Ambasador Mađarske, Atila Pinter: Energetska sigurnost je imperativ i za Mađarsku i za Srbiju

Intervju

Foto: Ambasada Mađarske

Mnogo toga što Mađarska radi poslednjih godina može da posluži kao primer zemljama ne samo u regionu nego i u celoj Evropi. Iako tu spada i veoma uspešan način na koji su se izborili sa prvim talasom koronavirusa, zadržaćemo se ipak na sektorima ekologije i energetike u kojima je Mađarska za kratko vreme zabeležila impresivne rezultate. Pre svega, rekordan napredak u unapređenju životne sredine, što je priznato kao veliki uspeh i na svetskom nivou. Iako nema zasebno Ministarstvo za zaštitu životne sredine, mađarska vlada je efikasnim merama uspela da očuva prirodna staništa, očisti gradski vazduh i obezbedi stabilno eletkroenergetsko snabdevanje sa sve većim udelom obnovljivih izvora, što za rezultat ima nekoliko zanimljivih rekorda, između ostalog i taj da je u Mađarskoj, od cele Evropske unije, u prvom kvartalu ove godine zabeležen najveći rast kupovine automobila na alternativna goriva. Ambasador Mađarske u Srbiji Atila Pinter veruje da uspeh duguju pristupu koji podrazumeva da njihova vlada ne posmatra i ne rešava ekološke probleme kao izolovane slučajeve već kao zajednički problem svih sektora privrede. Baš kao što je uveren da će saradnja naše dve zemlje u oblasti ekologije i energetike unaprediti život svih naših građana, ali i ubrzati evropske integracije Srbije.

EP: Mađarska se trenutno nalazi na 33. mestu EPI liste (indeks zaštite životne sredine), a pre samo dve godine bili ste na 43. mestu. Kako ste uspeli da toliko napredujete u tako kratkom roku, posebno ako uzmemo u obzir činjenicu da ste jedna od četiri države na svetu koje nemaju nezavisno Ministarstvo zaštite životne sredine? 

Photo-illustration: Pixabay

Atila Pinter: U pravu ste. Naš EPI rang je zaista impresivan. Štaviše, napredak Mađarske u oblasti zaštite životne sredine priznaju i relevantne međunarodne organizacije. Prema OECD-u (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj), Mađarska je postigla značajan napredak smanjenjem emisije gasova sa efektom staklene bašte. Mađarska vlada uvela je značajne mere u cilju zaštite životne sredine, ne samo u užem smislu, nego i unutar drugih ekonomskih sektora. Verujem da naš EPI rezultat takođe svedoči o uspehu integrisanja politike zaštite životne sredine kao jednog međusektorskog pitanja. Mađarska vlada dodeljuje značajne resurse u korist podsticanja ekonomskog razvoja, istovremeno održavajući i koristeći prirodne resurse na održiv način. Shodno tome, nadležna ministarstva blisko sarađuju i nastoje da spreče pojavu ekoloških problema. Ovi problemi nisu izolovani slučajevi, zbog toga i sprovodimo sveobuhvatno planiranje politike zaštite životne sredine.

EP: Prema ovom rangiranju, najslabije tačke Mađarske u pogledu zaštite životne sredine su gubitak šuma i močvara, kao i kvalitet vazduha. Kakvi su planovi za rešavanje ovih problema? 

Atila Pinter: Podatak sa aplikacije Global Forest Watch, prema kome je u poslednjih 10 godina u Mađarskoj smanjena površina pod šumom za 4,1 odsto, ne možemo uzeti kao pouzdan, zato što ova merenja nisu najpreciznija kad je reč o manjim državama. Mađarska je gotovo udvostručila svoju površinu pod šumom u periodu posle Drugog svetskog rata, sa 12 na 21 odsto, pa je pretprošle godine ukupna površina pod stablima iznosila 1.867.479 hektara. Šume su u Mađarskoj zakonom zaštićene, a naša strategija je da nastavimo sa pošumljavanjem. Zato smo prošle godine povećali subvencije za pošumljavanje i pokrenuli nacionalni program za povećanje površina pod šumom. Najnoviju kampanju za pošumljavanje novih površina pokrenuo je nedavno naš ministar poljoprivrede. Od 2007. godine do danas, uložili smo oko 210 miliona evra u obnovu ugroženih prirodnih staništa, uključujući močvare i šume, kao i u unapređenje upravljanja tim staništima. U fokusu ovih projekata su ostaci nekadašnjih prostranih pašnjaka koji sa močvarnim staništima prave šare nalik mozaiku. Veoma je važno da ih održimo u dobrom stanju nakon obnove staništa, a jedan od ključnih načina za to je ispaša stoke u koju, između ostalog, spada mađarsko sivo goveče, vodeni bivo, racka ovca i hukul konj. To će istovremeno obezbediti i produžetak ovih vrsta. 

Foto-ilustracija: Pixabay

Nedostatak vode i prekinuti vodotokovi problem su i na pašnjacima i u močvarama. Brojni projekti imaju za cilj da obezbede dovoljno vode u većim močvarnim područjima sa mrtvajama, barama i jezerima. Kvalitet vazduha u Mađarskoj, generalno, uklapa se u prosek Evropske unije, što ne znači da možemo da se opustimo. Štaviše, poboljšanje kvaliteta vazduha zahteva usaglašene nacionalne i međunarodne napore u različitim oblastima, kao što su energetski sektor, saobraćaj, poljoprivreda, industrija i domaćinstva. Domaćinstva i sektor elektromobilnosti imaju ogroman potencijal za dalji napredak, a povećanje elektromobilnosti jedan je od ključnih ciljeva Mađarske u ovoj oblasti. Radimo na tome i da uvedemo zelene autobuse u javni prevoz. Cilj nacionalne strategije za autobuski prevoz sastoji se u tome da se 7.500 autobusa, koji se koriste u javnom prevozu, u narednih 10 godina zameni novim autobusima koji ispunjavaju ekološke kriterijume sa najmanje 50 odsto domaće dodate vrednosti. Veliki nam je izazov i emisija štetnih gasova od grejanja u domaćinstvima, zbog čega smo pokrenuli kampanju „Grej se pametno!“ Pravovremenom primenom Nacionalnog programa kontrole zagađenosti vazduha možemo značajno da smanjimo emisiju štetnih gasova i poboljšamo kvalitet vazduha.

EP: Mađarska planira da do 2050. godine ugasi termoelektrane na ugalj, u cilju sprečavanja klimatskih promena. Da li krajem 2020. godine ovaj cilj deluje ostvarivo? 

Atila Pinter: Prema poslednjim podacima Eurostata, Mađarska ispunjava zacrtani udeo obnovljive energije na koji se obavezala. On je 2018. godine dosegao 12,5 odsto, što je blizu planiranih 13 odsto za 2020. U sektoru proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora došlo je do spektakularnog skoka, kao i u oblasti korišćenja obnovljive energije u saobraćaju. Najdinamičniji rast zabeležen je u proizvodnji solarne energije. Očekujemo da se solarna fotonaponska energija udvostruči svake godine, kao što je bilo tokom protekle četiri godine. Fokusiraćemo se i na veću upotrebu geotermalne energije.

Foto-ilustracija: Pixabay

EP: Jedna mađarska firma počela je da proizvodi solarne panele od reciklirane plastike, što je izazvalo pažnju i stranih medija. Da li imate još sličnih ekoloških patenata?

Atila Pinter: Da, sjajno je to što su takozvani Patio paneli napravljeni 90 odsto od recikliranog materijala, što će u budućnosti biti i 100 odsto. Sa ovim izumom, ova mađarska firma ušla je na listu Nova Evropa 100, među najperspektivnije startap kompanije. Ovakve pametne eko-inovacije imaju ogroman potencijal kako za očuvanje životne sredine, tako za stvaranje novih poslovnih mogućnosti. Mislim da možemo biti ponosni na naše međunarodno priznate naučnike i njihove patente kroz istoriju. Postoji nekoliko inovativnih ideja za unapređenje životne sredine. Jedan mađarski inženjer smislio je radikalno nov ekološki način pranja automobila koji se zasniva na nanotehnologiji. Ovom metodom prljavština sa automobila uklanja se samo uz 1,5 decilitar vode i jednu papirnu maramicu. Spisak sjajnih ideja je beskonačan. Skrenuću vam pažnju na Izložbu i samit održivog razvoja koji će se održati naredne godine u Budimpešti gde očekujemo kompanije iz celog sveta sa njihovim inovativnim proizvodima i uslugama koji nude rešenja za ekološke probleme. Iskreno se nadam da će srpske kompanije biti zainteresovane za ovaj događaj i iskoristiti ga za nove poslovne prilike. 

Intervju vodila: Nevena Đukić

Intervju u celini možete da pročitate u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVI TRANSPORT septembar-novembar, 2020.