Amerika se vraća u Pariski klimatski sporazum

Vesti | Svet

Foto-ilustracija: Pixabay

Lideri država članica prošle nedelje su obeležili petu godišnjicu potpisivanja Pariskog sporazuma o klimi, a juče je i novoizabrani američki predsednik Džo Bajden održao predizborno obećanje potpisavši ukaz o povratku u okvire Pariskog sporazuma.

Pristupanje sporazumu iz 2015. godine potpisala je administracija bivšeg predsednika Baraka Obame, obećavši da će do 2030. smanjiti emisiju gasova za 26 do 28 odsto, računajući na osnovu nivoa iz 2005. godine.

Povlačenje iz sporazuma razbesnelo je demokrate, koje su optuživale Trampa da je tom odlukom prodao budućnost američke dece.

Želja najnovijeg američkog predsednika je da SAD dostignu nultu neto emisiju gasova do 2050. godine, na šta se obavezalo i više od 60 drugih zemalja 2019. godine.

Glavno obećanje predstavnika država članica je preduzimanje većih napora na smanjenju emisije štetnih gasova sa efektom staklene bašte koji doprinose globalnom zagrevanju.

Neke od akcija koje Bajden planira da pokrene u borbi protiv klimatske krize i smanjenja emisija je ograničenje zagađenja metanom za pogone na naftu i gas, koristiće savezni sistem javnih nabavki da bi se što pre došlo do vozila sa 100 odsto čistom energijom i nultim emisijama, dalje sprovođenje već postojećeg Zakona o čistom vazduhu (Clean Air Act) i smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte iz transporta razvojem novih standarda ekonomičnosti goriva. Tu je i zaštita biodiverziteta, trajna zaštita Arktičkog nacionalnog rezervata za divlje životinje, kreiranje programa za unapređenje pošumljavanja i razvoja obnovljivih izvora energije na tlu saveznih država i voda kako bi se udvostručio priobalni vetar do 2030. godine i mnoge druge.

Novi predsednik SAD-a je u Ovalnoj sobi već potpisao 15 predsedničkih ukaza i dve naredbe federalnim agencijama – izvršne akte kojima će biti poništen deo odluka koje je doneo bivši predsednik Donald Tramp.

Jedna od važnih odluka je i poništenje zabrane ulaska u zemlju građanima zemalja sa većinskim muslimanskim stanovništvom, kao i ukaz o obaveznom nošenju zaštitnih maski na federalnim posedima i garantovanje rasne ravnopravnosti.

Bajden je nakon svog govora, prilikom polaganja zakletve, istakao da je pred SAD mnogo izazova.

„Nemamo vremena za gubljenje, moramo odmah da se bacimo na posao. Moja želja je da ponovo ujedinim Ameriku i pozivam sve građane da mi se u tome pridruže“, rekao je on.

Među najvažnijim izazovima je borba sa pandemijom koronovairusa, kao i borba protiv terorizma.

Džo Bajden je u politici preko pola veka, tako da nikako nije novo lice na svetskoj političkoj pozornici, ali su zato i velika očekivanja građana Amerike, i celog sveta, od njega i njegove dalje politike.

Oči domaće i svetske javnosti od samog starta pomno prate svaki njegov korak. Kako će, i da li će, izaći na kraj sa gorućim problemima – ostaje nam da vidimo u godinama koje dolaze.

Jovana Canić