Aktivisti u BiH upozoravaju – stao društveni život, ali ne i uništavanje prirode

Vanredna situacija izazvana pandemijom koronavirusa u Bosni i Hercegovini, zaustavila je društveni život, ali ne i uništavanje prirodnih dobara radi koristoljublja i bogaćenja pojedinaca eksploatacijom prirode. Tako se gradnja malih hidroelektrana čak intenzivira i to na netaknutim planinskim rekama poput Bjelave, Male Bjelave, Vrhovinske rijeke, Željeznice i gornjeg toka reke Prače, pri čemu je postojanje neophodnih dozvola u najmanju ruku upitno, a legalnost gradnje u domenu pretpostavki.

Mapu ovih gradilišta možete pronaći ovde.

Foto: Facebook (screenshot)

Iz Koalicije za zaštitu reka Bosne i Hercegovine koju čini preko 30 ekoloških organizacija iz cele BiH-a upozoravaju da investitori koriste priliku dok su inspekcije fokusirane na sprečavanje širenja virusa, te da reke i potoke pregrađuju i stavljaju u cevi i time sebi pribavljaju finansijsku korist na štetu svih građana u BiH. Istovremeno, usled vanredne situacije, građani su onemogućeni da javno deluju. Pored toga, i susedna Hrvatska je takođe iskoristila krizu izazvanu pandemijom da napravi korak napred ka otvaranju skladišta nuklearnog otpada na samoj granici sa Bosnom i Hercegovinom, i to na svega nekoliko stotina metara od reke Une i vodozaštitne zone izvorišta vode Novog Grada.

“Oko Sarajeva se ubrzano menjaju regulacioni planovi, skriveno od javnosti, koji omogućavaju nastavak uništavanja vodozaštitne zone, što će trajno ugroziti izvore pijaće vode za polumilionski grad. To je verovatno tek početak, a vakuum u javnom životu omogućava polutajno pustošenje naših prirodnih resursa, pri čemu mi nemamo nikakvog načina da učestvujemo kroz javne rasprave i uvide, kao ni da to sprečimo. Zaštita prirodnih resursa, a naročito čiste vode, koja je temeljni uslov našeg opstanka, pogotovo u situacijama širenja zaraznih bolesti, mora postati prioritet vlasti u BiH”, ističe Anes Podić iz Eko akcije.

Iz Koalicije za zaštitu reka BiH stoga pozivaju nadležne, i to pre svega premijere i predsednike FBiH i RS da bezuslovno i hitno proglase moratorijum na izgradnju malih hidroelektrana i na izdavanje novih koncesija. Podsticaji malim hidroelektranama moraju biti ukinuti, a sredstva prikupljena od naknada za obnovljive izvore energije usmerena na oživljavanje sada preko potrebne domaće proizvodnje bez štete po životnu sredinu. Istovremeno se mora najstrožije zaštititi pravo na čistu vodu i onemogućiti privatizacija vodnih resursa i vodosnabdevanja, a stanovništvu garantovati pravo na pijaću vodu kao jedno od temeljnih ljudskih prava.

“Ujedno, zahtevamo pravično pooštravanje preventivnih mera i kazni u cilju smanjenja prostora za neosnovano bogaćenje, kriminal i zelenaški oportunizam pojedinaca i postupanje nadležnih u skladu sa zakonom, ustavnim i moralnim načelima, kako bi se sprečilo nekontrolisano uništavanje životne sredine bez posledica. Vanredno stanje ne sme biti izgovor, već povod za solidarnost i racionalno korišćenje naših resursa”, kazao je Redžib Skomorac iz Centra za životnu sredinu.

Vesti sa svih strana sveta govore o gotovo potpunom zaustavljanju društvenih i ekonomskih aktivnosti usled pandemije koronavirusa. Pandemija je, kako objašnjavaju naučnici, dobrim delom uslovljena i narušenom ravnotežom između ljudskih zajednica i životne sredine. Naučnici i aktivisti već decenijama upozoravaju da čovečanstvo ugrožava i planetu i vlastiti opstanak.

Foto: Facebook (screenshot)

Odgovor finansijskih i političkih elita uvek je bio da ekonomija mora rasti i da nije moguća bilo kakva brza i korenita transformacija ka društveno i ekološki prihvatljivim modelima globalne ekonomije.

Prethodnih sedmica uverili smo se u suprotno – najboljim odgovorom na krizu javnog zdravlja širom sveta pokazuju se rešenja zasnovana na solidarnosti, opštem interesu, javnim ulaganjima i smanjenje potrošnje. Čak i u samoj životnoj sredini ima naznaka da je ograničenje ljudskog uticaja blagotvorno – u mnogim gradovima je vazduh čistiji nego ikad u zadnjih nekoliko decenija.

“Lekcije iz ove epizode istorije čovečanstva, koliko god zastrašujuća pandemija bila, ukazuju na mogućnost neke drugačije budućnosti, bolje i za okolinu i za ljudsko društvo. Ne smemo dopustiti da mi u BiH, umesto da učimo nove, ponavljamo stare lekcije u kojima je svaka kriza prilika za bogaćenje manjine na štetu većine, koja pritom nema mogućnost da javnim okupljanjem iskaže svoje nezadovoljstvo i zabrinutost”, zaključuje Anes Podić.

Izvor: Koalicija za zaštitu rijeka BiH