Ako želimo da sprečimo klimatske promene, kapitalizam mora da umre

Vesti | Svet | Održivi razvoj

Foto: pixabay

Era jeftine energije bliži se kraju a društva će morati da modifikuju svoju potrošnju kao i energetsku infrastrukturu, ili da snose ozbiljne posledice. Ovo je zaključak naučnog rada koji je objavljen u saradnji sa Ujedinjenim nacijama.

Autor rada je biofizičar sa Univerziteta u Finskoj koji je svoji radom doprineo Globalnom izveštaju o održivosti koji će UN objaviti 2019. godine. Rad sadrži zabrinjavajuća predviđanja.

Tim iza rada smatra da dominantne ekonomske teorije i koncepcije modernog kapitalizma nisu adekvatne jer pogrešno pretpostavljaju da će društva nastaviti da imaju pristup jeftinoj energiji kao što su fosilna goriva. Takođe, ove teorije ne uzimaju u obzir tzv. nepovratne troškove, poput klimatskih promena i time izbegavaju da obrate pažnju na sociopolitičke posledice koje nastaju nekontrolisanim rastom.

„Kako ekonomije prvi put u ljudskoj istoriji prelaze na izvore energije koje su manje energetski efikasni, proizvodnja neophodne energije za ljudske aktivnosti zahtevaće više ulaganja,“ napisali su u radu. Takođe, naučnici su pozvali društva da počnu da razmatraju nove modele upravljanja i ekonomije.

„Slobodno se može zaključiti da ne postoje široko primenjivi ekonomski modeli koji su razvijeni za predstojeće razdoblje kulturnog razvitka i naš fokus će biti na tom tranzitnom periodu u narednih nekoliko decenija,“ rečeno je.

A šta je potrebno uraditi? Oni su podvukli nekoliko ključnih stavki:

Koristiti manje energije i transformisati energetsku infrastrukturu

Obnovljive energije mogu pomoći u ublažavanju klimatskih promena ali trenutno one imaju nisku stopu povratne energije u odnosu na investiciju, što znači da njihova implementacija košta više nego upotreba fosilnih goriva. Tim je predvideo da će biti „izuzetno teško, ako ne i nemoguće“, da se zadovolje rastuće energetske potrebe u narednim decenijama uz pomoć obnovljivih izvora energije.

Načiniti transport efikasnijim

Trebalo bi podstaći šetnju, vožnju bicikla i upotrebu električnog javnog prevoza u svim gradovima. Ovo bi zahtevalo promene u urbanističkim planovima, auto industriji kao i u transportnoj infrastrukturi poput železnica, pomorskih puteva i avijaciji.

Društva bi trebalo da proizvode više svoje hrane

Ovo se odnosi i na razvijene zemlje kao i na društva u razvoju, ona bi trebalo da postanu više samo održiva kada je reč o proizvodnji hrane. Naučnici smatraju da bi bilo previše rizično oslanjati se na samo nekoliko glavnih proizvođača hrane u budućnosti. Oni takođe smatraju da bi trebalo smanjiti proizvodnju mesa i mlečnih proizvoda i fokusirati se na proizvode na biljnoj bazi.

Fokusirati se na drvenu gradnju

Građevinskom industrijom trenutno dominiraju beton i čelik čija je proizvodnja i upotrebni vek veoma energetski zahtevna. Alternativa jesu dugotrajnije građevine od drveta i drugih organskih materijala.

Postizanje ovih promena zahtevaće dosada neviđene akcije.
Tržišno delovanje neće biti dovoljno. Mora postojati sveobuhvatna vizija i dobro koordinisani planovi. U suprotnom brza transformacija na nivou sistema prema globalnim ciljevima održivosti je nemoguća.

U radu se sugeriše da će svako društvo morati da razvije sopstvena rešenja za tranziciju ka održivoj ekonomiji ali vrlo verovatno je da će te promene zahtevati intervencije vlade. „Opcija koja ima najviše šanse da uspe je ta da najprogresivnije države preuzmu vođstvo. Ovo bi zahtevalo velike javne investicije i programe sa jedne strane i jaku regulaciju sa druge. U današnjem modelu globalne ekonomije države su jedini akteri koji imaju legitimitet i kapacitet da finansiraju i organizuju tranzicije na široj skali.“

Milan Zlatanović

Izvor: bigthink