EPS raspisao tender za ITD za izmeštanje državnih puteva za potrebe izgradnje RHE Bistrica

19.04.2024

reka , voda , hidro — Foto-ilustracija: Unsplash (Lucas Cetti)

Foto-ilustracija: Pixabay (Erich Westendarp)

Analiza izgradnje RHE ,,Bistrica’’ započeta je još sedamdesetih godina prošlog veka. Usled sve većeg udela proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora i sve veće potrebe za regulacionom rezervom i vršnom energijom u elektroenergetskim sistemima, prethodnih godina su evidentirani značajni pozitivni ekonomski efekti izgradnje RHE „Bistrica“.

Elektroprivreda Srbije raspisala je tender za izradu tehničke dokumentacije za za izmeštanje delova trasa državnih puteva br. 191 i 194 i saobraćajnih priključaka na njima za potrebe RHE Bistrice i aktuelizacije Studije opravdanosti izgradnje RHE Bistrice.

Kako se navodi u dokumentaciji, trase objekata sistema RHE „Bistrica“ u blizini akumulacije Potpeć se ukrštaju sa trasom državnog puta IIA reda broj 191 Bistrica-Priboj, a trasa državnog puta IIA reda broj 194 Kokin Brod-Rutoši-Pribojska Banja se ukršta sa sifonskom deonicom dovoda vode za RHE „Bistrica“.

Objekti planiranog sistema RHE „Bistrica“, koji se nalaze u blizini dela državnog puta IIA reda broj 191 Bistrica-Priboj su:

Donja zahvatna građevina Potpeć (nadzemni objekat);
Dva sifonska tunela, prečnika sedam metara, dužine oko 550 metara, kojima se voda transportuje od mašinske zgrade do donje zahvatne građevine Potpeć;
Pristupni tunel do mašinske zgrade
Deponija kamenog materijala za formiranje platoa razvodnog i trafo postrojenja
Komandna-upravna zgrada RHE „Bistrica“ u podnožju deponije kamenog materijala
Objekti za evakuaciju atmosferskih voda sa slivnog podučja koje gravitira ka platou razvodnog postrojenja

U zoni od interesa, trasa pomenutog državnog puta se ukršta i sa trasom železničke pruge Beograd centar-Resnik-Požega-Vrbnica-drž. granica, koja je jednim delom u predmetnoj zoni ukrštanja tunelskog tipa.

Pročitajte još:

Da bi se tokom izgradnje i eksploatacije RHE „Bistrica“ omogućilo bezbedno i neometano odvijanje drumskog saobraćaja na državnom putu IIA reda broj 191 Bistrica-Priboj, nametnula se potreba za izgradnjom trajne devijacije državnog puta u zoni ukrštanja i u blizini planiranih objekata RHE „Bistrica“.

Prema Uredbi o kategorizaciji državnih puteva („Sl. Glasnik RS“, br. 105/2013, 119/2013 i 93/2015) i važećem Referentnom sistemu, devijacija državnog puta se projektuje na deonici 19101, između čvorova 2327 (Bistrica) i 19101 (Pribojska Banja). U obuhvatu predmetne dokumentacije je devijacija dela trase državnog puta od stacionaže km ~ 1+600 do stacionaže km ~ 4+000. Deonica državnog puta na ovom delu je van naselja.

Sifonski cevovod za transport vode između gornje i donje akumulacije u sistemu RHE „Bistrica“ se ukršta sa državnim putem IIA reda broj 194 na deonici Kokin Brod-Rutoši-Pribojska Banja. Unutrašnji prečnik čeličnog sifonskog cevovoda iznosi 6,55 m, a na ukrštanju njegove trase sa predmetnim državnim putem neophodno je izvršiti devijaciju dela državnog puta za potrebe izvođenja radova na izgradnji sifona. U zavisnosti od tehnologije izvođenja radova na izgradnji sifona, potrebno je uraditi privremenu ili trajnu devijaciju dela trase državnog puta IIA reda broj 194, čime će se omogućiti bezbedno i neometano odvijanje drumskog saobraćaja na državnom putu IIA reda broj 194. Važno je napomenuti da tehničko rešenje devijacije puta, pored usklađivanja sa tehničkim rešenjem sifona sa pratećim objektima mora biti usklađeno i sa tehničkim rešenjima privremene i trajne regulacije obližnjeg korita Rutoške reke, kao i sa trasama pratećih instalacija.

Prema Uredbi o kategorizaciji državnih puteva („Sl. Glasnik RS“, br. 105/2013, 119/2013 i 93/2015) i važećem Referentnom sistemu, devijacija državnog puta se projektuje na deonici 19403, između čvorova 2324 (Kokin Brod (Pribojska Banja)) i 19101 (Pribojska Banja). U obuhvatu predmetne dokumentacije je devijacija dela trase državnog puta od stacionaže km ~ 65+200 do stacionaže km ~ 65+800. Deonica državnog puta na ovom delu je van naselja.

Za potrebe izgradnje objekata RHE „Bistrica“ potrebno je izgraditi pristupne i servisne puteve, kojima će se ostvariti veza svih objekata RHE „Bistrica“ i akumulacije „Klak“ sa postojećim državnim putevima IIA reda broj 191 i 194.

Za potrebe priključenja pristupnih i servisnih puteva koji će služiti za izgradnju, transport, montažu i održavanje opreme i objekata RHE „Bistrica“ i akumulacije „Klak“, na postojeće državne puteve IIA reda broj 191 i 194, potrebno je isprojektovati saobraćajne priključke na državni put. Pristupne i servisne saobraćajnice sistema RHE „Bistrica“ koje će biti povezane sa navedenim državnim putevima su sledeće:

Pristupno-servisni put ka brani Klak i objektima gornje zahvatne građevine u levom boku akumulacije Klak
Pristupni-servisni put ka temeljnom ispustu sifona derivacije u Rutošku reku
Pristupni-servisni put ka objektima vodostana i platou priključno-razvodnog postrojenja
Pristupni-servisni put ka platou komandno-upravne zgrade i pristupnom tunelu mašinske zgrade RHE „Bistrica, u desnom boku akumulacije Potpeć.

Tačne lokacije saobraćajnih priključaka biće definisane u sklopu izrade predmetne tehničke dokumentacije.

Rok za podnošenje prijave je otvoren do 7. maja 2024. godinu.

Energetski portal

Vazduh u martu čistiji, Bijelo Polje i Pljevlja i dalje alarmantni

19.04.2024

zagađen vazduh, termoelektrane — Foto-ilustracija: Unsplash (juniperphoton)

Nakon dva meseca zagađenja vazduha u prekograničnoj vrednosti i po dvadesetak dana u severnom delu Crne Gore, situacija u martu je nešto bolja, sudeći po podacima Centra za ekotoksikološka ispitivanja (CETI).

Podaci na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine za januar, februar i mart ove godine pokazuju da zagađenje postoji, i to najviše u Bijelom Polju, Pljevljima, Nikšiću i Podgorici.

,,Tokom marta kvalitet vazduha je bio bolji u odnosu na prethodni period. U severnoj zoni prekoračenja granične vrednosti srednje dnevne koncentracije za PM10, registrovana su u Pljevljima pet dana i u Bijelom Polju četiri dana“, navodi se u izvještaju CETT-ja.

Na društvenim mrežama ovih dana objavljeni su podaci koji pokazuju da je Crna Gora treća zemlja u Evropi, posle Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije po zagađenju vazduha. Međutim, iz Agencije za zaštitu životne sredine rekli su da ne komentarišu podatke iz nepoznatih i nekredibilnih izvora.

,,Već samo one koje nam dostavi i potvrdi CETI kao referentna ustanova, shodno važećim propisima“, rekli su iz Agencije za portal RTCG.

Pročitajte još:

Zvanični podaci CETI-ja pokazuju da je u martu, u podgoričkom naselju Zabjelo, tri dana vazduh jako bio zagađen, u Bloku pet dva dana, a u Nikšiću jedan dan.

,,U južnoj zoni kvaliteta vazduha u Baru i Kotoru, registrovan je po jedan dan prekoračenja granične vrednosti srednje dnevne koncentracije za PM10 čestice. Ova prekoračenja su u direktnoj vezi sa prekograničnim transportom saharskog peska, što su uobičajene pojave u ovom delu godine. Izmerene su i povećane koncentracije PM2,5 čestica na svim mernim mestima u severnoj i centralnoj zoni kvaliteta vazduha“, ističe se u izveštaju.

Hemijskom analizom PM10 čestica utvrđeno je povećano prisustvo benzo(a)pirena u uzorcima iz Bijelog Polja, Pljevalja, Nikšića i Podgorice. Benzo(a)piren je policiklični aromatski ugljovodonik, visoko efikasno kancerogeno jedinjenje.

Prema izveštaju Zavoda za hidrometeorologiju i seizmologiju krajem marta je došlo do ,,priticanja toplog i vlažnog vazduha, jakih južnih strujanja, kada u ove predele stiže prašina i sitni pesak iz oblasti pustinje Sahara“.

Navode da je ovo neuobičajena ali sve češća pojava zadnjih godina i da se zbog toga prašina i pesak talože u vazduhu.

,,Kada imamo i prisustvo oblaka ili padavina, kiša ispira nakupljeni materijal i na taj način nastaje žuta, crvena, prljava kiša“, pojašnjeno je u dokumentu.

U februaru je čak 19 dana bio zagađen vazduh u Pljevljima i 19 dana u Bijelom Polju. U januaru je u tim gradovima 18 dana bilo izmereno povećano prisustvo PM10 čestica.

Izvor: RTCG

Članovi OIE Srbija na studijskom putovanju u Bavarskoj

19.04.2024

vetropark_polje — Foto-ilustracija: Unsplash (Karsten Würth)

Na poziv Bavarskog ministarstva privrede, razvoja i energetike i Nemačko-srpske privredne komore (AHK Serbien), brojni članovi Udruženja OIE Srbija ove nedelje su boravili na studijskom putovanju u Nemačkoj gde su obilazili kompanije koje se bave energijom vetra i sunca i prisustvovovali stručnim predavanjima.

Za učesnike je najpre održan networking događaj u kongresnom centru Kolpinghaus u Minhenu koji je obuhvatao posetu Inhouse sajmu i predstavljanje najnovijih inovacija u solarnoj industriji i industriji vetra. Takođe, organizovana je poseta proizvodnom pogonu kompanije Schletter Solar GmbH, pružajući učesnicima uvid u procese proizvodnje i tehnološke inovacije.

Učesnici su imali priliku da posete i upoznaju se sa radom vodećih kompanija u oblasti obnovljivih izvora energije, uključujući Max Bögl Wind AG, A. Eberle GmbH & Co. KG i IBC SOLAR AG. Ove posete su obuhvatale seminare, vođene obilaske proizvodnih pogona i diskusije o aktuelnim trendovima i izazovima u industriji.

Pročitajte još:

U sklopu putovanja su posetili i javno komunalno preduzeće Haßfurt GmbH, koje je komunalni snabdevač energijom grada Hasfurta (oko 13 hiljada stanovnika). Smeštena na severu Bavarske, opština već decenijama sledi put ka većoj održivosti i energetskoj nezavisnosti.

Članovi OIE Srbija su obišli i solarne elektrane Minhenskog sajma, gde su učesnici imali priliku da steknu uvid u implementaciju solarnih sistema u velikim razmerama. Završni događaj i debriefing sa Bayern International pružio je priliku za refleksiju o iskustvima i utiscima tokom putovanja, kao i za dalju saradnju i razmenu ideja.

Ovo studijsko putovanje predstavlja primer uspešne saradnje između Bavarskog ministarstva privrede, razvoja i energetike, Nemačko-srpske privredne komore i Udruženja OIE Srbija u promociji održivih tehnologija i podsticanju globalne energetske tranzicije ka čistijoj budućnosti.

Izvor: OIE Srbija

Od maja tržišne cene struje i gasa, koga čeka pojeftinjenje, ko strepi od poskupljenja

19.04.2024

gas — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Zbog energetske krize, Vlada je cene struje i gasa držala pod kontrolom. Od maja cena se formira na tržištu i stekli su se uslovi za pojeftinjenje za privredu, što se tiče struje za više od 20 odsto, a gasa 15 odsto. Za domaćinstva cene ostaju iste, a u EPS-u i ,,Srbijagasu“ kažu da do kraja godine neće biti ni poskupljenja.

Ugovori o snabdevanju ističu krajem ovog meseca, pa EPS već šalje nove ponude. Pojedinačno se pregovara sa svakim privrednikom. U zavisnosti od toga na koji period i koja količina struje se ugovara, mogu se odlučiti za neku od opcija: nepromenljivu cenu ili promenljivu, uz tromesečno usklađivanje sa tržišnom cenom. Svaki ugovor je poslovna tajna.

,,Elektroprivreda Srbije“ nudi kupcima uslugu snabdevanja električnom energijom po cenama znatno nižim od dosadašnje ograničene cene od 119,67 evra po MWh. Cene se formiraju na osnovu više faktora: ukupne potrošnje, dijagrama potrošnje i tržišnih prilika“, saopštava EPS.

Iako cena gasa na evrpskim berzama raste, na našem tržištu stekli su se uslovi za pojeftinjenje. Za industriju i komercijalne potrošače cena će biti 15 odsto niža.

Pročitajte još:

Realna cena gasa, nema subvencionisanja

,,Domaćinstva su na javnom snabdevanju i tu nećemo ništa menjati. Dakle više nema subvencionisanja gasa. Bile su rasprave unutar Vlade Srbije, bile su rasprave u Ministarstvu energetike i finasija. Dugo smo vodili tu socijalnu politiku, znate da je to koštalo više od milijardu dolara, time smo zaštitili kupce, privredu, radna mesta. I sada smo doneli odluku da od 1. maja više nema subvencionisanja gasa od strane Vlade Srbije ili kreditnog zaduženja ,,Srbijagasa“, već će biti realna cena. Stvorili su se uslovi da gas pojeftini za industrijske potrošače i one koji su na slobodnom tržištu“, ističe Dušan Bajatović, direktor ,,Srbijagasa“.

U prvim reakcijama privrednici su zadovoljni, posebno oni čija delatnost zavisi od oba energenta.

Cane Jovanović, vlasnik firme ,,Polo“ Čačak podseća da su 2023. godine u odnosu na 2022. bila ekstremna poskupljenja.

,,Verujte kada smo poredili troškove, to su bili rashodi od 20 do 100 odsto veći. Tako da svako umanjenje uliva nadu da budemo konkurentniji na tržištu. Osnovni su troškovi energenti od čega sve potiče i gde nijedan proizvod ne može da prođe u kalkulaciji“, ukazuje Jovanović.

Za razliku od struje, kod koje dominira domaća proizvodnja, u snabdevanju gasom i naftom Srbija zavisi od uvoza, dok je aprilski rast cena nafte pogurao i cenu gasa na svetskim berzama, i to 25 posto.

Izvor: RTS

Koje su države EU ispunile ciljeve za javne punjače

18.04.2024

punjač , električni automobil — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Foto-ilustracija: Unsplash (Maxim Hopman)

Na nivou Evropske unije broj javnih punjača za električna vozila se trostruko povećao u prethodne tri godine. Podaci Evropske federacije za transport i životnu sredinu (eng Transport & Environment), pokazali su da je krajem 2023. godine ukupno bilo više od 630.000 punjača. Štaviše, mreža punjača je tokom prethodne godine rasla većom brzinom od samih električnih vozila.

Kada je reč o 2024. godini, većina država članica već je ispunila postavljene ciljeve, a među onima koje to nisu ostvarile su Portugal, Mađarska i Litvanija. Ipak za njih se očekuje da će to učiniti do kraja ove godine, dok Grčka i Irska, kako se navodi, moraju još napora da ulože.

Podaci pokazuju da se na prvom mestu po dobrim rezultatima u odnosu na ciljeve nalazi Bugarska, a za njom idu Slovačka i Češka Republika.

Evropska unija prošle godine usvojila je Direktivu o infrastrukturi alternativnih goriva (eng Alternative Fuels Infrastructure Directive), koja je nedavno stupila na snagu u svim državama članicama.

Pročitajte još:

Direktivom je postavljeno nekoliko glavnih ciljeva za period od 2025. do 2030. godine.

Prvo, od 2025. godine, stanice za brzo punjenje od najmanje 150kW za automobile i kombije, moraće da budu instalirane na svakih 60 kilometara duž glavnih transportnih koridora Evropske unije (eng TEN-T).

Drugo, od 2025. godine, za teška vozila stanice sa minimalnom snagom od 350kW treba da se nalaze na svakih 60 kilometara duž osnovne mreže TEN-T, kao i na svakih 100 kilometara duž proširene mreže TEN-T. Do 2030. godine, potrebno je da mreža bude u potpunosti pokrivena.

Kada je reč o stanicama za punjenje vodonikom, kako za automobile tako i za kamione, moraju da budu raspoređene od 2030. godine u svim urbanim čvorovima i na svakih 200 kilometara duž osnovne mreže TEN-T.

Foto-ilustracija: Unsplash (Oskar Kadaksoo)

I pomorske luke koje primaju minimalan broj velikih putničkih plovila ili kontejnerskih brodova, moraju do 2030. godine da obezbede pristup struji na obali.

Aerodromi će morati do 2025. godine da obezbede struju na svim izlazima onim avionima koji su u datom trenutku stacionirani.

Takođe, korisnicima električnih vozila moraće da se omogući jednostavno plaćanje usluge na stanicama, dok će obaveza operatera biti da pružaju potpune informacije o dostupnosti punjača, vremenu čekanja i cenama.

Kako se navodi, ukoliko se realizuju postavljeni ciljevi do 2025. godine biće postavljeno ukupno milion stanica za punjenje, a do 2030. godine predviđa se 3,5 miliona.

Katarina Vuinac

30. solarna elektrana sa udelom građana u Beču

18.04.2024

solarna elektrana , solar , panel , solarni paneli — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Foto-ilustracija: Pixabay (MariaGodfrida)

Bečko energetsko preduzeće „Wien Energie“ pušta u rad 30. solarnu elektranu sa udelom građana i počinje sa prodajom akcijskih paketa. U ovoj prvoj fazi samo korisnici usluga gradskog saobraćajnog preduzeća „Wiener Linien“ imaju mogućnost da kupe pakete.

U drugoj otvorenoj fazi prodaje od 2. maja 2024. godine svi zainteresovani mogu da kupe do pet solarnih paketa do isteka zaliha.

Na taj način korisnici ne samo da štite klimu podržavajući solarnu elektranu, već i finansijski profitiraju. Kupci dobijaju vaučer u visini uložene sume i mogu da ga iskoriste kako bi platili račun za struju ili u okviru bajkšering ponude gradskog saobraćajnog preduzeća.

Pročitajte još:

Postoji i mogućnost dodatne zarade koja zavisi od broja sunčanih sati tokom godine. Jedan paket košta 250 evra i sadrži varijabilnu premiju koja zavisi od proizvodnje. Putem korisničkog portala kupci mogu uživo da prate proizvodnju struje u postrojenju. „Wien Energie“ garantuje minimalan mesečni iznos od 52,80 evra po paketu tokom pet godina.

Prva solarna elektrana sa udelom građana je otvorena 2012. godine. Tada su se paketi rasprodali u roku od nekoliko sati. Do danas se 12.200 Bečlija uključilo u regionalnu proizvodnju ekološke struje investirajući preko 40 miliona evra kroz desetine hiljada akcijskih paketa.

Izvor: City of Vienna

Više bioplastike za manje mikroplastike

18.04.2024

2149094922 — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Zagađenje plastikom dovodi do različitih problema. Znamo da je veliki problem za morske životnje kod kojih dolazi do povreda kada se zaglave u plastičan predmet ili ga progutaju. Postoje i upozorenja da se određeni plastični proizvodi ne koriste više puta, zato što takvom primenom dolazi do ispuštanja hemikalija koje negativno utiču na zdravlje. A tu je i neadekvatno upravljanje plastičnim otpadom, kada se, recimo, spaljuje. Jasno je da u tom momentu dolazi do oslobađanja zagađujućih gasova i čestica u vazduh.

Postoji još jedan problem, za koji pretpostavljam da je veliki deo javnosti makar po nešto čuo – mikroplastika. Kao što naziv kaže, reč je o sićušnim delovima plastike, koji su manji od pet milimetara. Oni nastaju razgradnjom plastičnih predmeta. Pritom, ne misli se samo na flaše ili kese, već ona može da se oslobađa i iz odeće. Neka plastična vlakna koja se nalaze u tkanini, kao što su poliester i najlon, tokom pranja se oslobađaju i kroz oticanje vode odlaze dalje u životnu sredinu.

Ranija istraživanja su pokazala, primera radi, da je jedan od način da se smanji ispuštanje mikroplastike iz odeće taj da se ona pere na ruke. Misli se na onu tkaninu koja sadrži plastična vlakna, a razlog je taj što je istraživanjem uočeno da se tokom pranja odeće u mašini za veš, ispuštaju značajno veće količine ovakve plastike.

Među raznovrsnim rešenjima smanjenja ovog zagađenja, naučnici sa Univerziteta u Portsmutu i Pomorskog instituta Flandrije su sprovedenim istraživanjem predočili još jedno – plastika na biljnoj bazi. Naime, naučnici su analizirali kako konvencionalna i bioplastika reaguju u ekstremnim uslovima. Konkretno, želeli su da vide koliko će koja vrsta plastike osloboditi mikroplastike. Rezultati su pokazali da je ona na bio bazi, odnosno prirodnim sirovinama, uspela duže da se održi kada je bila izložena intenzivnom UV zračenju, kao i u morskoj vodi.

Kakav odnos imamo prema plastici, ukazuju nam neki od podataka kao što je taj da se godišnje proizvodi skoro 400 miliona tona plastike, a da je gotovo polovina ona za jednokratnu upotrebu. Od tog broja treba istaći da više od 10 miliona tona završi u okeanima.

Foto-ilustracija: Unsplash (Albirahman Yulianto)

Naučnici sve više rade na iznalaženju prirodnih materijala koji su pogodni za proizvodnju bioplastike. Ona se pravi od različitih biljaka, algi i mikroorganizama, kao što su bakterije. Jedno od novijih otkrića jeste proizvodnja ovakvog materijala od vodenog zumbula.

Izabrala sam baš ovaj primer jer osim što bi mogao, kako navode naučnici, da zameni konvencionalnu plastiku, rešio bi se još jedan ekološki problem. Ova biljka predstavlja invanzivnu vrstu, a ujedno i endemsku za Južnu Ameriku. Ona je u ostatak sveta uvedena kao ukrasna biljka, a kada dospe u životnu sredinu, odnosno vodu, veoma brzi se širi i dovodi do negativnih posledica po ostatak živog sveta u tom ekosistemu. Kako se objašnjava, ona stvara guste naslage i time sprečava prodiranje sunčeve svetlosti ispod površine vode. Kada uvene, njena razgradnja u vodi dovodi do nagomilavanje organskih materija koje mogu da smanje prisutnost kiseonika ali i da promene hemijski sastav vode.

Ukoliko se pravilno upravlja, njena karakteristika da se veoma brzo razmnožava, može da bude od koristi. Upravo je jedan od načina njena upotreba za proizvodnju bioplastike.

Beskrajne mogućnosti koje nam pruža priroda i snažna volja čoveka da je ispituje u korisne svrhe, obezbeđuje dobrobit za sve.

Katarina Vuinac

Šta je porez na Sunce – zbog čega neke zemlje „kažnjavaju“ prozjumere?

18.04.2024

solarni-paneli-kuća-elektrana — Foto-ilustracija: Unsplash (Science In Hd)

Na putu ka dekarbonizaciji energetskog sektora ne bi smele da postoje prepreke za one koji žele da ulažu u obnovljive izvore energije. Pa ipak, uvođenjem takozvanog „poreza na Sunce“, pojedine zemlje obeshrabruju svoje sadašnje i buduće prozjumere, a vlasnici solarnih postrojenja ovo doživljavaju kao vid kazne, uprkos tome što u eletktroenergetsku mrežu šalju čistu energiju.

‘Porez na Sunce’ su solarne tarife nametnute da bi se, ulaganjem u delove mreže tamo gde je to potrebno, smanjila gužve koje nastaju jer struja teče dvosmerno – do i od potrošača.

Rumunija je jedna od zemalja u kojoj je uvođenje ovog poreza naišlo na oštro protivljenje pa se od istog odustalo krajem marta ove godine, a i Španija je 2018. godine „oslobodila“ svoje prozjumere, nakon samo tri godine primene takse.

Prema pisanju španskih medija, porez na Sunce imao je za cilj da reguliše korišćenje solarne energije i uticaj sopstvene potrošnje na nacionalnu električnu mrežu. Porez je doveo da toga da potrošači moraju da plaćaju dodatne naknade za proizvodnju i korišćenje sopstvene solarne energije što je u jednom trenutku obeshrabrilo ulaganja u obnovljive izvore energije.

Pročitajte još:

I dok evropske zemlje polako odustaju od poreza na Sunce, u Australiji će od 2025. godine prozjumeri morati da plaćaju novu izvoznu tarifu za solarnu energiju koju prozjumeri šalju u mrežu.

Plan je da svaka država preuzme dalju regulaciju naplate poreza na Sunce, ali postoji nada da će vlasnici solarnih elektrana na mnoge načine biti zaštićeni u ovom procesu. Kako piše australijska organizacija Solar Citizens, vlasnici solarnih elektrana nastaviće da se bore za „fer dogovor“ u nadi da će vlade dati prioritet merama koje omogućavaju svima da pristupe jeftinoj, čistoj solarnoj energiji.

Australija je jedna od najvećih zemalja na svetu, a u određenim severnim delovima zemlje ima i preko 300 sunčanih dana.

Izveštaj Australijskog operatera tržišta energije (AEMO) ukazuje na to da je u četvrtom kvartalu 2023. prosečna proizvodnja iz distribuiranih fotonaponskih (PV) sistema dostigla istorijski maksimum od 3.433 MV, što je 17 odsto više nego u istom periodu 2022, ujedno postavljen rekord za bilo koji kvartal do sada.

Milena Maglovski

Brzim vozom do Subotice i pre kraja godine, najavljuju iz Infrastrukture železnica Srbije

18.04.2024

voz - železnica — Foto-ilustracija: Unsplash (Charles Forerunner)

Foto-ilustracija: Unsplash (Silver Ringvee)

Nenad Stanisavljević iz „Infrastrukture železnica Srbije“ najavio je za RTS da bi brza pruga od Beograda do Subotice mogla da bude puštena u saobraćaj već u decembru. Kada je reč o izgradnji brze pruge od Beograda do Niša, Stanisavljević ističe da će se ova relacija prelaziti za svega 100 minuta, umesto sadašnjih šest sati.

Do kraja godine će biti završena brza pruga od Novog Sada do Subotice – to je deo projekta brze pruge od Beograda do Budimpešte. Biće dugačka 108 kilometara, a ukupna ugovorena vrednost radova je 1,16 milijardi dolara.

Tu deonicu grade kineske kompanije, a od ponedeljka je kontaktna mreža na novoizgrađenoj deonici brze pruge Novi Sad – Vrbas stavljena pod visoki napon. To je urađeno u cilju ispitivanja mreže, kao i kontinuiteta i jačine struje.

Nenad Stanisavljević iz Infrastrukture Železnice Srbije upozorava građane da se ne približavaju zoni gradilišta.

,,Radovi na izgradnji brze pruge su sve intenzivniji kako bi se dostigao taj rok i bila puštena brza pruga od Novog Sada do Subotice do kraja godine. Trenutno je u toku faza ispitivanja kontaktne mreže na deonici od Novog Sada do Vrbasa, na toj deonici je i puštena struja visokog napona od 25.000 volti radi svih ispitivanja, merenja, svega ono što je u ovoj fazi neophodno. I zato i ovim putem upozoravamo i apelujemo da se zoni gradilišta ne prilazi“, rekao je Stanisavljević.

Pročitajte još:

Od Beograda do Subotice za sat vremena i 15 minuta

Prvobitni rok za izgradnju pruge Subotice-Novi Sad je bio avgust sledeće godine pa je uz insistiranje naših ljudi pomeren do kraja ove godine.

,,Plan prema sadašnjoj dinamici izvođenja radova je da negde do kraja leta sama izgradnja bude završena, da već u septembru počnu ispitivanja i karakteristika pruge i izvedenih radova i da praktično već u decembru ne da bude završena pruga, kako je bilo prvobitno planirano, već da vozovi počnu da se saobraćaju na brzoj pruzi od Novog Sada do Subotice“, rekao je Stanisavljević.

To znači da će se već do kraja ove godine od Novog Sada do Subotice putovati četrdesetak minuta, a ukupno od Beograda do Subotice brzinom od 200 kilometara na sat, to će biti za nekih sat i deset, petnaest minuta.

Od Beograda do Niša za 100 minuta, umesto šest sati

Kada je reč o izgradnji brze pruge od Beograda do Niša, Stanisavljević ističe da će se na 50 odsto deonice voz kretati brzinom od 200 kilometara na sat.

,,Po redu vožnje, voz sada od Beograda do Niša putuje nekih pet i po do šest sati. Znači sa tom brzinom voz ne može da bude konkurentan i zato i nema onoliko putnika koliko železnica zaista zaslužuje. Kada ovaj projekt u narednih par godina bude završen, putovaće se sto minuta“, istakao je Stanisavljvić.

Izvor: RTS

Većina zemalja ne uspeva da ispuni obećanja u vezi sa smanjenjem emisija

17.04.2024

emisije , zagađenje , vazduh — Foto-ilustracija: Unsplash (Chris LeBoutillier)

Foto-ilustracija: Pixabay (GreenCardShow)

Davne 2009. godine, na Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP15) u Kopenhagenu, sastali su se delegati većine zemalja širom sveta kako bi izneli svoje ciljeve za smanjenje gasova staklene bašte i zaštitu životne sredine.

Da li su uspeli da ispune tada data obećanja bio je predmet istraživanja koje je sproveo Londonski univerzitetski koledž (UCL).

Kako navode u studiji, objavljenoj u časopisu Nature Climate Change, od 34 zemlje obuhvaćene istraživanjem, 15 je uspešno ispunilo svoje ciljeve, dok 12 nije. Preostalih sedam zemalja spada u kategoriju koju su autori nazvali „grupom na pola puta“.

To znači da su ove zemlje smanjile neto emisije ugljenika u okviru svojih granica, ali delom zbog toga što su svoju zagađujuću industriju izmestile u zemlje sa blažom politikom po pitanju zaštite životne sredine.

Poznato kao „curenje ugljenika“, ovo prenošenje emisija predstavlja sve veću zabrinutost među kreatorima ekološke politike jer ne doprinosti smanjenju emisija štetnih gasova na globalnom nivou.

Pročitajte još:

U grupu „na pola puta“ spadaju Belgija, Češka, Francuska, Mađarska, Luksemburg, Malta i Poljska.

Grupu koja je postigla svoje ciljeve smanjenja emisija čine Bugarska, Hrvatska, Danska, Estonija, Finska, Nemačka, Grčka, Italija, Letonija, Litvanija, Rumunija, Slovačka, Švedska, Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Američke Države.

Na listi zemalja koje nisu ispunile svoja obećanja nalaze se Australija, Austrija, Kanada, Kipar, Irska, Japan, Holandija, Norveška, Portugal, Slovenija, Španija i Švajcarska.

Studija je uporedila stvarne neto emisije ugljenika u više od 30 zemalja sa njihovim obećanim ciljevima smanjenja emisija iz 2009. godine i predstavlja prvi pokušaj da se sveobuhvatno proceni koliko su zemlje uspele da ispune svoja obećanja sa COP15.

Ove godine nas u novembru očekuje 29. po redu Konferencija UN o klimatskim promenama koja će biti održana u Azerbejdžanu.

Konferencija će uključivati 29. zasedanje Konferencije strana, 19. zasedanje strana Kjoto protokola i šesti sastanak strana Pariskog sporazuma.

Kao i do sada, COP29 će se fokusirati na ciljeve Pariskog sporazuma i mobilisanje sredstava u cilju ograničavanje globalnog zagrevanja i klimatskih promena, saopštile su Ujedinjene nacije.

Milena Maglovski

U Novom Pazaru 750 domaćinstava dobija kante za odvojeno prikupljanje reciklažnog otpada

17.04.2024

Novi Pazar - kante za odvojeno prikupljanje reciklažnog otpada — Foto: NALED

Novi Pazar je dobio 1.500 kanti za razvrstavanje reciklabilnog otpada, kao donaciju Evropske unije, a opštinama će u uspostavljanju primarne selekcije pomoći NALED sa ciljem da se procenat prikupljanja unapredi za 20 odsto na lokalu. Inicijativa je deo projekta ,,BEST Saradnja u upravljanju otpadom – Do održive životne sredine“, saopšteno je danas na svečanom uručenju opreme, pod sloganom „Razdvajajmo, reciklirajmo, očuvajmo“.

Kako bi se uspostavio odgovarajući sistem za upravljanje otpadom, domaćinstva su za početak dobila po dve kante – žutu za limenke i PET ambalažu i plavu za papir i karton, a projekat se sprovodi u saradnji sa prekograničnim crnogorskim opštinama i u partnerstvu sa Centrom za ekotoksikološka ispitivanja. Pored Novog Pazara, donaciju u vidu kanti za razdvajanje otpada dobiće i opština Mojkovac, dok će se na unapređenju sistema raditi i u opštinama Kolašin, Bijelo Polje i Tutin na osnovu ugovora koji je potpisan sa Ministarstvom finansija, Sektorom za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava Evropske unije.

,,Ovo je značajna podrška za rad našeg javno-komunalnog preduzeća, znamo da je deponija na 25 kilometara od grada i da će ovo doneti značajne uštede. Cilj je da radimo na podizanju ekološke svesti, razmišljamo i o otvaranju reciklažnih ostrva za različite materijale, a verujemo i u proširenje ovakvih projekata, te da će i ostali građani uskoro dobiti opremu za razdvajanje otpada u svojim domovima“, rekao je gradonačelnik Novog Pazara Nihat Biševac.

Pročitajte još:

Iako nedostaju tačni podaci, procena je da se u Srbiji više od 90 odsto komunalnog otpada odlaže na sanitarne i nesanitarne deponije, na kojima u značajnoj meri završava čak i u energetske svrhe upotrebljiv otpad iz industrije. Deponovanje je najnepovoljnija opcija za životnu sredinu i neophodno je razmišljati o reciklaži i energetskom tretiranju otpada, kako bi se približilo održivim trendovima.

,,Svaki kilogram koji prikupimo i predamo operaterima ne završava na deponiji, a jedan kilogram plastike vredi koliko osam kilograma mokrog otpada, manje prostora zauzima, manje troškova pravi i sprečava samozapaljivanje deponija u letnjim mesecima. Država je 2022. donela Zakon o planu upravljanja otpadom, a do 2031. se od svake lokalne samouprave očekuje da sprovede date mere, pri čemu ovakvi projekti imaju značajnu ulogu“, izjavio je direktor za ekonomsko-finansijske poslove u JKP „Gradska čistoća“ Suad Ljajić.

Direktor za održivi razvoj u NALED-u Slobodan Krstović naveo je da se Srbija treba ugledati na zemlje kao što su Austrija, Belgija, Danska, Finska, Holandija, Nemačka i Švedska koje su lideri po minimalnim količinama otpada koje deponuju i u kojim taj procenat iznosi manje od 4 odsto.

,,Kada se govori o ambalažnom otpadu, u Srbiji je u proteklih deset godina, na tržište stavljeno 3,7 miliona tona ambalaže, od čega je oko 61 odsto završilo na deponijama ili u prirodi. Najuspešnije se recikliraju karton i papir, a najmanje plastika i staklo. U Srbiji je u toku izgradnja šest regionalnih deponija, paralelno sa tim je u toku razvoj primarne selekcije i mi ćemo gledati bilo kakvu priliku da kao udruženje pomognemo sa dodatnom opremom i prikupljanjem sredstva“, zaključio je Krstović.

Srbija i Crna Gora su se u procesu pristupanja Evropskoj uniji obavezale da će uskladiti nacionalno zakonodavstvo sa regulativom Evropske unije i ispuniti zahteve poglavlja 27 koje se odnosi na zaštitu životne sredine. Do kraja 2029. u Srbiji treba da se uspostavi odvojeno prikupljanje papira, metala, stakla i tekstila, poveća stopa reciklaže i očiste divlje deponije.

Izvor: NALED

BIG solar ekološkom metodom čisti i održava solarne panele

17.04.2024

Odličan način za proizvodnju čiste i obnovljive energije je solarna energija koju proizvodi sunce. Bilo da je u pitanju letnja sezona, bilo zimska, solarne elektrane zahtevaju predano održavanje i redovno čišćenje kako bi paneli mogli ispravno da funkcionišu i što duže traju. Prašina, prljavština, lišće i razni sitni ostaci mogu se nakupiti na solarnim panelima i smanjiti njihovu efikasnost. To svakako utiče na efikasnost panela i može dovesti do gubitka proizvodnje energije, povećanih troškova održavanja, a u nekim slučajevima i do oštećenja solarnih panela. Zato je veoma važno redovno i efikasno čišćenje solarnih panela.

BIG solar iz Banja Luke je prva kompanija specijalizovana isključivo za čišćenje i održavanje solarnih elektrana i solarnih panela na teritoriji Bosne i Hercegovine. Koriste najsavremenije mašine i četke renomiranog proizvođača Kärcher i njihovog iSolar programa kreiranog za čišćenje i održavanje solarnih panela i primenjuju najprofesionalniji način čišćenja. Imaju višegodišnje iskustvo u čišćenju panela. Veruju u budućnost solarne energije i zato su posvećeni pružanju najkvalitetnijih usluga čišćenja solarnih panela kako bi pomogli da se maksimizira iskorišćenost solarne elektrane.

U FOKUSU:

Čišćenje RO vodom

BIG solar koristi najmoderniju tehnologiju za čišćenje solarnih panela i sve solarne elektrane pere isključivo čistom reverznom osmoznom vodom (RO), koja je prošla proces uklanjanja svih zagađenja, teških metala, soli, bakterija i virusa. Ovaj proces se naziva Reverzna osmoza.

Profesionalni čistači prvo pregledaju solarne panele da bi utvrdili koliko su zaprljani. Zatim koriste meku automatsku četku, natopljenu RO vodom da očiste sve površine panela. Čišćenje panela RO vodom ima brojne prednosti među kojima su čisti i efikasni paneli, produženi vek trajanja, bezbedna, ekološka, jednostavna i brza metoda čišćenja. Među ekonomskim razlozima za čišćenje solarnih panela je povećana proizvodnja energije, jer čisti paneli mogu da proizvedu do 25 odsto više energije od prljavih. Ako su paneli čisti, može da se uštedeti novac na računima za struju.

Priredila: Mirjana Vujadinović Tomevski

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE

Raspisan tender za izgradnju solarne elektrane na regionalnoj deponiji u Pirotu

17.04.2024

solar-postavljanje-krov — Foto-ilustracija: Unsplash (Science In Hd)

Foto-ilustracija: Pixabay (torstensimon)

Za potrebe korisnika JKP „Regionalna deponija Pirot’’ u gradu Pirotu i za investitora „Grad Pirot’’ gradi se mala solarna elektrana na krovu objekta korisnika, snage 150kW.

JKP „Regionalna deponija Pirot’’, raspisala je tender za izgradnju ove solarne elektrane.

Proizvedena električna energija, koristiće se za napajanje sopstvenih potrošača u objektu, sa delimičnom predajom električne energije u distributivni sistem po sistemu kupac-proizvođač.

Kako se navodi u dokumentu, deo elektrane od 240 panela planiran je na dvovodnom krovu sa pretežno južnom i severnom orijentacijom postojeće zgrade Hale za sekundarnu separaciju otpada (sortirnica) – objekat 10 iz lista nepokretnosti 6092 K.O. Pirot-van varoš.

Za njihovo povezivanje na mrežu predviđeno je šest invertora, pet pojedinačne izlazne snage 20kW i jedan od 15 kW kao i jedan AC razvodni orman – PO.

Pročitajte još:

Deo od 70 panela planiran je na jednovodnom krovu sa pretežno zapadnom orijentacijom postojeće zgrade nadstrešnice za posebne vrste otpada – objekat 11 iz lista nepokretnosti 6092 K.O. Pirot-van varoš.

Za njihovo povezivanje na mrežu predviđena su dva invertora pojedinačne izlazne snage 15kW i jedan AC razvodni orman – SOL 2. RO-SOL 2 se sa RO- SOL 1 povezuje niskonaponskim kablom koji se polaže između objekata. Fotonaponski paneli će biti postavljeni u pravcu istoka i zapada na krovnim površinama predmetnih objekata.

Rok za podnošenje ponude je 30. april 2024. godine do 11 časova.

Kako se navodi, ponuda/prijava se podnosi putem Portala javnih nabavki.

Energetski portal

12 3...1.479 Page 1 of 1.479

EPS raspisao tender za ITD za izmeštanje državnih puteva za potrebe izgradnje RHE Bistrica

Pročitajte još:

Vazduh u martu čistiji, Bijelo Polje i Pljevlja i dalje alarmantni

Pročitajte još:

Uključivanje obrazovnih i naučnih institucija u razvoj nuklearnog programa

Pročitajte još:

Članovi OIE Srbija na studijskom putovanju u Bavarskoj

Pročitajte još:

Od maja tržišne cene struje i gasa, koga čeka pojeftinjenje, ko strepi od poskupljenja

Pročitajte još:

Koje su države EU ispunile ciljeve za javne punjače

Pročitajte još:

30. solarna elektrana sa udelom građana u Beču

Pročitajte još:

Više bioplastike za manje mikroplastike

Šta je porez na Sunce – zbog čega neke zemlje „kažnjavaju“ prozjumere?

Pročitajte još:

Bajatović: Od prvog maja gas za privredu biće jeftiniji 15 odsto

Pročitajte još:

Brzim vozom do Subotice i pre kraja godine, najavljuju iz Infrastrukture železnica Srbije

Pročitajte još:

Dodeljeno još 100 ključeva od seoskih domaćinstava

Pročitajte još:

Većina zemalja ne uspeva da ispuni obećanja u vezi sa smanjenjem emisija

Pročitajte još:

U Novom Pazaru 750 domaćinstava dobija kante za odvojeno prikupljanje reciklažnog otpada

Pročitajte još:

BIG solar ekološkom metodom čisti i održava solarne panele

U FOKUSU:

Raspisan tender za izgradnju solarne elektrane na regionalnoj deponiji u Pirotu

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

BALKAN SOLAR SUMMIT U FEBRUARU U BANJALUCI

PIŠITE NAM