Aljaska: Način života starosedelaca i ekosistem mogli bi da budu ugroženi naftnim bušotinama

Svet | Goriva | Nafta | Gas

Foto-ilustracija: Pixabay

Posle 126 godina pripadanja Rusiji, nepregledna aljaska prostranstva od 19.000.000 hektara su 1867. godine prešla u ruke SAD i to za pet centi po hektaru. S obzirom na to da se na Aljasci danas nalazi oko polovina američkih nalazišta nafte, uglja i platine i uz to 80 odsto olova, 30 odsto antimona i 20 odsto nikla, Rusi ovu prodaju toliko vredne teritorije u bescenje sigurno gorko žale. Istraženih rezervi nafte na severnoj obali u tesnacu Prudou na Aljasci ima najmanje koliko i Saudijskoj Arabiji. Čitava oblast je jedno od najbogatijih nalazišta nafte na zemlji i SAD bi odavde mogle da se snabdevaju najmanje 200 godina. Godišnji nacionalni dohodak po glavi stanovnika je vrlo visok (preko 60.000 dolara, podaci iz 2005).

Ipak, gotovo 8.000.000 hektara ove teritorije je rezervat prirode. „Eksploatisati naftu iz zaštićene oblasti ili ne?“ za Sjedinjene Američke Države dilema je u rangu sa hamletovskom, „Biti ili ne biti?“.

Artički nacionalni rezervat prirode dom je mošusnim volovima, čoporima vukova, ugroženim polarnim medvedima i krdima veličanstvenih irvasa svojstvenih ovoj teritoriji (Porcupine Caribou) i gnezdo milionima ptica. U njemu žive i pripadnici starosedelačkog naroda Gvičin koji su, hiljadama godina pre nego što su noge Evropljana kročile na tlo Aljaske, preživljavali zahvaljujući prirodnim resursima koji su im tamo dostupni.

Iako ovo područje, prema procenama, leži na milijardama barela tečnog zlata i ogromnim količinama zemnog gasa, radi zaštite načina života autohtonih stanovnika i biodiverziteta od osamdesetih godina prošlog veka, zabranjeno je svako dalje istraživanje fosilnih goriva.

Administracija  predsednika Donalda Trampa preti da, skoro trideset godina kasnije, ovom dogovoru domorodaca i vlasti stane na put. Umesto ekoloških i moralnih argumenata za zabranu eksploatacije nafte, vrlo je moguće da prevagnu ekonomski motivi trenutne republikanske vlade da SAD postane lider na polju energetike i da smanji poreze.

Kako su i Kongres i Senat i Bela kuća ove godine pod kontrolom republikanaca, glas demokrata, koji se protive naftnim bušotinama slabo se čuje. Oni, zajedno sa aktivistima za zaštitu životne sredine i domorocima, upozoravaju kako iskorišćavanje prirodnih bogatstava Aljaske predstavlja višestruku opasnost po živi svet.

Buka, saobraćaj i ograde bi ometali migracione rute ptica i staništa divljači. Hemikalije iz naftnih mrlja bi mogle da oštete organe životinja, izazovu rak, smanjivanje imuniteta i reproduktivni neuspeh. Aktivnosti naftnih kompanija uzrokovale bi i uznemirenost među živim svetom i dugoročne ekološke posledice. Potrebna infrastruktura i putevi izmenili bi pejzaž i narušiili mirne uslove za posetioce. Toksini iz nafte i prašina bili bi kobni po vodu i vazduh. Stručnjaci dodaju da bi godišnji poreski prihodi od projekta izrabljivanja nafte i plina iz najvećeg američkog rezervata prirode bili beznačajni za federalni budžet koji iznosi nekoliko triliona dolara.

Ipak, postavlja se i pitanje da li će naftni magovi pohitati na Aljasku u uslovima kada je cena barela 60 dolara a troškovi rada na tom terenu vrlo visoki. Kevin Buk, izvršni direktor konsultantske kuće ClearView Energy Partners, rekao je da je konačni arbitar – cena.

 Jelena Kozbašić