Beograd dobija prvu „zelenu zgradu“

Foto: stattwerkbeograd.com

Bivša zgrada Beobanke na Zelenom vencu, koja je predstavljala ruglo Beograda u proteklim godinama, našla je novog kupca i novu namenu.

Novi vlasnik zgrade je beogradski ogranak projektantske kuće Stattwerk iz Štutgarta. Nedavno je objavljeno da zgrada neće postati hotel sa pet zvezdica kako je najvaljivano, već poslovno-ugostiteljski soliter.
Ono što će je činiti posebnom u odnosu na ostatak zgrada u Beogradu jeste ideja kompanije da čitavu spoljašnju stranu zgrade obavije biljkama, tako bi Beograd dobio prvu zelenu zgradu.
Kako se navodi na sajtu ove kompanije, cilj im je da ponude „drugačiju, ‘zeleniju’ viziju radnog i životnog prostora, kao i urbanog uređenja grada“. Kako kažu, „žele da svaki njihov projekat bude temeljno ekologičan i da doprinese podizanju ekološke svesti ljudi i lokalnih zajednica“.
Plan je da u zgradi svoje mesto nađu prodajni salon za električna prevozna sredstva, kao i poslovni prostor namenjen „zelenim“ kompanijama, startapima i organizacijama.
Zasad je u saradnji sa kompanijom Gras Garden iz Beograda postavljen probni „zeleni zid“ koji služi da se utvrdi efikasno korišćenje vode potrebno za održavanje zelenila.
Taj „zeleni zid“ sastoji se od sistema laganih panela, proizvedenih od polikarbonatnih materijala, koji su otporni na UV zračenje. Za održavanje zelenog zida, koristi se Smart Garden Hub – smart sistem za navodnjavanje izraelske kompanije GreenIQ, koji preko interneta kroz aplikaciju kontroliše vreme i raspored navodnjavanja tako što koristi informacije lokalne vremenske prognoze i na taj način štedi i do 50% potrošnje vode za navodnjavanje.
Zgrada će imati i sistem za sakupljanje kišnice, koja će se kasnije koristiti kao tehnička voda, kao i solarne panele i vetrogeneratore sa vertikalnom osom obrtanja za proizvodnju električne energije. Biće tu i piezoelektrični podovi, koji će kinetičku energiju pretvarati u struju.
U kompaniji navode i da postoji potreba da se konstrukcija sanira i dodatno ukruti na horizontalne uticaje, kako bi zadovoljila savremene propise. Izvršeno je, zbog toga, i terensko ispitivanje stanja i karakteristika postojeće konstrukcije, ugrađenog betona i armature.
Rokovi i precizniji detalji realizacije ovog projekta zasad nisu poznati.
– Svaki projekat na kome radi Stattwerk prolazi kroz proces dugoročnog i kompleksnog planiranja. Dok ovaj proces ne bude završen u potpunosti, nećemo izlaziti u javnost sa pojedinostima projekta – izjavili su za eKapiju u ovoj kompaniji.
Inače, Stattwerk, koji se bavi prenamenom nekadašnjih fabrika i skladišta u stambene i poslovne prostore, za zgradu Beobanke platio je gradu 4,25 mil EUR.
Ova zgrada datira još iz 1960. godine i građena je za potrebe Energoprojekta. Kasnije je prešla u posed Beobanke, koja je 2002. otišla u stečaj. U stanju u kojem je danas nalazi se od 2007. godine, kada je uklonjena fasada i zgrada ogoljena do konstrukcije. Pokušaji da se proda na tenderu počeli su 2009. a novog vlasnika, uprkos izuzetnoj lokaciji, dobila je tek šest godina kasnije.

Manfred Norbert Fiš, građevinski inženjer, profesor i direktor Instituta za energetski dizajn, solarne tehnologije i upravljanje tehnologijama zgrada Arhitektonskog fakulteta Tehničkog univerziteta u Braunšvajgu u emisiji Novi dan, govorio je o prvoj zelenoj zgradi u Beogradu.

„Nalaziće se u ulici koja je prometna, na jednoj raskrsnici, ima istaknut položaj, već duže vreme se ne koristi. Sada jedan srpski investitor, koji je puno radio u Nemačkoj, želi da ovu zgradu predstavi kao jedan spomenik, primer zelenom građenju u Srbiji“, rekao je on.

„Sa tim plaštom objekta – zelenom fasadom, to jeste izazov. Za Beograd će to biti veliki izazov jer biljke koje se integrišu na fasadu neće rešiti energetski problem, ali ljudi će imati prijatniju mikro klimu. Ovde se trudimo da u gradu koji je opterećen saobraćajem kroz fasadu stvorimo neku vrstu pluća i dobar vazduh za stanare koji u njoj žive“, kazao je Fiš.

Govoreći o zelenim fasadama, Fiš je rekao da su se u zemljama gde klimu odlikuje vlažnost vazduha i kiše te fasade pokazale su se kao dobre, poput Singapura i Bangkoka. „Da li će u Beogradu funcionisati to će pokazati ova zgrada, to je ekspriment“, dodao je on.

Energetski efikasne zgrade koštaju uvek više nego obične zgrade, i to pet do 10 odsto više troškova, ali moramo posmatrati čitav životni vek zgrada.

Prvu zelenu fasadu uskoro bi trebalo da dobije i Sarajevo, a očekuje se da biljke ukrase i objekte u drugim gradovima u BiH.

Milan Zlatanović

Izvor: eKapija, N1