Home Blog

Većina zemalja ne uspeva da ispuni obećanja u vezi sa smanjenjem emisija

Foto-ilustracija: Unsplash (Chris LeBoutillier)
Foto-ilustracija: Pixabay (GreenCardShow)

Davne 2009. godine, na Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP15) u Kopenhagenu, sastali su se delegati većine zemalja širom sveta kako bi izneli svoje ciljeve za smanjenje gasova staklene bašte i zaštitu životne sredine.

Da li su uspeli da ispune tada data obećanja bio je predmet istraživanja koje je sproveo Londonski univerzitetski koledž (UCL).

Kako navode u studiji, objavljenoj u časopisu Nature Climate Change, od 34 zemlje obuhvaćene istraživanjem, 15 je uspešno ispunilo svoje ciljeve, dok 12 nije. Preostalih sedam zemalja spada u kategoriju koju su autori nazvali „grupom na pola puta“.

To znači da su ove zemlje smanjile neto emisije ugljenika u okviru svojih granica, ali delom zbog toga što su svoju zagađujuću industriju izmestile u zemlje sa blažom politikom po pitanju zaštite životne sredine.

Poznato kao „curenje ugljenika“, ovo prenošenje emisija predstavlja sve veću zabrinutost među kreatorima ekološke politike jer ne doprinosti smanjenju emisija štetnih gasova na globalnom nivou.

Pročitajte još:

U grupu „na pola puta“ spadaju Belgija, Češka, Francuska, Mađarska, Luksemburg, Malta i Poljska.

Grupu koja je postigla svoje ciljeve smanjenja emisija čine Bugarska, Hrvatska, Danska, Estonija, Finska, Nemačka, Grčka, Italija, Letonija, Litvanija, Rumunija, Slovačka, Švedska, Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Američke Države.

Na listi zemalja koje nisu ispunile svoja obećanja nalaze se Australija, Austrija, Kanada, Kipar, Irska, Japan, Holandija, Norveška, Portugal, Slovenija, Španija i Švajcarska.

Studija je uporedila stvarne neto emisije ugljenika u više od 30 zemalja sa njihovim obećanim ciljevima smanjenja emisija iz 2009. godine i predstavlja prvi pokušaj da se sveobuhvatno proceni koliko su zemlje uspele da ispune svoja obećanja sa COP15.

Ove godine nas u novembru očekuje 29. po redu Konferencija UN o klimatskim promenama koja će biti održana u Azerbejdžanu.

Konferencija će uključivati 29. zasedanje Konferencije strana, 19. zasedanje strana Kjoto protokola i šesti sastanak strana Pariskog sporazuma.

Kao i do sada, COP29 će se fokusirati na ciljeve Pariskog sporazuma i mobilisanje sredstava u cilju ograničavanje globalnog zagrevanja i klimatskih promena, saopštile su Ujedinjene nacije.

Milena Maglovski

U Novom Pazaru 750 domaćinstava dobija kante za odvojeno prikupljanje reciklažnog otpada

Foto: NALED
Foto: NALED

Novi Pazar je dobio 1.500 kanti za razvrstavanje reciklabilnog otpada, kao donaciju Evropske unije, a opštinama će u uspostavljanju primarne selekcije pomoći NALED sa ciljem da se procenat prikupljanja unapredi za 20 odsto na lokalu. Inicijativa je deo projekta ,,BEST Saradnja u upravljanju otpadom – Do održive životne sredine“, saopšteno je danas na svečanom uručenju opreme, pod sloganom „Razdvajajmo, reciklirajmo, očuvajmo“.

Kako bi se uspostavio odgovarajući sistem za upravljanje otpadom, domaćinstva su za početak dobila po dve kante – žutu za limenke i PET ambalažu i plavu za papir i karton, a projekat se sprovodi u saradnji sa prekograničnim crnogorskim opštinama i u partnerstvu sa Centrom za ekotoksikološka ispitivanja. Pored Novog Pazara, donaciju u vidu kanti za razdvajanje otpada dobiće i opština Mojkovac, dok će se na unapređenju sistema raditi i u opštinama Kolašin, Bijelo Polje i Tutin na osnovu ugovora koji je potpisan sa Ministarstvom finansija, Sektorom za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava Evropske unije.

,,Ovo je značajna podrška za rad našeg javno-komunalnog preduzeća, znamo da je deponija na 25 kilometara od grada i da će ovo doneti značajne uštede. Cilj je da radimo na podizanju ekološke svesti, razmišljamo i o otvaranju reciklažnih ostrva za različite materijale, a verujemo i u proširenje ovakvih projekata, te da će i ostali građani uskoro dobiti opremu za razdvajanje otpada u svojim domovima“, rekao je gradonačelnik Novog Pazara Nihat Biševac.

Pročitajte još:

Iako nedostaju tačni podaci, procena je da se u Srbiji više od 90 odsto komunalnog otpada odlaže na sanitarne i nesanitarne deponije, na kojima u značajnoj meri završava čak i u energetske svrhe upotrebljiv otpad iz industrije. Deponovanje je najnepovoljnija opcija za životnu sredinu i neophodno je razmišljati o reciklaži i energetskom tretiranju otpada, kako bi se približilo održivim trendovima.

Foto: NALED

,,Svaki kilogram koji prikupimo i predamo operaterima ne završava na deponiji, a jedan kilogram plastike vredi koliko osam kilograma mokrog otpada, manje prostora zauzima, manje troškova pravi i sprečava samozapaljivanje deponija u letnjim mesecima. Država je 2022. donela Zakon o planu upravljanja otpadom, a do 2031. se od svake lokalne samouprave očekuje da sprovede date mere, pri čemu ovakvi projekti imaju značajnu ulogu“, izjavio je direktor za ekonomsko-finansijske poslove u JKP „Gradska čistoća“ Suad Ljajić.

Direktor za održivi razvoj u NALED-u Slobodan Krstović naveo je da se Srbija treba ugledati na zemlje kao što su Austrija, Belgija, Danska, Finska, Holandija, Nemačka i Švedska koje su lideri po minimalnim količinama otpada koje deponuju i u kojim taj procenat iznosi manje od 4 odsto.

,,Kada se govori o ambalažnom otpadu, u Srbiji je u proteklih deset godina, na tržište stavljeno 3,7 miliona tona ambalaže, od čega je oko 61 odsto završilo na deponijama ili u prirodi. Najuspešnije se recikliraju karton i papir, a najmanje plastika i staklo. U Srbiji je u toku izgradnja šest regionalnih deponija, paralelno sa tim je u toku razvoj primarne selekcije i mi ćemo gledati bilo kakvu priliku da kao udruženje pomognemo sa dodatnom opremom i prikupljanjem sredstva“, zaključio je Krstović.

Srbija i Crna Gora su se u procesu pristupanja Evropskoj uniji obavezale da će uskladiti nacionalno zakonodavstvo sa regulativom Evropske unije i ispuniti zahteve poglavlja 27 koje se odnosi na zaštitu životne sredine. Do kraja 2029. u Srbiji treba da se uspostavi odvojeno prikupljanje papira, metala, stakla i tekstila, poveća stopa reciklaže i očiste divlje deponije.

Izvor: NALED

BIG solar ekološkom metodom čisti i održava solarne panele

Foto: BIG solar
Foto: BIG solar

Odličan način za proizvodnju čiste i obnovljive energije je solarna energija koju proizvodi sunce. Bilo da je u pitanju letnja sezona, bilo zimska, solarne elektrane zahtevaju predano održavanje i redovno čišćenje kako bi paneli mogli ispravno da funkcionišu i što duže traju. Prašina, prljavština, lišće i razni sitni ostaci mogu se nakupiti na solarnim panelima i smanjiti njihovu efikasnost. To svakako utiče na efikasnost panela i može dovesti do gubitka proizvodnje energije, povećanih troškova održavanja, a u nekim slučajevima i do oštećenja solarnih panela. Zato je veoma važno redovno i efikasno čišćenje solarnih panela.

BIG solar iz Banja Luke je prva kompanija specijalizovana isključivo za čišćenje i održavanje solarnih elektrana i solarnih panela na teritoriji Bosne i Hercegovine. Koriste najsavremenije mašine i četke renomiranog proizvođača Kärcher i njihovog iSolar programa kreiranog za čišćenje i održavanje solarnih panela i primenjuju najprofesionalniji način čišćenja. Imaju višegodišnje iskustvo u čišćenju panela. Veruju u budućnost solarne energije i zato su posvećeni pružanju najkvalitetnijih usluga čišćenja solarnih panela kako bi pomogli da se maksimizira iskorišćenost solarne elektrane.

U FOKUSU:

Čišćenje RO vodom

BIG solar koristi najmoderniju tehnologiju za čišćenje solarnih panela i sve solarne elektrane pere isključivo čistom reverznom osmoznom vodom (RO), koja je prošla proces uklanjanja svih zagađenja, teških metala, soli, bakterija i virusa. Ovaj proces se naziva Reverzna osmoza.

Profesionalni čistači prvo pregledaju solarne panele da bi utvrdili koliko su zaprljani. Zatim koriste meku automatsku četku, natopljenu RO vodom da očiste sve površine panela. Čišćenje panela RO vodom ima brojne prednosti među kojima su čisti i efikasni paneli, produženi vek trajanja, bezbedna, ekološka, jednostavna i brza metoda čišćenja. Među ekonomskim razlozima za čišćenje solarnih panela je povećana proizvodnja energije, jer čisti paneli mogu da proizvedu do 25 odsto više energije od prljavih. Ako su paneli čisti, može da se uštedeti novac na računima za struju.

Priredila: Mirjana Vujadinović Tomevski

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE

Raspisan tender za izgradnju solarne elektrane na regionalnoj deponiji u Pirotu

Foto-ilustracija: Unsplash (michael-wilson)
Foto-ilustracija: Pixabay (torstensimon)

Za potrebe korisnika JKP „Regionalna deponija Pirot’’ u gradu Pirotu i za investitora „Grad Pirot’’ gradi se mala solarna elektrana na krovu objekta korisnika, snage 150kW.

JKP „Regionalna deponija Pirot’’, raspisala je tender za izgradnju ove solarne elektrane.

Proizvedena električna energija, koristiće se za napajanje sopstvenih potrošača u objektu, sa delimičnom predajom električne energije u distributivni sistem po sistemu kupac-proizvođač.

Kako se navodi u dokumentu, deo elektrane od 240 panela planiran je na dvovodnom krovu sa pretežno južnom i severnom orijentacijom postojeće zgrade Hale za sekundarnu separaciju otpada (sortirnica) – objekat 10 iz lista nepokretnosti 6092 K.O. Pirot-van varoš.

Za njihovo povezivanje na mrežu predviđeno je šest invertora, pet pojedinačne izlazne snage 20kW i jedan od 15 kW kao i jedan AC razvodni orman – PO.

Pročitajte još:

Deo od 70 panela planiran je na jednovodnom krovu sa pretežno zapadnom orijentacijom postojeće zgrade nadstrešnice za posebne vrste otpada – objekat 11 iz lista nepokretnosti 6092 K.O. Pirot-van varoš.

Za njihovo povezivanje na mrežu predviđena su dva invertora pojedinačne izlazne snage 15kW i jedan AC razvodni orman – SOL 2. RO-SOL 2 se sa RO- SOL 1 povezuje niskonaponskim kablom koji se polaže između objekata. Fotonaponski paneli će biti postavljeni u pravcu istoka i zapada na krovnim površinama predmetnih objekata.

Rok za podnošenje ponude je 30. april 2024. godine do 11 časova.

Kako se navodi, ponuda/prijava se podnosi putem Portala javnih nabavki.

Energetski portal

Konfindustrija Srbija pokrenula ESG Lab za jačanje održive poslovne prakse u MSP sektoru

Foto: Cinefil Media
Foto: DDOR

Konfindustrija Srbija, udruženje italijanskih industrijalaca u Srbiji, predstavila je inicijativu ESG Lab pokrenutu sa ciljem pružanja praktične podrške malim i srednjim preduzećima u usvajanju i implementaciji ESG standarda i održive poslovne prakse kroz direktne inicijative, edukativne seminare i primere najbolje prakse.

Inicijativa se realizuje uz institucionalnu podršku Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i u saradnji sa partnerima: Banca Intesa, Deloitte, Bureau Veritas, Advokatska kancelarija Sekulović, Business Intelligence Institute i SIAD Group, koji će svojim znanjem i ekspertizom pomoći kompanijama da prilagode poslovanje ESG standardima. Teme na koje će se fokusirati ESG Lab su implementacija ESG strategije, ESG izveštavanje, dekarbonizacija, cirkularna ekonomija i održivi lanac snabdevanja.

,,Cilj nam je da kroz direktnu podršku, inicijative i lobiranje, podržimo mala i srednja  preduzeća u prilagođavanju ESG standardima. Takođe, cilj je da sačuvamo njihovu konkurentsku poziciju te podstaknemo razvoj održivih poslovnih praksi. Ono što bih posebno želela da istaknem jeste da ESG Lab predstavlja našu posvećenost u praćenju trendova jer integracija ESG standarda jeste „mainstream“ i izuzetno je važno ne samo za same kompanije, već je važan faktor u oblikovanju strategija kada je reč o udruženom biznisu“, izjavila je, otvarajući konferenciju, Irena Brajović, direktor Konfindustrije Srbija.

„Poslednjih godina, svedoci smo suštinske promene u načinu na koji kompanije pristupaju društvenoj i ekološkoj odgovornosti, koja je postavila održivost kao novu paradigmu poslovanja“, istakao je Eduardo Bombieri, potpredsednik Konfindustrije Srbija sa zaduženjem za ESG i zamenik predsednika Izvršnog odbora Banca Intesa. „ESG Lab, kao inicijativa Generalnog Saveta Konfindustrije Srbija, nastala je sa ciljem da pomogne i podrži kompanije u podizanju svesti o značaju ESG standarda, primeni održivih poslovnih praksi i jačanju kapaciteta za usklađivanje sa regulatornim i tržišnim zahtevima u Srbiji“, izjavio je Bombieri i dodao da je ESG Lab otvoren za nove partnere koji žele da pomognu kompanijama na ESG putu.

U cilju povećanja kapaciteta malih i srednjih preduzeća da ispune regulatorne i tržišne zahteve u oblasti ESG-a, odnoseći se na potrošače i kupce kao i na finansijski sektor, „ESG Lab” je predstavio svoj koncept i najavio niz edukativnih seminara i primera najboljih praksi, u planu u narednom periodu, a koji su namenjeni zaposlenima i donosiocima odluka u kompaniji.

Pročitajte još:

Nakon uvodnih izlaganja, usledila je diskusija koju je moderirao Aleksandar Plavšin, Rukovodeći partner, Business Intelligence Institute, u razgovoru sa Frančeskom Mašijem, predsednikom Izvršnog odbora DDOR osiguranja – Unipol Grupa, kompanije koja je prvi dobitnik nagrade Konfindustrije Srbija „Franko Delneri“ za postignuća u oblasti ESG i Erikom Kosutom, predsednikom Dragon Maritime grupe. Sa svoje strane, g. Maši je objasnio da su klimatske promene važne jer predstavljaju rizik. „Kao vodeća kompanija u osiguranju, čvrsto verujemo da imamo ključnu ulogu u podržavanju sigurnijeg poslovnog okruženja i očuvanju budućnosti planete. Međutim, suočavamo se sa brojnim izazovima. Podizanje svesti, sprovođenje odgovarajućih i podržavajućih promena u zakonodavnom okviru, i ekonomska održivost ESG tranzicije su ključni elementi našeg napretka ka ciljevima ESG“, precizirao je Maši.

Foto: Cinefil Media

Erik Kosuta je govorio o stanju u oblasti ESG u sektoru logistike i transporta i na kraju zaključio: ,,Da bismo izgradili bolju i održivu budućnost – moramo da radimo zajedno sa svim relevantnim akterima, usvojimo odgovarajući okvir, ali i da na suštinskom nivou promenimo pristup načinu poslovanja. ESG strategije su alat koji će funkcionisati samo ako su deo sistemske promene“.

O cirkularnoj ekonomiji na Zapadnom Balkanu govorila je Milena Popović Martinelli, stručnjak za implementaciju klimatskih politika iz Evropske banke za obnovu i razvoj: „EBRD podržava angažovanje Konfindustrije Srbija na unapređenju održivog razvoja i primeni ESG standarda. Verujemo da će naredni događaji planirani u okviru ESG Laba unaprediti konkurentnost srpskih preduzeća i privrede, kao I između ostalog, i kroz aktivno angažovanje finansijskih insitucija koje učestvuju u programu“, izjavila je Popović Martinelli.

Maša Njegovan, Viši rukovodilac za ESG i održivost iz Sektora za upravljanje rizicima u kompaniji Deloitte izrazila je zadovoljstvo što je Deloitte deo ESG lab inicijative: „Ovom prilikom pozivamo sve zainteresovane kompanije i finansijske institucije  da nam se pridruže u ovom poduhvatu i podrže ostvarivanje naše misije“.

Događaj je zatvorio Nj.E. Luka Gori, Ambasador Italije u Beogradu: ,,Danas, ESG standardi nisu samo mogućnost već i obaveza kako bismo osigurali prosperitetnu budućnost naše planete, našeg društva i naše ekonomije. Italija predvodi promovisanje održive budućnosti. CIlj nam je da podržimo jačanje odnosa između italijanskih i srpskih kompanija u oblasti zelene i energetske tranzicije, kao i u sektoru održive mobilnosti i „zelene“ infrastrukture – dodao je Gori – sektorima koji će biti u središtu drugog Biznis foruma Italija-Srbija koji će uskoro biti održan u Trstu.“

Skup, organizovan sa ciljem da podigne svest o ključnim pitanjima održivosti, društvene odgovornosti i upravljanja, označava početak pružanja konkretnih oblika podrške preduzećima na planu unapređenja održivih poslovnih praksi, lakše implementacije ESG strategije, kao i unapređenja ESG izveštavanja.

Izvor: Confindustria Serbia

U Nišu otvoreno treće reciklažno dvorište

Foto: Grad Niš
Foto: Grad Niš

Na Stočnom trgu u ulici Ivana Milutinovića otvoreno je treće reciklažno dvorište u Nišu gde građani od sada mogu besplatno odložiti bilo koji otpad, navodi se u saopštenju grada.

Prvo reciklažno dvorište otvoreno je u naselju Crvena zvezda, GO Palilula, a drugo u ulici Branka Krsmanovića, GO Medijana. Misija Grada je da svaka opština dobije reciklažno dvorište u kojima zaposleni pomažu građanima da sortiraju otpad, a trećina otpada se reciklira.

Gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski obišla je novi reciklažni centar i tom prilikom istakla da je ovo jedan od načina da Niš postane lepši i čistiji grad.

Pročitajte još:

,,Zbog toga bi trebalo više da obratimo pažnju na higijenu. JKP ‘Mediana’ predano radi na tome da nam grad bude čist, ali u tome moraju da pomognu i građani”, rekla je Sotirovski.

Ivan Mihajlović, v.d. direktora JKP “Mediana” kaže da je samo u prošloj godini ovo preduzeće uklonilo 11.000 metara kubnih otpada sa divljih deponija. Otvaranje reciklažnih dvorišta predstavlja sistemski vid borbe protiv stvaranja divljih deponija.

Iz Grada najavljuju da je Pantelej sledeća opština koja će dobiti ovakvo mesto za odlaganje otpada.

Radno vreme reciklažnog dvorišta je 24 sata.

Energetski portal

Pčelari i voćari ne mogu jedni bez drugih – kada će u pčelarstvu ponovo da cvetaju ruže

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay (Totum Revolutum)

Voćari i pčelari uveliko su ušli ukoštac sa klimatskim promenama. Posle više od 30 aprilskih stepeni, stiglo je zahlađenje, u pojedinim predelima mogući su sneg i mraz. Profesor voćarstva Zoran Keserović i predsednik Saveza pčelarskih organizacija Rodoljub Živadinović govorili su za RTS o tome kako sačuvati voće i imaju li pčelari recept za ovu sezonu jer pčele nikada nisu tako rano izašle na pašu.

Uprkos velikim oscilacijama u temparaturi, voćari očekuju rodnu godinu i za 20 odsto veće prinose. Kažu da bi bili i veći kada bi više koristili pčele za oprašivanje.

S druge strane, pčelari se pribojavaju paše koja je počela nikada ranije, ali od meda ne odustaju uprkos niskim otkupnim cenama kao i velikim količinama falsifikovanog meda na tržištu.

Voće je izašlo iz najosetljivije feno-faze precvetavanja, ali opasnost od izmrzavanja i dalje postoji. Ipak, ona nije tolika da bi ugrozila ukupan rod voća, koji bi trebalo da bude 20 odsto veći nego lane, smatra profesor voćarstva sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Zoran Keserović

,,Ranije voćne vrste koje su ranije cvetale kao kod kajsije,  odmakle su u razvoju i jednostavno mraz nije mogao ništa da uradi. Jedino smo imali malo kod kasnocvetnih sorti kajsija i kod neke od sorti trešnje izmrzavanja, ali s obzirom na potencijalnu rodnost, to nisu neke značajnije štete. Pogotovo očekujemo veći prinos u proizvodnji šljive, negde otprilike oko 160.000 tona više nego 2023. godine. Značajno povećanje imaćemo kod kruške, višnje, maline i verovatno kod trešnje“, rekao je profesor Keserović uz zaključak da će ovo biti jedna od najrodnijih godina u poslednjih 20 godina.

Pročitajte još:

Bagrem nikada nije tako rano procvetao

Pored voća, ni bagrem nikada nije tako rano procvetao. U većini košnica pčelinja društva se nisu razvila dovoljno, dan je i dalje kraći pa pčelari kažu da im je sada više nego ikada pre potrebno znanje da bi izveli pčele na pašu.

,,Pčelari treba dobro da izaberu paše, da koriste tzv. SMS-vage, da ispituju teren, da vide gde najbolje medi i da tamo sele košnice. Ono što nas najviše brine to je što kreće zahlađenje koje će trajati sedam dana, možda i do devet, eventualno 10 dana“, kaže predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović.

Dodaje da pčelari mogu da prepoznaju izmrzli bagrem po tome što umesto cveta na stablu dominira lišće.

Pčelari i voćari jedni bez drugih ne mogu

Foto-ilustracija: Unsplash (Arwin Neil Baichoo)

Na pitanje da li su pčelari i voćari shvatili da jedni bez drugih ne mogu, Keserović i Živadinović kažu da jesu. Da voćari u Vojvodini plaćaju pčelarima 1.500 dinara po košnici za oprašivanje.

,,Mi smo nekada unosili jednu do četiri košnice po hektaru, sada unosimo oko 20 košnica po hektaru, i plus unosimo po jednu košnicu bumbara kod kruške i kod trešnje, i prinosi su daleko veći. U vreme oprašivanja cvetova šljive, bili su jako loši uslovi, nije bilo leta pčela i Srbija je izgubila negde oko 150.000 tona šljive“, rekao je profesor voćarstva Keserović.

Iako je istakao da taj model plaćanja po košnici ne funkcioniše južno od Save i Dunava i da je o tome trebalo pričati pre 15 godina, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Rodoljub Živadinović kaže da je danas saradnja sa voćarima ipak dobra i da je i država izašla u susret sa poslednjom promenom Zakona o zaštiti bilja.

Niska otkupna cena meda i nelojalna konkurencija

Najveći problem pčelarima je, smatra, niska otkupna cena meda kao i nelojalna konkurencija.

,,Ja volim da kažem, do pre dve godine zaista su pčelarstvu u Srbiji cvetale ruže, međutim, latice su opale, ostalo je trnje. Cena meda je prepolovljena upravo zbog krize na svetskom nivou, došlo je do preplavljivanja tržišta falsifikatima. Evropska unija kaže da oko 50 odsto meda koji se uvozi nije med. Takve podatke čujemo i iz Rusije. U Srbiji poslednje istraživanje pokazuje da je 80 odsto meda u maloprodaji falsifikat“, kaže Živadinović i dodaje da se to mora rešiti jer pčelari imaju prepolovljene cene koje su na ivici ili nešto ispod proizvodne cene.

Živadinović kaže i da se masovno napušta pčelarstvo, ali da Savez ohrabruje pčelare da izdrže.

Izvor: RTS

Kašivazaki-Kariva se vraća u igru – otpočinje utovar goriva u reaktor 7

Foto-ilustracija: Unsplash (jametlene-reskp)
Foto-ilustracija: Pixabay

Ključni operater u japanskom nuklearnom sektoru, Tokyo Electric Power Company (TEPCO), podneo je zahtev za odobrenje reaktivacije određenih reaktora u nuklearnoj elektrani Kašivazaki-Kariva, nakon što su isti bili neaktivni više od deset godina. Elektrana, jedna od najvećih po kapacitetu na svetu, sastoji se od sedam nuklearnih reaktora.

Zemljotres i cunami 2011. godine, te prethodni zemljotres 2007. godine u regionu Nigata, uslovili su strože sigurnosne protokole i detaljne inspekcije, što je dovelo do privremenog zatvaranja svih reaktora. Nakon katastrofe u Fukušimi, sigurnost svih nuklearnih objekata u zemlji postala je primarni fokus, što je rezultiralo dugotrajnim zatvaranjem i nadogradnjama.

PROČITAJTE JOŠ:

Već 2013. godine, TEPCO je podneo zahtev za odobrenje svojih planova za reaktore 6 i 7, koji su napredni reaktori sa kapacitetom od 1356 MW. Odobrenje su dobili tokom 2017. godine, međutim, 2021. godine TEPCO je imao problema sa sigurnosnom opremom, zbog čega je dobio naredbu da obustavi premeštanje goriva dok se ne poboljša situacija sa sigurnosnim merama, navodi WNN.

Zbog ovih prirodnih katastrofa, a potom problema sa sigurnošću, upravljanje ovom elektranom bilo je zabranjeno, ali je krajem prošle godine ta zabrana ukinuta za elektranu Kašivazaki-Kariva, čime su se otvorile mogućnosti za ponovno pokretanje, a fokus je prvenstveno stavljen na reaktore 6 i 7. Međunarodna agencija za nuklearnu energiju izašla je nedavno na teren da proveri situaciju (IEAE).

TEPCO planira započeti sa utovarom goriva u jedinicu sedmog bloka nuklearne elektrane Kashiwazaki-Kariwa nakon odobrenja Uprave za nuklearnu regulaciju u Japanu. Još nije poznato kada će reaktor biti ponovno pokrenut, ali utovar goriva svakako otpočinje uskoro, tačnije u ponedjeljak, nakon čega će uslediti detaljne inspekcije kako bi se osiguralo da je oprema ispravna i sigurna za korišćenje. Pored toga još uvek se čeka neophodno odobrenje lokalnog guvernera, nakon što je IEAE izvršila svoje preglede, a Uprava za nuklearnu regulaciju u Japanu odobrila utovar.

Energetski portal

U mesec dana u Srbiji zabeleženo 2.108 požara na otvorenom – apel građanima da budu odgovorni

Photo-illustration: Pixabay
Photo-illustration: Pixabay

U poslednjih mesec dana u Srbiji je evidentirano 2.108 požara na otvorenom, zbog čega je, kako apeluju iz Ministarstva unutrašljih poslova, neophodno da građani budu odgovorni, da poštuju zakone i budu oprezni sa otvorenim plamenom, a da, ukoliko primete požar, odmah o tome obaveste vatrogasno-spasilačku jedinicu na broj telefona 193.

Kako se navodi, brzom i efikasnom  akcijom Sektora za vanredne situacije, juče su ugašeni požari na otvorenom kod manastira Crna reka u Ivanjici i kod Despotovca, dok je požar u mestu Gojakovići u opštini Prijepolje lokalizovan.

U saopštenju se navodi da su pripadnici Sektora vanredne situacije angažovani na gašenju požara na otvorenom prostoru u Trgovištu, Tutinu, Lebanu i Prijepolju. Na gašenju požara u naselju Crveni Grad u Trgovištu, gde je tokom jučerašnjeg dana proglašena vanredna situacija na delu teritorije, angažovano je 26 vatrogasaca-spasilaca sa 10 vozila iz jedinica Vranje, Trgovište, Bujanovac i Preševo, kao i pripadnici dobrovoljnog vatrogasnog društva i radnici lokalne samouprave i javnih preduzeća.

Na gašenju požara na otvorenom prostoru u opštini Tutin, između sela Istočni Mojstir, Vraniće i Crna Reka, angažovano je 13 vatrogasaca-spasilaca sa pet vozila iz Novog Pazara i Tutina, dok u gašenju suve trave i niskog rastinja na površini od približno 15 hektara u Vojlovcu, u opštini Lebane, učestvuju vatrogasci iz Leskovca.

Pročitajte još:

Stanovništvo nije ugroženo ovim požarima, a u Trgovištu su vatrogasci spasili devet stambenih i šest poljoprivrednih objekata.

Prisećanja radi, Zakonom o zaštiti od požara i drugim zakonima zabranjeno je spaljivanje trave i niskog rastinja na otvorenom prostoru, ostataka strnih useva, spaljivanje smeća, kao i loženje vatre u šumi i na udaljenosti od 200 metara od njenog ruba.

Kazne za fizička lica koja prekrše ove zakonske odredbe kreću se od 10.000 do 50.000 dinara, a za pravna od 300.000 do 1.000.000 dinara.

U cilju smanjenja broja požara na otvorenom i povećanja bezbednosti građana, Sektor za vanredne situacije će u narednom periodu, zajedno sa drugim službama MUP-a i nadležnim inspekcijskim republičkim i lokalnim organima, pojačati nadzor i obilazak terena radi pronalaženja i procesuiranja građana koji ne poštuju zakonske odredbe.

Energetski portal

MOL Serbia otvorio novu servisnu stanicu

Foto: MOL Serbia
Foto: MOL Serbia

Kompanija MOL Serbia otvorila je novu servisnu stanicu na auto putu Miloš Veliki u smeru Beograd – Čačak, kod Uba, i najavila proširenje maloprodajne mreže kao jedan od ključnih fokusa za 2024. godinu.

„Ponosni smo što smo otvorili još jednu novu, 73. servisnu stanicu po redu, a posebno smo zadovoljni jer se nalazi na auto putu Miloš Veliki, jer na ovaj način aktivno učestvujemo u širenju infrastrukture Srbije. Osim na auto-putevima, prisutni smo u svim većim gradovima i na svim važnim saobraćajnicama, ali nam je želja da dodatno pojačamo svoje prisustvo u gradovima Srbije kako bismo bili što bliži potrošačima, jer su upravo oni naš fokus.

Želim da napomenem da je pre par nedelja MOL Grupa, čiji smo mi deo, predstavila ažuriranu strategiju SHAPE TOMORROW koja ima za cilj da omogući stabilnu zelenu tranziciju, obezbedi kontinuiranu sigurnost snabdevanja energijom i istovremeno radeći na tome da evropsku industriju učinimo konkurentnom. U narednim godinama uložićemo više od četiri milijarde dolara u zelene investicije i cilj nam je da do 2050. postignemo neutralnost ugljenika.“, izjavio je Milenko Janković, generalni direktor MOL Serbia.

Na novoj stanici u ponudi su EVO i EVO Plus goriva, koja dolaze iz rafinerija MOL Grupe, a koja se, prema istraživanjima zadovoljstva korisnika, percipiraju kao visoko kvalitetna. Potrošači će dok toče gorivo moći da naprave predah uz kafu u Fresh Corneru ili probaju hotdog koji je jedan od najprodavanijih artikala u svim zemljama u kojima ovaj koncept postoji. Fresh Corner je predstavljen 2015. godine i pruža multikulturalno iskustvo sa lokalnim pristupom koji podrazumeva uvek svežu kafu, sendviče, kolače i peciva u toplom, prijateljskom ambijentu.

Pročitajte još:

„Prošle godine našim kupcima smo ponudili i novi premijum benzin EVO 100 Plus sa trostrukim efektom: duži vek motora, bolje performanse i niže emisije štetnih gasova. Navedeni trostruki efekat je sadržan i u EVO Diesel Plus premijum gorivu koji se nalazi u prodaji već izvesno vreme.

Foto: MOL Serbia

Osim toga, MOL Serbia u ponudi ima i gastro asortiman zahvaljujući kojem smo sada već prepoznatljivi po prijatnom mirisu sveže pripremljene hrane i kafe u okviru Fresh Corner dela. Danas imamo 46 Fresh Cornera širom Srbije na kojima je prodato više od pet miliona šoljica kafe i više od milion hotdogova.“ rekla je Biljana Mališić Jut, direktorka maloprodaje u kompaniji MOL Serbia i dodala „Početkom marta smo lansirali novi MOL MOVE  program lojalnosti. U prvih mesec dana beležimo zaista veliko interesovanje i čujemo pozitivne reakcije kupaca. Dopada im se što prilikom svake kupovine sakupljaju poene pomoću kojih dolaze na različite nivoe lojalnosti i na tim nivoima mogu da ostanu čak 12 meseci i koriste benefite koje su na neki način zaradili. Smatramo da je suština programa lojalnosti da kupcima pružimo duži period uživanja u ostvarenim popustima. Osim toga, uz korišćenje MOL GOLD kartice – korporativne kartice za preduzeća njihovi zaposleni takođe prikupljaju bodove i ostvaruju popuste na svojim ličnim nalozima programa lojalnosti. A dok traje promotivni period, obezbedili smo 10 dinara popusta na sva naša premijum goriva.“

Kao i na svim ostalim MOL servisnim stanicama kupci će i na ovoj moći da koriste MOL MOVE program lojalnosti koji pruža različite popuste i nagrade korisnicima unutar svakog nivoa, u zavisnosti od toga koliko je korisnik aktivan u programu. Sakupljanjem poena uz svaku kupovinu korisnik dobija različite beneficije u zavisnosti u kom nivou se nalazi (Green, Silver, Gold, VIP). Pored standardnih benefita (popusti na gorivo i gastro asortiman), član lojalnosti dobija i poklon dobrodošlice, nagradu na sredini nivoa, dodatne poene za rođendan itd.

Izvor: MOL Serbia

Zagađivači će ubuduće morati da plate čišćenje zemljišta

Foto-ilustracija: Unsplash (Dylan de Jonge)
Foto-ilustracija: Unsplash (James Baltz)

Bez zdravog zemljišta nema zdrave hrane, očuvanja biodiverziteta i postizanja klimateske neutralnosti i zbog toga je Evropska unija 5. jula prošle godine predložila uvođenje novog zakona za nadzor zemljišta.

Evropski parlament je prošle nedelje usvojio ovaj zakon koji predstavlja prvi deo zakonodavstva EU posvećen zemljištu, a koji će obavezati zemlje članice da prvo prate, a zatim procenjuju zdravlje svih tla na svojoj teritoriji.

Nacionalne vlasti mogu primeniti deskriptore zemljišta koji najbolje ilustruju njegove karakteristike, a Evropski parlament predlaže klasifikaciju na pet nivoa: visoko, dobro, umereno, degradirano i kritično degradirano zemljište. Zemljišta sa visokim ili dobrim ekološkim statusom smatraće se zdravim.

Zemlje EU će takođe morati da istraže, procene i očiste kontaminirane lokacije, a troškove čišćenja moraće da plate zagađivači u skladu sa principom „zagađivač plaća“.

Ovaj zakon deo je Strategije Evropske unije za zemljište za 2030. godinu koja nudi konkretne korake u cilju zaštite i obnove zemljišta. Novi zakon za nadzor zemljišta ima za cilj da osigura visok stepen zaštite zdravlja ljudi i životne sredine jer je procenjeno da je oko 60 do 70 odsto evropskog tla u nezdravom stanju.

Urbana ekspanzija, niske stope recikliranja zemljišta, intenziviranje poljoprivrede i klimatske promene najčešći su uzroci degradacije zemljišta koja Evropsku uniju košta najmanje 50 milijardi evra godišnje, saopštila je Evropska komisija.

Pročitajte još:

Priznanje za „Šampione Zemlje“

Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) objavio je poziv za nominacije za godišnju nagradu Šampioni Zemlje – najveće ekološko priznanje UN namenjeno istaknutim liderima iz vlade, civilnog društva i privatnog sektora koji svojim radom u velikoj meri doprinose zaštiti životne sredine.

Ove godine, UNEP podstiče nominacije pojedinaca i organizacija koje razvijaju i sprovode održive politike i rešenja za obnovu zemljišta, poboljšanje otpornosti na sušu i borbu protiv dezertifikacije.

U fokusu ovogodišnjeg svetskog dana životne sredine, koji se obeležava 5. juna, biće obnova zemljišta, dezertifikacija i otpornost na sušu. Konvencija UN za borbu protiv dezertifikacije, koja ove godine obeležava svoju tridesetu godišnjicu, sazvaće svoju šesnaestu Konferenciju strana (COP) u decembru.

Milena Maglovski

Međunarodna konferencija ,,Dani OIE“

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)
Foto: OIE Hrvatska

Nakon pet uspešnih konferencija „Dani dobroga vetra’’ i „Dani sunca’’, ove godine svi obnovljivi izvori objedinjeni su u jednu konferenciju ,,Dani obnovljivih izvora energije’’, koja će se održati u Puli od 12. do 14. juna 2024. u hotelu Park Plaza Histria.

Ovo će biti odlična prilika za dobijanje informacija, edukaciju i povezivanje svih relevantnih aktera zelene energije na jednom mestu.

Na konferenciji, koju pod pokroviteljstvom WindEurope i SolarPower Europe organiziraju Obnovljivi izvori energije Hrvatske, učestvovaće relevantni stručnjaci iz javnog i privatnog sektora, kao i visoki predstavnici nacionalnih i međunarodnih institucija. Svoj dolazak već su potvrdili Džajls Dikson, direktor WindEurope i Valburga Hemetsberger, direktorka SolarPower Europe.

Cilj „Dana OIE’’ 2024. je da se kroz zajedničku raspravu, kao i razmenu znanja i iskustava, pronađu efikasniji načini korišćenja obnovljivih izvora energije i da se na taj način podstakne snažniji razvoj zelenih projekata. Konferencija će obuhvatiti sve važne teme iz područja zaštite životne sredine, distribucije i prenosa električne energije, skladištenja energije, elektromobilnosti, vodonika, obrađujući potencijal svih obnovljivih izvora u Hrvatskoj – sunca, vetra, geotermalne energije, biomase i biogasa.

Jedna od ključnih tema na konferenciji biće i uloga javnih politika za uspešnu energetsku tranziciju na evropskom, nacionalnom i regionalnom nivou.

Prirodni potencijal obnovljivih izvora u Hrvatskoj je izuzetno velik i predstavlja priliku za ravnomeran regionalni razvoj. Ova zemlja ima kapacitet da postane izvoznik i lider u proizvodnji zelene energije u regionu.

Prijavu za učestvovanje na Konferenciji možete podneti ovde, nakon čega ćete dobiti potvrdi mejl sa ponudom za uplatu kotizacije, kao i linkove za rezervaciju holetskog ili apartmanskog smeštaja po povlašćenim cenama i dodatni fakultativni sadržaj, kao i ostale važne informacije.

Više informacija o iznosu kotizacije i tome šta ona uključuj pogledajte ovde.

Izvor: OIE Hrvatska

Ističe rok za registraciju trotineta, kazne i do 120.000 dinara

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Ernest Ojeh)

Zakon je trotinete smestio na biciklističke staze i kolovoz, a polako ističe vreme da svi budu registrovani. Da li ste među onima koji ih voze ili od onih koje trotineti strašno nerviraju na trotoarima? Hoće li registracija dovesti red na trotoare?

Procenjuje se da u gradu ima više od 200.000 trotineta, što je otprilike jedna četvrtina od ukupnog broja automobila. Razlikuju su po težini, jačini motora i nosivosti.

Prema zakonu, od 15. juna samo određeni će smeti na ulicu.

,,Sa najvećom brzinom do 25 kilometara na čas, mase praznog trotineta do 35 kilograma, snage 0,6 kilovata, odnosno 600 vati“, objašnjava Milan Milojević, direktor Agencije za bezbednost saobraćaja.

To se utvrđuje u tehničkoj dokumentaciji koju će vozači uz ličnu kartu, morati da dostave kako bi ih registrovali i dobili nalepnicu.

Cena registracije

Mnogi električni trotineti, međutim, uvezeni su ili preprodavani, pa te dokumentacije nema.

U tom slučaju vlasnici će morati da se obrate prodavcima ili da odu na tehnički pregled u ovlašćeni servis kako bi se utvrdila jačina motora.

I jedni i drugi plaćaju godišnju registraciju 2.100 dinara.

,,Zahtev se može podneti na preko 150 mesta u Srbiji, u 80 gradova i opština. Agencija je formirala i kol-centar za sve one koji imaju pitanja oko registracije ili prijavljivanja dokumentacije“, kaže Milojević.

Informacije o registraciji dostupne su na sajtu Agencije za bezbednost saobraćaja. Oni koji su pre donošenja zakona kupili veće i snažnije trotinete, sada imaju problem.

,,Šta biste radili da imate automobil koji ne može da se registruje i ne ispunjava uslove za registraciju, pa neće biti registrovan“, ističe prof. Milan Vujić sa Saobraćajnog fakulteta.

Pročitajte još:

Šta propisuje zakon

Aleksandar Mijailović iz Udruženja električnih trotineta Srbije navodi da smo u situaciji da vozači malih trotineta koji ne zadovoljavaju uslove – konstrukcijski, mogu da učestvuju u saobraćaju.

Foto-ilustracija: Unsplash (?? Claudio Schwarz | @purzlbaum)

,,Ljudi koji voze male trotinete, zapravo ih nikada nisu vozili po ulici, 90 odsto njih. Preporučena zakonska oprema nije dovoljna da bi učesnici bili bezbedni na putevima, a zabranjuje se većim trotinetima koji konstrukcijski zadovoljavaju osnovne uslove, da učestvovuju u saobraćaju“, ističe Mijailović

Iako Zakon o bezbednosti saobraćaja propisuje obavezno nošenje kacige i prsluka, malo je takvih vozača na ulici.

Zabranjeno je i kretanje po trotoaru, ali izgleda da nisu svi čuli za taj zakon. Nepoznavanje zakona nije olakšica.

,,Zamislite da pustite određenu grupaciju na ulicu i da se ne zna šta mogu i šta moraju da ispune od tehničkih uslova, ko sme da upravlja i u kojim uslovima. Ako ne bi bilo u zakonu trotineta, a udari nekoga, ko tu odgovara – da li je smeo da se kreće tuda i da ide tom brzinom“, navodi profesor Vujić.

Kakve su kazne

Iako veći trotineti izgledaju sigurnije, prema novom zakonu, ne mogu da se registruju, ali razmatra se mogućnost da zakon obuhvati električne trotinete svih karakteristika.

Do isteka roka za registraciju ostala su još dva meseca.

Oni koji to ne urade treba da znaju da je kazna za vožnju neregistrovanog vozila i do 120.000 dinara, čak i više nego što neki koštaju.

Kazna za vožnju bez zaštitne opreme i vožnju po trotoaru je 10.000 dinara.

Izvor: RTS

Uticaj suše i vetra na voće: Voda se gubi i iz zemljišta i iz biljaka

Foto-ilustracija: Unsplash (Rasa Kasparaviciene)
Foto-ilustracija: Pixabay (Mr Gajowy3)

Nedostatak ili deficit vode ili suša, bez obzira u kojem se delu vegetacije javi, ometa pravilno odvijanje fizioloških i biohemijskih procesa kod voćaka. U prvom delu vegetacije, u uslovima deficita vlage, cvetanje kraće traje, a oplođenje cvetova i zametanje plodova je lošije. Jaki vetrovi, mada i slabiji povetarac, u uslovima povećanih temperatura, može biti štetan jer povećava evapotranspiraciju (isparavanje vode iz zemljišta i biljke).

U uslovima deficita vode porast mladara i listova je ometen, te se u kruni obrazuje manji broj sitnijih listova. Zbog smanjenja fotosintetske površine lišća, u toj godini je i prinos organske materije koje stvara voćka manji.

Lišće vuče vodu iz plodova

U drugom delu vegetacije, suša pospešuje prevremeno opadanje plodova. S obzirom na to da je osmotski napon ili pritisak lišća veći od osmotskog napona plodova, lišće u nedostatku vlage izvlači vodu iz plodova. Preostali plodovi ostaju sitni i prevremeno sazrevaju.

Ukupno gledano, nedostatak vode dovodi do sledećih pojava: slabo zametanje plodova, masovno prevremeno opadanje plodova i obrazovanje sitnijih i nekvalitetnijih plodova. Sve ovo predstavlja pogubni niz posledica po prinose. Istovremeno, zbog izrazitog manjka vode, diferenciranje cvetnih pupoljaka je ometeno, pa je prinos i u narednoj godini doveden u pitanje.

Prevremeno opadanje listova

U težim slučajevima, manjak vode dovodi do prevremenog žućenja i opadanja listova i to od osnove prema vrhu (listovi na vrhu su u najpovoljnijem položaju, jer crpe vodu iz donjih listova), kao i sušenja perifernih grančica. Tada dolazi do prekida rasta mladara (ako suša potraje duže, a osim toga ako u drugom delu vegetacije se jave padavine, može doći i do drugog talasa rasta, što je nepoželjno).

Deficit vode izaziva i posledice na korenu, jer dolazi do odumiranja korenovog rasta i usisavajućeg korenja, a u težim uslovima i provodnog korenja, prvo obrastajućeg, a zatim skeletnog.

Pročitajte još:

Različite potrebe za vodom

U proizvodnoj praksi problem manjka vlage u zemljištu, a delimično i u vazduhu, rešava se navodnjavanjem voćnjaka.

Voćke imaju nejednake zahteve za vodom. Tokom godišnjeg ciklusa rasta i razvića, potrebe za vodom jabučastih voćaka (dunje, jabuke, kruške) su više nego potrebe koštičavih (šljive, trešnje, višnje, breskve i kajsije). U okviru iste vrste, potrebe različitih sorti su, takođe, vrlo različite.

Po pravilu, sortama poznog vremena zrenja potrebna je veća količina vode od sorti ranog vremena zrenja. Ista voćka nema podjednake zahteve za vodom u različitim periodima godišnjeg ciklusa. U periodu mirovanja, zahteva daleko manje vode nego u periodu vegetacije. U vegetaciji, voda im je najpotrebnija u fazi intezivnog rasta organa i u fazi sazrevanja plodova.

Od ukupne količine vode koju usvoji preko korenovog sistema, stablo u svoje ćelije i tkiva ugradi svega 0,1 odsto, a preostalu količinu prvenstveno preko procesa transpiracije ili isparavanja oslobodi u vazduhu.

Kako utiče vetar?

Foto-ilustracija: Pixabay (flockine)

Štetno dejstvo vetra posebno dolazi do izražaja u fazi cvetanja i u fazi sazrevanja plodova. Pojava vetra u fazi cvetanja ometa oprašivanje, sprečavajući izlet pčela iz košnica. Pored toga vetar isušuje žig tučka, onemogućavajući njegovu ulogu u prijemu i klijanju polena. Ovakav žig ne luči sekret koji treba da zalepi prispeli polen i spreči njegovo odnošenje. Ukoliko polen i ostane na žigu, bez sekretne tečnosti ne može da nabubri i pusti polenovu cevčicu kroz stubić tučka. Neklijanje polena smanjuje procenat oplođenih cvetova, a time i prinos plodova u istoj godini.

U fazi zrenja plodova, pogotovo kod koštičavih voćaka, zbog oslabljene veze između peteljke ploda i plodonosne grančice (kratka peteljka), vetar jačeg inteziteta (brzine veće od 10 metara u sekundi) masovno obara plodove na zemljište. Pri udaru o zemlju plodovi trpe mehanička oštećenja, koja ih čine tržišno neinteresantnim, odnosno neupotrebljivim. Jedino se mogu koristiti kao sirovina za dalju preradu.

Plodovi sorti jabuke sa dugim i tankim peteljkama opadaju u manjoj meri u fazi zrenja, jer elastičnost peteljke amortizuje mehanički pritisak vazdušne struje.

Olujni vetrovi, osim obaranja plodova, lome grane, krive i čupaju cela stabla i obaraju konstrukciju protivgradne mreže.

Vetrozaštitini pojasevi

Vazdušne struje potpomažu širenje štetočina voćaka i onemogućavaju izvođenje njihove zaštite. Posredno dejstvo vetra na voćke ispoljava se kroz povećanje štetnih efekata suše. Vazdušna strujanja intenziviraju gubitke vode iz zemljišta, ali i iz biljaka. Pri vetrovitom vremenu intezitet transpiracije (odavanje vode u vidu vodene pare iz žive biljke) veći je za dva do šest puta.

Zaštita voćaka od štetnog dejstva vetra izvodi se postavljanjem redova upravno na pravac najčešćih vazdušnih struja i podizanjem vetrozaštitnih pojaseva.

Izvor: Agroklub

Da li je EU na dobrom putu za ostvarenje ciljeva emisije CO2 iz saobraćaja?

Foto-ilustracija: Unsplash (Johannes Andersson)
Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Podaci Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) pokazuju da su automobili i laka komercijalna vozila, odgovorni za 16 odsto i tri odsto ukupnih emisija ugljen-dioksida. U odnosu na navedeno, Evropska unija je još 2019. godine donela Uredbu kojom su postavljene mere i ciljevi za smanjenje emisija CO2, a koje se odnose na nova putnička i nova laka komercijalna vozila.

Prva faza sprovođenja Uredbe započeta je 1. januara 2020. godine i trajaće do 31. decembra 2024. godine. Uz dopune dodatnim merama, Uredba je na nivou Evropske unije, do danas doprinela smanjenju ovih emisija iz novih automobila za 28 odsto u poređenju sa 2019. godinom.

Kako se navodi u Uredbi, od 1. januara 2025. godine primenjivaće se novi ciljevi. Naime, za prosečne emisije novih putničkih automobila, kao i novih lakih komercijalnih vozila, biće potrebno smanjenje od 15 odsto u odnosu na postavljeni cilj za 2021. godinu. Dalje, od 1. januara 2030. godine, za automobile će cilj biti smanjenje od 55 odsto u odnosu na postavljeni cilj za 2021. godinu, a za laka komercijalna vozila 50 odsto. Na kraju, od 1. januara 2035. godine, postavlja se cilj od 100 odsto smanjenja u odnosu na 2021. godinu za obe kategorije vozila.

Osim što se postavlja za cilj smanjenje emisija CO2 iz vozila u odnosu na 2021. godinu, Uredba takođe nalaže da u periodu od 2025. do 2029. godine dođe do povećanja prodaje vozila sa niskim i nultim emisijama. Preciznije, udeo novih putničkih automobila u ukupnoj proizvodnji treba da bude 25 odsto, a kada je reč o novim lakim komercijalnim vozilima, udeo je 17 odsto.

Pročitajte još:

Evropska federacija za transport i životnu sredinu (eng Transport & Environment) analizirala je kolika je mogućnost da se ostvari postavljeni cilj za 2025. godinu, uzimajući u obzir postignute rezultate u 2023. godini. Kako se navodi, ukoliko bi proizvođači automobila ostvarili isti ili sličan nivo prodaje vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem kao što je to bilo u 2023. godini, nova vozila sa električnim pogonom u 2025. godini bi morala da čine 24 odsto ukuone prodaje.

Foto-ilustracija: Pixabay (chapay)

Još jedan način, osim novih potpuno električnih automobila, jeste da proizvođači prodaju više hibridnih vozila ili da smanje one modele koji najviše zagađuju. Sa ovakvom postavkom, za ostvarenje cilja za 2025. godinu, udeo popuno električnih vozila mogao bi da se smanji na 18 odsto.

Kao jedan od problema u vezi sa prodajom, navodi se to što se proizvođači fokusiraju na skuplja vozila, umesto da lansiraju pristupačne modele električnih vozila.

Evropska unija postavila je mere i za nova teška vozila. Nedavno je Parlament usvojio dodatne mere kako bi se ojačali postavljeni ciljevi za emanjenje emisija ugljen-dioksida iz ovih vozila. Naime, emisije CO2 će iz velikih kamiona i autobusa moraće da se smanje za 45 odsto u periodu od 2030. do 2034. godine, zatim za 65 odsto u periodu od 2035. do 2039. godine i na kraju za 90 odsto od 2040. godine. Kada je reč samo o gradskim autobusima, novi će morati da smanje emisije štetnih gasova za 90 odsto do 2030. godine, a do 2035. treba da postanu vozila sa nultom emisijom.

Neke blaže mere postavljene su za prikolice i poluprikolice, gde se zahteva smanjenje od 7,5 i 10 odsto, počevši od 2030. godine.

Katarina Vuinac

Daljinsko grejanje Beograda uskoro na otpad

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine
Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Centar za upravljanje čvrstim otpadom u Vinči će u narednih mesec dana, po završetku probnog rada, punim kapacitetom početi proizvodnju toplotne i električne energije, navodi se u saopštenju Grada Beograda.

Ovo postrojenje proizvodiće oko pet odsto električne i oko deset odsto toplotne energije iz otpada koji se odlaže na deponiji, rekao je tokom obilaska centra predsednik Privremenog organa Grada Beograda Aleksandar Šapić i dodao da će se na taj način smanjiti zagađenje u glavnom gradu, a otpad će u znatnoj meri zameniti fosilna goriva.

U pitanju je postrojenje za termičku obradu komunalnog otpada koji će biti iskorišćen za daljinsko grejanje Beograda.

Pročitajte još:

Tokom obilaska postrojenja, ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović istakla je da je kompleks u Vinči jedan od najmodernijih i da radi u skladu sa evropskim standardima.

„Pravo je zadovoljstvo videti kako funkcioniše probni rad postrojenja koje će obezbeđivati toplotnu energiju za više od 25.000 stanovnika i električnu energiju iz otpada za oko 35.000 Beograđana, u skladu sa principima cirkularne ekonomije. Postrojenje je izgrađeno po najvišim standardima i spremno da ispuni sve uslove zaštite životne sredine prema najbolje dostupnim tehnologijama“, naglasila je ministarka Vujović.

Ona je navela da očekuje da će u sklopu centra u Vinči uskoro biti izgrađeno i postrojenje za sakupljanje i tretman deponijskog gasa, koji će biti sakupljen i iskorišćen za proizvodnju električne i toplotne energije.

Energetski portal

123...1.479Page 1 of 1.479

Newsletter

Kalendar događaja

februar 07 sreda

BALKAN SOLAR SUMMIT U FEBRUARU U BANJALUCI

Više detalja

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs