Ako ne zaustavimo gubitak biodiverziteta, izumrećemo i mi

Biodiverzitet predstavlja raznolikost živog sveta na našoj planeti, od pojedinačnih vrsta do čitavih ekosistema. Upražnjavanjem aktivnosti kao što su krčenje šuma, lov i poljoprivreda i zagađivanjem – mi ljudi razaramo naše okruženje, te na taj način u pitanje dovodimo i sopstveni opstanak.

Poslednji značajni ugovori na polju biodiverziteta iz 2002. i 2010. nisu uspeli da zaustave najgori gubitak biljnog i životinjskog od iščezuća dinosaurusa.

Prema Crvenoj listi ugroženih vrsta koju izrađuje Međunarodna unija za očuvanje prirode (eng. International Union for Conservation of Nature, IUCN) trenutno se više od 26 hiljada vrsta živog sveta nalazi u opasnosti od nestanka. Spisak IUCN je ulio dodatan strah da je u toku šesto masovno izumiranje.

Ukoliko međunarodna zajednica u narednih dve godine ne usmeri svoje napore ka ozbiljnijoj zaštiti prirode, Kristijana Paska Palmer, izvršna sekretarka Konvencije o biološkoj raznovrsnosti, plaši se da ćemo svedočiti i iščeznuću naše vrste.

Foto: CBD (screenshot)

Palmerova je pozvala građane svih zemalja sveta da izvrše pritisak na svoje vlade kako bi one do 2020. godine postavile ambicioznije ciljeve za odbranu insekata, ptica, biljaka i sisara koji igraju ključnu ulogu u proizvodnji hrane, obezbeđivanju čiste vode čovečanstvu i odstranjivanju štetnog ugljenika iz atmosfere.

„Gubitak biodiverziteta je tihi ubica“, rekla je Kristijana Paska Palmer za Gardijan. „Razlikuje se od klimatskih promena, čiji uticaj ljudi osećaju u svakodnevnom životu. Kada je reč o smanjenju biološke raznovrsnosti, uticaj nije toliko jasan, ali u trenucima kada shvatite da se ono odigrava, postoji mogućnost da je već prekasno.“

Konzervacionisti očajnički priželjkuju ugovor o biodiverzitetu koji će da ima istu težinu kao Pariski sporazum o klimatskim promenama. Iako naučnici tvrde da iščeznuće vrsta predstavlja jednaku pretnju po čovečanstvo, ovaj problem do sada nije probudio potrebnu pažnju u političkim krugovima.

Foto-ilustracija: Unsplash

Prema mišljenju sekretarke Konvencije, ipak postoje tračci nade. Nekoliko afričkih i azijskih vrsta se obnovilo, pošumljenost Azije skočila je za 2,5 odsto i uvećana je zaštićena morska teritorija. To, međutim, nije dovoljno.

Slika je u celini zabrinjavajuća. Očekuje se da će se gubitak biodiverziteta zbog uništavanja prirodnih staništa jedinki, hemijskog zagađenja i invazivnih vrsta u sledećih trideset godina dodatno ubrzati kao posledica klimatskih promena i rasta stanovništva. Stručnjaci pretpostavljaju da će se do 2050. godine broj ptica i sisara u Africi da bude prepolovljen i da će ribarstvo u Aziji da doživi potpuni slom. Smanjenje kapaciteta flore i faune znači i manju sposobnost planete da apsorbuje ugljenik.

„Trebalo bi da budemo svesni opasnosti, a ne paralisani izostankom akcije. I dalje imamo konce u svojim rukama, ali se prostor za delovanje sužava. Kako bismo odbranili prirodu, potreban nam je viši nivo građanske i političke volje“, zaključila je Palmerova.

Jelena Kozbašić