Alarmantno zagađenje vazduha u Makedoniji

zagadjenje vazduhaUsled prisustva prekomerne količine zagađujućih materija u vazduhu, Ministarstvo zaštite životne sredine i prostornog planiranja Republike Makedonije, je primorano da proglasi kratkoročne vanredne mere u čak četiri grada, Skoplju, Bitolju, Tetovu i Kičevu.

Koncentracija čestica manjih od 10 mikrometara (PM10) je prešla maksimalne dozvoljene vrednosti. Shodno tome, Vlada Republike Makedonije je na konferenciji za novinare istakla preporuke i mere zaštite za građane koje su na snazi 5 dana. Velike fabrike moraju da se pridržavaju propisa o smanjenju emisije štetnih čestica, dok je preporuka da osobe starije od 60 godina i trudnice ne izlaze iz svojih domova, što građani poštuju.

Naloženo je strogo izbegavanje aktivnosti na otvorenom predškolskih i obrazovnih ustanova, kao i da građevinski radnici obavezno prave pauzu između 11h i 17h, što 19 građevinskih firmi ipak ne poštuje. Apeluje se da građani koji izlaze na ulice koriste javni prevoz umesto automobila i da vode računa o tome šta od materijala koriste za ogrev.
Na snazi je preusmerenje saobraćaja iz centralnih ulica Skoplja, Kičeva, Tetova i Bitolja na obilaznice, dok je potpuno zabranjena vožnja teretnim vozilima kroz grad od 7 do 19h.

Do prekomernog zagađenja vazduha dovela je teška industrija, upotreba čvrstih goriva, veliki broj automobila i teretnih vozila u saobraćaju. Radi poboljšanja kvaliteta vazduha i smanjenja zagađujućih čestica, redovno će se vršiti merenja prisustva čestica u vazduhu i unapređenje mera zaštite; kontrolisaće se firme i proizvodni pogoni koji, po preporuci, treba da smanje proizvodne kapacitete, upotrebu čvrstih goriva i samim tim emisiju štetnih gasova.

Lokalne samouprave će organizovati čišćenje ulica pojačanim intezitetom.

Trenutna dešavanja u Makedoniji očigledno su odraz ljudske nebrige o žaštiti životne sredine, povećanja koncentracije CO2 u vazduhu usled sagorevanja foslinih goriva iz termoelektrana Bitolj i Oslome. Eksploatacija obnovljivih izvora energije značajna je u očuvanju životne sredine jer smanjuje koncentraciju CO2 i time štetne posledice po okolinu.

Obnovljivi izvori energije kojima Makedonija raspolaže su veliki i njihovim korišćenjem podstiče se održivi razvoj zemlje, kao i energetska bezbednost jer se time smanjuju količine uvozne električne energije koja na godišnjem nivou iznosi 30%.

Makedonija se danas najviše oslanja na proizvodnju alternativne energije iz biomase, kao i iskorišćenje hidroenergije, a njen cilj je 28% proizvodnje energije iz obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji energije do 2020. godine. Teorijski potencijal energije u biomasi je 8800GWh godišnje, što je jednako godišnjoj potrošnji energenata Makedonije, a koja se pokriva iz domaće proizvodnje i iz uvoza energenata. Energija vetra je još u razvojnoj fazi u saradnji sa Vladom Norveške i do sada nema većih primera projekata. Neki poznati projekti hidroelektrana su na lokacijama Mavrovo, Kozjak, Špilje, Globočica, Tikveš, ukupnog kapaciteta 504MW. Planirana je izgradnja većeg broja solarnih elektrana u Makedoniji jer ima dosta sunčanih dana, a dobar primer je solarna elektrana u opštini Ilindan nedaleko od Skoplja.

N.R.