Uvođenje komunalnog i saobraćajnog reda u pešačkom delu grada jedan je od bitnih razloga za sređivanje tih prostora, uz uvažavanje svih kategorija stanovništva koje žive na tim gradskim lokacijama.
Kako je istakao Marko Stojčić, glavni urbanista, pri širenju pešačke zone vodi se računa o mogućnosti prilaska vatrogasnih vozila i vozila drugih hitnih službi, taksista po potrebi i slično.
„Sistem „Vrabac”, koji će biti uveden, podrazumeva besplatni prevoz električnim vozilima za osam putnika i zamišljen je kao prevozno sredstvo po pešačkoj zoni do njenog oboda i saobraćajnica u režimu javnog prevoza“, rekao je Stojčić za Studio B.
On je podsetio da projekat pešačke zone u centru Beograda datira od 1985. godine, te da ga je započeo arhitekta Branislav Jovin na nagovor tadašnjeg gradonačelnika, mada je ideja još starija – od šezdesetih godina prošlog veka, da bi 1974. bila definisana matrica pešačke zone. Tako da, dodao je Stojčić, ono što grad poslednjih godina radi nije novo u odnosu na te nekadašnje zamisli i odluke.
On je naglasio i da se uvažava mišljenje struke, a posebno zahtevi Zavoda za zaštitu spomenika, kako na gradskom tako i na republičkom nivou.
„Neće se ugroziti ni ambijentalna celina niti konkretni zaštićeni objekti“, poručio je gradski urbanista.
Beč i Barselona našem glavnom gradu svakako su uzor po ovom pitanju, mada i Ljubljana koja je, iako znatno manja, krenula sa sličnim projektima.
Proširena pešačka zona biće delom i moderno rešenje, koje je ponudio arhitekta Boris Podreka i koje je usvojeno, a primer za to biće Sremska ulica, istakao je Stojčić.
