Ada Ciganlija – more Beograda

Predstavljamo

Foto: Wikipedia/Vlada Marinković

Koliko je zastupljena elektromobilnost na Adi Ciganliji, zašto se na početku kupališta vijori plava zastava, da li je trenutna zdravstvena kriza uticala na broj posetilaca, koje životinjske vrste plivaju u Savskom jezeru i kako možete da se zabavite na Beogradskom moru dok je još toplo vreme, javlja JP „Ada Ciganlija”

Ada Ciganlija je nesumnjivo jedna od centralnih ekoloških oaza grada Beograda. Imajući u vidu neophodnost zaštite flore i faune, JP „Ada Ciganlija” je pripremila jedinstveni ekološki vid transporta posetilaca u delovima koji nisu dostupni za motorna vozila. Naime, menadžment preduzeća u saradnji sa gradom Beogradom, omogućio je potpuno besplatan prevoz za sve posetioce od parking prostora kod objekta „Kupatilo Beograd” do kupališta na Savskom jezeru sa četiri resort vozila na elektropogon. Ova vozila su izuzetno tiha i jedinstvena prevozna sredstva koja ostvaruju veliku uštedu na pogonskom gorivu.

Posetiocima Ade na raspolaganju je novi vid transporta. Na samom početku šetalista, na savskoj strani, otvoren je punkt za iznajmljivanje električnih trotineta. Električni trotineti postali su za kratko vreme popularni širom sveta, a u našoj zemlji interesovanje za ovaj alternativni vid prevoza je sve veći. E-trotinet je ekološko prevozno sredstvo i lako sklopivo, koje omogućava dovoljnu brzinu i udobnu vožnju do željene destinacije u gradu. Idealna prilika da se isproba elektrotrotinet sada je dostupna svakog dana i na Adi Ciganliji, gde ga možete iznajmiti na sat vremena ili ceo dan. Elektrotrotineti mogu da razviju brzinu i do 35 km na sat, a domet baterije je 40 km. Maksimalna nosivost je 110 kg.

Prilikom vožnje elektrotrotinetom ne dolazi do ispuštanja štetnih gasova u vazduh pa je samim tim ekološki prihvatljivo rešenje, naročito za Adu Ciganliju.

Foto-ilustracija: Unsplash (Alex Blăjan)

Za potrebe službi JP „Ada Ciganlija”, nabavljeno je sedam elektrotrotineta koji služe za obavljanje redovnih radnih aktivnosti, a sve u skladu sa opredeljenjem za ekološki čistu Adu.

Na Adi Ciganliji je do sada registrovano oko 450 vrsta biljaka, a pre svega bela topola, crna topola, bela vrba, hrast lužnjak, poljski jasen, evroamerička topola, brest vez, jasenoliki javor, američki jasen. Pored drvenastih biljaka zastupljeno je i obilje žbunaste i travnate vegetacije koje su karakteristične za aluvijalna staništa.

Tokom 2013. godine, Privremeni organ grada Beograda doneo je Rešenje o proglašenju zaštićenog staništa „Gljive na Adi Ciganliji”, čime je prirodno stanište na Adi Ciganliji proglašeno jednim poznatim staništem gljive Myriostoma coliforme u Republici Srbiji. Ova gljiva je izložena veoma jakom antropogenom uticaju i zbog toga je veoma ugrožena i strogo zaštićena vrsta. Njeno područje rasta od 21,25 hektara svrstano je u II kategoriju, kao zaštićeno stanište lokalnog značaja.

Prisutna je raznovrsna fauna – veliki broj ptica, kao što su mali vranac, drozd, detlić, senica i 94 vrste insekata, kao i oko 250 vrsta gljiva.

U jezeru živi 13 vrsta riba, puževi, rakovi, meduze, školjke i kornjače. Kalifornijska kornjača je redak stanovnik, a vodama Ade Ciganlije plivaju i smuđ, bandar – najbrojnija populacija u jezeru, štuka, tolstolobik – čistač ekosistema, barski puževi i rečne školjke. Sve ove vrste indikatori su kvaliteta vode u jezeru.

Tekst u celini možete pročitati u novom broju Magazina Energetski portal ODRŽIVI TRANSPORT, septembar-novembar, 2020.