Amazonski domoroci žele da naprave najveći svetski rezervat prirode površine 2 miliona kvadratnih kilometara

Amazonska džungla je najveća svetska prašuma smeštena u srcu Latinske Amerike. Prostire se na oko 5,5 miliona kvadratnih kilometara i proteže kroz devet država.

Foto: Wikipedia/Neil Palmer/CIAT

Saudijska Arabija zauzima 2 miliona kvadratnih kilometara i četrnaesta je zemlja po veličini u svetu. Ako se ostvare težnje domorodačkog stanovništva, zaštićena teritorija Amazonije biće približna površini Saudijske Arabije, što je gotovo polovina čitave prašume.

Na konferenciji Ujedinjenih nacija o biodiverzitetu, održanoj od 13. do 29. novembra u Egiptu, govorio je i Tuntiak Katan, predstavnik Organizacije urođeničkog stanovništva nastanjenog u basenu reke Amazon. Ona okuplja 500 različitih grupa domorodaca.

„Potičemo iz šume i brinemo o tome šta se dešava. Amazonsko prostranstvo predstavlja jedno od poslednjih velikih svetilišta biološke raznovrsnosti. Tamo je zato što smo mi tamo. Ostala mesta bila su uništena“, rekao je Katan. Dodao je da njegova organizacija želi da se svetske političke vođe usaglase da se „sveto mesto života i kulture“ očuva kroz stvaranje zaštićene oblasti.

Katanov argument da je Amazonija „tamo“ zato što su „tamo“ urođenici ima i naučnu utemeljenost. Čak 65 odsto zemljišta pod domorodačkim narodima nije bilo intenzivno razvijeno u poređenju sa 44 odsto ostalog. Pored toga, tek 10 odsto ukupnih urbanih zona na svetu nalazi se na njihovom tlu.

Plan odbrane prirodnih bogatstava u području Amazona nadilazi nacionalne granice i trebalo bi da stane na kraj krčenju drveća i razvoju poljoprivrede. Nacionalni park bi se pružao od podnožja Anda preko Amazonske prašume do Atlantskog okeana.

Cilj njegovih idejnih tvoraca je da se prostor raskošnog biodiverziteta zadrži kao značajan faktor u borbi protiv klimatskih promena. Amazonija je najveća i najraznolikija tropska šuma na Zemlji. Istovremeno se smatra i plućima naše planete s obzirom na to da stabla „upijaju“ ogromne količine ugljen-dioksida iz atmosfere i na taj način smanjuju uticaj promene klime.

Jelena Kozbašić