ARNE GOS: KfW od 1984. godine sprovodi zaštitu klimatskih uslova i unapređenje životne sredine

Foto: EP

Nemačka razvojna banka (KfW) finansijski pomaže Srbiji. Investicije KfW banke su dostigle nivo od oko 1.711 milijardi evra, uključujući 887 miliona evra za energetski sektor. Tu se ubrajaju proizvodnja električne energije, rudnici uglja i daljinsko grejanje. Zatim, 251 milion evra je izdvojeno za vodosnabdevanje kao i 573 miliona evra za finansijski sektor. Među prvim značajnijim projektima bila je rehabilitacija hidroelektranaBajina Bašta“ i „Zvornik“ finansirana kreditima u ukupnom iznosu od 100 miliona evra.

Na polju proizvodnje termalne energije KfW doprinosi u finansiranju uvođenja sistema upravljanja kvalitetom uglja u najvećoj rudarskoj oblasti u Srbiji, Kolubari. Ovo se sprovodi u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD). Taj novi sistem će značajno uticati na smanjenje emisije CO2. Pored ovih projekata koji se bave proizvodnjom električne energije, KfW od 2014. godine podržava projekte koji se bave potrošnjom električne energije obezbeđujući finansiranje mera energetske efikasnosti u javnim objektima. KfW je takođe, srpskim bankama odobrila kreditne linije za refinansiranje projekata koji se bave energetskom efikasnošću i obnovljivim izvorima energije. Među najbitnijim budućim projektima nalazi se finansiranje prvog vetroparka EPS-a.

Energetski portal ima čast da o svim ovim temama razgovara sa direktorom kancelarije KfW banke u Srbiji, gospodinom Arne Gosom.

EP: KfW banka je u aprilu 2015. godine pokrenula liniju „Green bonds“ i u naredne 3 do 4 godine plan je da se investira oko milijardu evra u projekte iz oblasti energetske efikasnosti i održivog transporta, zatim u obnovljive izvore energije, ali i u projekte posvećene upravljanju otpadom. Kakvi su rezultati ove inicijative za manje od dve godine?

Arne Gos: Likvidnost i najviši kvalitet kredita su faktori uspeha KfW obveznica. Kao jedan od najvećih svetskih finasijera zaštite klime, KfW ima holistički pristup pitanju održivosti. Ovo takođe uključuje i rad na tržištu kapitala. „Green Bonds – made byKfW“ čine važan doprinos unapređenju i finansiranju klimatskih i ekoloških zaštitnih mera, koje su bazirane na tršištu kapitala. Mi smo takođe i prva učesnica tržišnog kapitala koja je ušla u segment zelenih obveznica, ne samo kao izdavalac, već kao i investitor. KfW će, kao važan emitent relativno sigurnih i likvidnih obveznica sa doduše trenutno niskim kamatama, u sledećoj godini proširiti aktivnosti na tržištu kapitala. Plan je da se izdaju ukupne obveznice u visini od oko 75 milijardi evra.

U ovoj godini je KfW izdao ukupno oko 200 obveznica u vrednosti od 72 milijardi evra. KfW posebno težište stavlja na “Green bonds” tzv. zelene obveznice. KfW je u 2016. godini takvih (zelenih) obveznica emitovao u visini od 2,8 milijardi evra, a za sledeću godinu je planirano 3 milijardi evra. U celom svetu će ove godine, po prvi put, biti emitovane obveznice u vrednosti od 65 milijardi evra. Naš stav je izdavanje “tamno- zelenih” obveznica. KfW je zbog toga sebi postavila stroga pravila po pitanju dokumentacije i namenskog trošenja sredstava. Novac iz zelenih obveznica se ulaže u program podrške „Standard energetske efikasnosti“ sa kojim KfW podstiče alternativnu proizvodnju energije putem solarnih postrojenja, na primer.

Foto: KfW

EP: Klimatske promene prisiljavaju ljude na migracije, promenu plana u biznis sektoru, često se odluke menjaju u poslednjem trenutku, nastaju nekada i veliki gubici. Kako KfW koristi ove činjenice, na koji način kreirate nove proizvode, sa kojim institucijama radite u Evropi i Srbiji? Da li radite istraživanja za svaku državu posebno?

Arne Gos: Naš cilj je da poboljšamo uslove života ljudi u zemljama u razvoju i tržišta u nastajanju i da unapredimo ekonomiju koja podržava zaštitu životne sredine. Oblasti poslovanja KfW razvojne banke i njene ćerke – firme DEG stoga promoviše zaštitu klime i životne sredine, ekspanziju javne infrastrukture i privatnu ekonomsku inicijativu kao pokretače održive ekonomije i društvenog napretka. KfW već 50 godina pruža podršku Saveznoj Vladi Nemačke u postizanju ciljeva u razvojnoj politici i međunarodnoj saradnji. Politika i strateške smernice Savezne Vlade stoga služe kao osnova obima aktivnosti Nemačke razvojne banke.

U Nemačkoj finansijskoj saradnji, KfW banka vrši ulogu iskusne banke i institucije razvojne politike. Ona unapređuje i podržava programe i projekte u ime Savezne Vlade – od prve ideje, preko izvršenja, do naknadne procene rezultata. U tom cilju, KfW takođe primenjuje iskustva koja je stekla pri unapređenju domaćeg biznisa. Projekti su tako ustanovljeni da motivišu naredne aktivnosti, pružajući podsticaj učešću privatnog sektora i tako polažući temelje širokom procesu tranformacije.

EP: Jedan od prioriteta KfW banke je da pomogne Srbiji da realizuje ciljeve dogovorene sa EU u okviru energetskog sektora u oblastima vodosnabdevanja i upravljanju otpadom. Kao dokaz toga KfW finansira projekte iz oblasti obnovljivih izvora energije, kao što su proizvodnja struje iz sunčeve energije, hidropotencijala i vetra. Od 2005. do 2015. godine KfW banka je imala nekoliko velikih projekata u Srbiji – „Evropski fond za Srbiju“ u saradnji sa ProCredit bankom, zatim „Hitna energetska pomoć i ujedinjeni energetski finansijski kredit“ 2008. godine. Tokom 2010. godine realizovan je projekat „Rehabilitacija javnog osvetljenja u Novom Sadu, Nišu i Beogradu“, a 2015. godine realizovan je projekat „Vodosnabdevanje faza I i II“. Da li u svim ovim slučajevima radite sa nemačkim bankama? Koja je finansijska vrednost navedenih aktivnosti i šta planirate pored ovoga u budućnosti?

Foto – ilustracija: Pixabay

Arne Gos: KfW razvojna banka podržava Srbiju u ime BMZ-a (Savezno ministarstvo za privrednu saradnju i razvoj). Želimo da postignemo dogovoren standard u energetskom sektoru, snabdevanju i prečišćavanju vode, upravljanju otpadom i zaštiti životne sredine. KfW takođe podržava održivi ekonomski razvoj u Srbiji nudeći kreditne linije za mala i srednja preduzeća (Privredna komora Srbije), podržava i gradske opštine kroz lokalni bankarski sistem. Od osnivanja razvojne saradnje u Srbiji 2000. godine, KfW je u ime Savezne Vlade odobrila projekte u vrednosti od 1,7 milijardi evra. KfW banka trenutno posluje na implementaciji projekata sa više od 25 gradova i njihovim komunalnim preduzećima. Sarađujemo sa preduzećima kao što su EPS i EMS – državnim preduzećima za snabdevanje električnom energijom.

Kroz saradnju sa srpskim partnerskim bankama imamo kredite za mala i srednja preduzeća, a za gradske opštine su dostupni širom zemlje. Na primer, za unapređenje energetske efikasnosti u kompanijama i za javnu infrastrukturu. S obzirom na tadašnje akutne potrebe, KfW je u ime Nemačke Savezne Vlade u početku finansirala veliki broj programa pomoći – uvoz električne energije, kako bi se osiguralo snabdevanje, rezervnih delova za brzo održavanje elektrana i daljinskog grejnog sistema u najvećim gradovima. Projekti su vremenom postali sofisticiraniji. Sistem za daljinsko grejanje je proširen i sada pokriva i manje gradove; prednosti efikasnosti i uticaj na životnu sredinu postaju sve važniji. Unapređenje obnovljivih izvora energije je takođe dospelo u centar pažnje.

KfW se na novim projektima u Srbiji najviše oslanja na hidroelektrane, ali i na postrojenja na biomasu i vetroelektrane. Novi projekat unapređenja energetske efikasnosti u školama, koji je baziran na projektu Svetske banke, će doprineti tome da se smanji potražnja energije. Isto se može reći i za kreditne linije koje će mnogim malim i srednjim preduzećima i gradskim opštinama omogućiti da ulože u energetsku efikasnost putem bankarskog sektora Srbije. Više od 80 odsto odobrenih sredstava je bilo isplaćeno do kraja 2016. godine. Oko 20 odsto sredstava je obezbeđeno kao prva pomoć, dok su preostali delovi bili dugoročni koncesionalni zajmovi.

Budući KfW projekti, dogovoreni od strane obe Vlade, će biti skoncentrisani na tri ključne tačke razvojne saradnje u Srbiji: unapređenje održivog razvoja, kao i održiva infrastruktura (energija/energetska efikasnost, voda/otpadne vode/čvrsti otpad). Sve ove ključne tačke doprinose „Inicijativi za rast i razvoj“, koja je bila pokrenuta od strane obe Vlade početkom 2015. godine. Naši budući projekti i aktivnosti će biti skoncentrisani na ovu inicijativu, a trenutno, zajedno sa našim srpskim partnerima, istražujemo mogućnosti povećanja našeg angažovanja u oblasti snabdevanja energijom, naročito u sektoru obnovljivih izvora energije. Takođe, istražujemo i mogućnosti zelenih kreditnih linija koje bi se odobravale preko lokalnih komercijalnih banaka, kako bi se unapredile investicije u zaštitu klimatskih uslova, u sektoru enegetske efikasnosti, a time i u zaštitu životne sredine.

EP: KfW banka je formirana 1948. godine. Predstavlja nemačku razvojnu banku i tokom tradicije duge 70 godina podržavala je sektor industrije i energetike, kako u Nemačkoj tako i širom sveta. Kada je doneta odluka da se formira sektor koji se bavi energetskim pitanjima, klimatskim promenama i problemima zaštite životne sredine?

Arne Gos: Zaštita klime i životne sredine je tradicija KfW banke. Mi smo prva nemačka razvojna institucija koja je finansirala mere zaštite životne sredine još 1950- tih godina. Banka je imala sopstveni ekološki program i uspostavila je od 1984. godine zaštitu životne sredine i zaštitu klimatskih uslova kao ključnu tačku svih oblasti unapređenja. Prve ciljane investicije su bile 1990. Godine u energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije. Na osnovu ovog iskustva, inicijativa za energetski efikasno obnavljanje domova „Stambena izgradnja, Životna sredina, Razvoj“ je u ime Savezne Vlade bila pokrenuta 2006. godine. U tom cilju, KfW podržava projekte koji ograničavaju negativne posledice klimatskih promena. Projekti za zaštitu klime i životne sredine, kao i za prilagođavanje klimatskim promenama često su povezani sa razvojnim projektima. U potpunosti su u skladu sa sporazumima potpisanim od strane Vlada koje su učestvovale na Konferenciji Ujedinjenih nacija o zaštiti životne sredine i razvoju u Rio de Žaneiru 1992. godine. Na primer, oblast poslovanja KfW razvojne banke je, u ime Savezne Vlade, samo u 2014. godini obezbedila 975 milona evra za projekte u cilju prilagođavanja klimatskim promenama u zemljama razvoja i tržišta u nastajanju.

Intervju vodila: Vesna Vukajlović