Aerozagađenje ozbiljan i potcenjen problem u Crnoj Gori

Vesti | Region

Foto-ilustracija: Pixabay

Svi smo upoznati sa činjenicom da je vazduh u regionu toliko zagađen da je to počelo ozbiljno da se odražava i na naše zdravlje.

Rezultati građanskog monitoringa kvaliteta vazduha u Crnoj Gori za 2020. godinu, koji sprovodi Ekološki pokret „Ozon“ u okviru svog programa „Ekoskop“, pokazuju da je problem aerozagađenja veoma izražen, ida je u vreme zdravstvene krize izazvane koronavirusom, to dodatno zabrinjavajuće.

Iz NVO „Ozon“ navode da to dokazuje neozbiljnost i nesposobnost nadležnih institucija da zaštite javno zdravlje i životnu sredinu, a podsećaju da više godina upozoravaju na neophodnost izrade nove naconalne strategije za upravljanje kvalitetom vazduha sa konkretnim, vidljivim i merljivim akcionim planom.

Građanski monitoring, kako su naveli, je urađen na osnovu zvaničnih mesečnih izveštaja o kvalitetu vazduha u Crnoj Gori, koje za Agenciju za zaštitu prirode i životne sredine, u skladu sa Programom monitoringa, priprema Centar za ekotoksikološka ispitivanja Podgorica, na osnovu rezultata državne mreže koju čine devet mernih stanica.

„Kada su u pitanju suspendovane čestice sa prečnikom manjim od 10 µm (PM10), koje su uz PM2,5 u fokusu našeg programa, tokom 2020. godine najviše, 112 dana, sa prekoračenjima srednjih dnevnih vrednosti, zabeleženo je u Bijelom Polju. Slede Pljevlja sa 110 dana, zatim Podgorica, u Bloku V 84, na Zabjelu 98, dok je u Nikšiću 74 dana prekoračena srednja dnevna vrednost PM10. U Nikšiću je u periodu od 9. do 24. decembra došlo do zastoja u radu uzorkivača za PM10 čestice, tako da su analizirani uzorci samo u periodu od 1. do 8. i od 25. do 31. decembra 2020. godine“, navodi se u saopštenju.

Dodaju da tokom oktobra meseca zbog prekida u radu uzorkivača PM čestica, nije vršeno uzorkovanje i analiza referentnom metodom za PM10 čestice: 20 dana u Pljevljima, 15 dana u Bijelom Polju, pet dana u Podgorici – Blok V i Kotoru, četiri dana u Podgorici – Zabjelo. To je kažu, važno istaći zbog nepotpunog monitoringa i nemogućnosti sagledavanja stvarnog stanja, što je bio problem i tokom 2016. i 2017. godine.

Foto-ilustracija: Unsplash (Daniel Moqvist)

„Propisana granična srednja dnevna vrednost za PM10 je 50 µg/m3, a dozvoljeni broj prekoračenja na godišnjem nivou 35 dana, pa je na osnovu rezultata monitoringa nesporno da se radi o alarmantnom stanju u sve četiri opštine u kojima su postavljene merne stanice. Praškaste materije (PM) se dovode u vezu s nizom bolesti, od onih koje pogađaju srce i disajne organe, preko dijabetesa, do neplodnosti i raka. Što je čestica manja, lakše i dublje prodire u telo“, navodi se u saopštenju.

U NVO „Ozon“ navode da praškaste materije (PM) i koronavirus negativno utiču na iste ćelije i delove ćelija, i zato se, kako kažu, kod zaraženih osoba koje su izložene aerozagađenju dešava dodatno respiratorno pogoršanje usled odgovora na prisustvo koronavirusa, zbog čega se, kako dodaju, češće javljaju teži oblici virusa – čak su i smrtni ishodi učestaliji.

„Dosadašnja istraživanja pokazuju da aerozagađenje povećava smrtnost od koronavirusa u svetu za 15 odsto, a u Evropi za 19 odsto. Takođe, utvrđeno je da porast koncentracije PM čestica od jednog mikrograma po kubnom metru povećava smrtnost od koronavirusa za 11 odsto“, navodi se u saopštenju.

Zbog svega navedenog smatraju da su nam neophodna ekološko-epidemioška ispitivanja povezanosti aerozagađenja i koronavirusa.

Foto-ilustracija: Pixabay

„Na kraju još jednom, nadamo se poslednji put, pozivamo nadležne na akciju i ozbiljan pristup problematici aerozagađenja, uz spremnost da damo i konkretan doprinos u svim predloženim aktivnostima“,  rekli su u NVO „Ozon“.

Nije problem samo koronavirus u kombinaciji sa zagađenjem vazduha – kao što smo već pisali, prema istraživanju naučnika sa Harvarda i tri britanska univerziteta, 8,7 miliona ljudi je 2018. godine preminulo od zagađenja vazduha koje je nastalo zbog sagorevanja fosilnih goriva.

Kako se navodi u studiji, koja je objavljena u časopisu Environmental Research, najviše zabeleženih smrtnih slučajeva imaju područja u kojima je vazduh veoma zagađen, kao što su istočna Evropa, istočni deo Severne Amerike i jugoistog Azije.

U prethodnim istraživanjima naučnici su se oslanjali na satelitske podatke i očitavanja sa mernih stanica i na osnovu toga su dobijali prosečne godišnje koncentracije čestica PM 2,5 na globalnom nivou.

Zagađenje vazduha u Srbiji je i 20 puta veće nego u zemljama Evropske unije. Prema prošlogodišnjem izveštaju Svetske alijanse za zdravlje i zagađenje Srbija je navedena kao vodeća država u Evropi po stopi smrtnosti od posledica zagađenja vazduha.

Energetski portal