednjih godina radi nije novo u odnosu na te nekadašnje zamisli i odluke.

On je naglasio i da se uvažava mišljenje struke, a posebno zahtevi Zavoda za zaštitu spomenika, kako na gradskom tako i na republičkom nivou.

„Neće se ugroziti ni ambijentalna celina niti konkretni zaštićeni objekti“, poručio je gradski urbanista.

Beč i Barselona našem glavnom gradu svakako su uzor po ovom pitanju, mada i Ljubljana koja je, iako znatno manja, krenula sa sličnim projektima.

Proširena pešačka zona biće delom i moderno rešenje, koje je ponudio arhitekta Boris Podreka i koje je usvojeno, a primer za to biće Sremska ulica, istakao je Stojčić.

Milisav Pajević