Ljudske aktivnosti u koje se ubrajaju poljoprivreda i stočarstvo, urbanizacija, krčenje šuma, prenamena zemljišta u druge svrhe, ali i čovekovim delovanjem ubrzane klimatske promene koje dovode do suša i ostalih ekstremnih vremenskih...

Migracije u veće gradove trend su koji traje već duže vreme. Bolje obrazovne ustanove, veća  tržišta rada, pristup modernijim medicinskim uslugama, samo su neki od razloga zašto se ljudi sve više odlučuju...

Do sada nezapamćene katastrofalne kiše i poplave koje su pogodile Sloveniju i zemlje u regionu, su upozorenje na poguban uticaj klimatskih promena na naše živote, društvo i životnu sredinu. WWF izražava iskreno...

Neodrživo korišćenje zemljišta i morskih ekosistema, dovelo je do nesigurnosti u poljoprivredi i ribarstvu, odnosno snabdevanja hranom. Jedini način da dođe do promene jeste da se ekosistemi obnavljaju na rešenjima zasnovanim na...

Ujedinjeni crnogorski ekološki građanski sektor pokrenuo je sveopštu inicijativu "Ozelenimo Crnu Goru", koja ima za cilj oporavljanje crnogorskih šuma od višedecenijske devastacije. Ekolški pokret Ekopatriotizam, NVO Crnogorsko društvo ekologa, Mreža za promene, KOD,...

Ukoliko za 10, 15 godina ne promenimo odnos prema šumama, dešavaće nam se erozija i nećemo imati dovoljno vode, kazao je ekološki aktivista Aleksandar Dragićević. Upozorio je da Crna Gora godinama devastira...

Na zasedanju Generalne skupštine Evropske konfederacije za Poljoprivredu 1971. godine ustanovljen je Međunarodni dan šuma. Generalna skupština Ujedinjenih Nacija je 2012. godine donela odluku da će se obeležavanje Međunarodnog dana šuma organizovati...

Mnogo je radnika potrebno u fabrikama automobila, ali čini se kako oni ne moraju nužno biti ljudi. Folksvagenova fabrika "Čatanuga" u Tenesiju (SAD) saopštila je da osim 4.000 ljudi trenutno zapošljava i stado od 50 ovaca...

Masovna proizvodnja hrane, bilo biljnog ili životinjskog porekla, jedan je od najvećih uzročnika klimatskih promena. Nekontrolisana upotreba pesticida, trošenje velikih zaliha vode i alarmantno zagađenje vazduha– sve to naučnike navodi na zaključak...

Bez šuma neće biti ni nas, a na ovo nas je još jednom podsetio Međunarodni dan šuma koji se obeležava 21. marta. Samo jedno drvo godišnje može da proizvede preko 100 kilograma kiseonika, i apsorbuje...

Na pres konferenciji koja je održana u petak u Ministarstvu ekologije, prostornog planiranja i urbanizma predstavljena je Studija očuvanja i revitalizacije plaže na Adi Bojani sa predlozima rešenja. Pres konferenciji su prisustvovali prof....

Prihvatanje oticaja sa nepropusnih površina, infiltriranje istog i filtriranje zagađivača koji su prisutni u vodi omogućava kišni vrt koji funkcioniše tako što se atmosferska voda uliva u taj sistem putem dovoda i...

U vreme krize, kao što je ova s kojom se sada suočavamo usled pandemije virusa COVID-19, adekvatna higijena i pristup čistoj vodi od ključnog su značaja. Isto toliko je važan i set mera...

U okviru projekta „Uloga zemljišta u kruženju ugljenika i ublažavanju klimatskih promena“, u ponedeljak 14. decembra 2020. godine putem Zoom platforme, održana je završna konferencija, kojoj su prisustvovali predstavnici FEA, Poljoprivrednog fakulteta...

Zemljišta alarmantnom brzinom gube fosfor, vitalni hranljivi sastojak svake biljke. U svetu se trenutno zemljišne površine iscrpljuju u ovom elementu uprkos velikom unosu hemijskih đubriva. Afrika koja ne može da priušti korišćenje...

U svom najnovijem izvešću, Evropski opservatorijum za sušu (EDO) upozorio je da su određene regije kontinenta suočene s jakim suvim razdobljem nakon slabih kiša tokom aprila i maja. Zaključeno je da su...