Kada će se Severna obilaznica oko Kragujevca povezati sa Moravskim koridorom

04.05.2024

auto-put — Foto-ilustracija: Unsplash (Maksim Shutov)

Foto-ilustracija: Unsplash (vital-sinkevich)

U toku je izgradnja Severne obilaznice oko Kragujevca duge oko 22 kilometra, u koju država ulaže oko 266 miliona evra. Obilaznica će povezati centar Šumadije sa najvažnijim putnim pravcima, poput Moravskog koridora. Rok za završetak obilaznice je 2027. godina.

Procene su da svaki treći Kragujevčanin vozi automobil. Uz oko 60.000 vozila, teretnjake i šlepere, saobraćajni kolaps u centru grada je svakodnevica. Problem bi trebalo da reši Severna obilaznica oko Kragujevca, koja je počela da se gradi krajem prošle godine.

Planirana za brzinu od 100 kilometara na čas, gradiće se po fazama. Uveliko se radi na prvih pet kilometara. Priprema se podloga, kopaju kanali, grade nasipi.

,,Imamo obećanje da će već tokom avgusta biti asfaltirana prva dva kilometra. Obaveza izvođača jeste da uporedo sa izvođenjem radova na ovoj prvoj fazi rade i pripremaju projektno-tehničku dokumentaciju za preostalih 17 kilometara brze saobraćajnice“, kaže Dejan Ružić, zamenik gradonačelnika Kragujevca.

Pročitajte još:

Kompletna obilaznica, za čiju će izgradnju biti utrošeno 194.000 kamiona zemlje, imaće 25 objekata, mostova, nadvožnjaka, podvožnjaka i pet petlji. Uz nju niče i nova industrijska zona.

Preko je potrebna Kragujevcu, jer zainteresovanih investitora ima, ali ne i slobodnog zemljišta.

,,Jako blizu nam je i magistralni gasovod i druge potrebne infrastrukturne instalacije, tako da će industrijska zona biti opremljena u potpunosti, blizu grada Kragujevca, lako će se doći do nje“, kaže gradonačelnik Nikola Dašić.

Lakše će se doći i do posla, na koji u Kragujevcu čeka oko 11.500 građana. Od 2027, kako je najavljeno, zahvaljujući Severnoj obilaznici, kroz Kragujevac će se putovati brže. Uz manje vozila na gradskim ulicama i čistiji vazduh.

Izvor: RTS

Šta se dešava sa oazama u vremenu klimatskih promena?

03.05.2024

pustinja, oaza — Foto-ilustracija: Unsplash (willian-justen-de-vasconcellos)

Foto-ilustracija: Unsplash (attila-janosi)

Sahara, najveća pustinja na planeti, ima otprilike istu površinu kao kontinentalni deo Sjedinjenih Država i proteže se preko nekoliko zemalja, uključujući Alžir, Libiju, Egipat, Maroko, Tunis, Mali, Niger i Čad. Ona čini 31 odsto kontinenta. Azija ima mnogo pustinja, počevši od pustinje Gobi, Karakum, Taklamakan, Tar, do pustinje Dešte Kevir u Iranu, i drugih. Voda u ovakvim predelima znači život, i često se vezuje za pojavu oaza.

Unutar pustinjskih područja, oaze predstavljaju ključna mesta za ljudsku naseljenost i poljoprivredu. One se formiraju tamo gde podzemna voda izlazi na površini ili tamo gde prolazi reka, što omogućava rast vegetacije i život neke zajednice. Oaze se nalaze u 37 zemalja, sa najvećim brojem u Aziji, dok se 13 odsto nalazi u Australiji.

Jedna studija sprovedena od strane stručnjaka iz Američke geofizičke unije, proučavala je kako su oaze rasle i smanjivale se tokom 25 godina (od 1995. do 2020.) i pokazala je da su oaze širom sveta porasle za više od 220.149 kvadratnih kilometara, uglavnom zbog namernih projekata širenja oaza u Aziji. Međutim, dezertifikacija je uzrokovala gubitak 134.300 kvadratnih kilometara oaza, takođe većinom u Aziji, dovodeći do neto rasta od 86.500 kvadratnih kilometara tokom perioda istraživanja. Dezertifikacija je proces kada jedno plodno zemljište postaje sušno, neproduktivno, i s vremenom se pretvara u pustinju ili polupustinju.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (sander-weeteling)

Oaze su ključne za sušna područja jer su izvor vode, hrane i života. U njima se obično uzgajaju pamuk, masline, smokve, agrumi, pšenica i kukuruz. Zajednice često sade velika stabla, poput palmi, oko oaza kako bi zaštitile useve od peska. Neke od najvećih svetskih zaliha podzemne vode nalaze se ispod pustinje Sahare, podržavajući oko 90 velikih oaza u toj regiji.

Klimatske promene i antropogeni faktori predstavljaju ozbiljnu pretnju za opstanak oaza. Smanjenje podzemnih voda, promene u obrascima padavina i povećanje temperatura mogu dovesti do isušivanja oaza, ugrožavajući njihove ekosisteme i zajednice koje zavise od njih. Stoga je ključno preduzeti mere za očuvanje vode i održavanje ovih vitalnih područja u sušnim regijama, jer u njima živi 10 odsto svetske populacije iako zauzimaju oko 1,5 odsto kopnene površine.

Energetski portal

Luxen Solar – Briga za svakog kupca

03.05.2024

Od trenutka osnivanja u kompaniji Luxen Solar jasno su definisani principi rada, izrada kvalitetnog i pouzdanog proizvoda koji omogućava brži povrat investicije i briga o svakom kupcu. Dugogodišnje iskustvo u izradi najkvalitetnijih solarnih panela i stalni razvoj tehnologije solarnih ćelija potvrđuju više od 15 industrijskih nagrada i priznanje da su među TOP 20 izvoznika. Danas njihov portofolio obuhvata širok spektar proizvoda i za krovove i za projekte na zemlji, dok je jedan od njihovih ciljeva da u svakoj zemlji u kojoj posluju ostvare dugoročna partnerstva.

Alisa Papadimitriou, direktorka poslovnog razvoja za Evropu kompanije Luxen Solar, govori o tome koliko je, osim dobrog i kvalitetnog proizvoda, potrebno i ostvariti dobru komunikaciju sa kupcima i pomoći im u realizaciji projekata.

Šta mislite da je najveća prednost kompanije?

– Na prvom mestu je briga za svakog kupca. Izuzetna usluga za korisnike za nas je jedna od najvažnijih stvari. Brz odgovor, brza pomoć, bez obzira na sve. Luxen Solar je orijentisan na dugoročne poslovne odnose koji su izgrađeni na poverenju i transparentnosti. Klijenti cene kada imaju partnera na koga se mogu osloniti, koji je uvek iskren i spreman da pronađe najbolje rešenja. Za naš tim ne postoje problemi, već samo rešenja i čine ga ljudi koji uvek razmišljaju izvan okvira.

Na drugom mestu je stalan rast i orijentacija ka inovativnim tehnologijama. Kupci žele sigurnog partnera kom mogu da veruju. Stalni rast kompanije koja ima realne ciljeve i pažljivo planiranje koje je podržano dobrim finansijskim stanjem, na jednoj strani, i uvek u korak sa najnovijim inovacijama, i to sa ciljem da klijentima bude pružena najnaprednija tehnologija, sa druge strane, najveće su prednosti kompanije Luxen Solar.

U FOKUSU:

Koje su povoljnosti poslovanja na srpskom tržištu?

– Srbija je moja domovina, to je mesto gde sam odrasla i zemlja koju volim. Posebno me raduje što vidim da među ljudima raste svest o važnosti sveta bez ugljen-dioksida, kao i da postoje propisi za postizanje zadatih ciljeva u ovoj oblasti. Veoma mi je stalo do budućnosti bez zagađenja u Srbiji. Naš cilj je da svakom pomognemo da ispuni svoje potrebe za čistom električnom energijom. Instalacijom naših solarnih panela obezbeđujemo brz povraćaj ulaganja, uz kvalitetan modul visoke izdržljivosti i performansi koje će omogućiti duži vek trajanja, daleko iznad očekivanog. Solarni panel je najvažniji deo instalacije i mora da ispuni sve kriterijume i to je ono što nudimo klijentima.

Koji je najveći izazov sa kojim se proizvođači suočavaju i kako ih u kompaniji Luxen Solar prevazilazite?

– Najveći izazovi sa kojima se suočavaju proizvođači solarnih panela jesu brze promene u tehnologiji ćelija. U današnjem svetu istraživanja i razvoj napreduju veoma brzo u svakoj industriji. Razvoj solarnih ćelija diktira pravac razvoja solarnih modula i brze promene su eminentne. Veoma malo proizvođača je u stanju da odgovori na ove promene, jer su za praćenje razvoja tehnologija neophodna značajna i stalna ulaganja u nove mašine. Pažljivo pratimo razvoj tehnologije i biramo da klijentima ponudimo onu koja je najbolja u pogledu prednosti koje donosi, imajući na umu brzi povraćaj ulaganja za investitore. Finansijski smo stabilni i ulažemo u nove proizvodne linije i koristimo samo najnapredniju robotiku i veštačku inteligenciju.

Intervju vodila: Milica Radičević

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA ARHITEKTURA I FINANSIRANJE ZELENE GRADNJE

Zavirite u održive farme kokošaka

02.05.2024

george-walker-eKf44HSIH1E-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (George Walker)

Farbanju i ukrašavanju jaja za Uskrs, raduju se najmlađi, ali i stariji članovi porodice. Pripreme za jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika, budi kreativnost i sreću. Zbog toga se svake godine u nedelji pre Uskrsa posećuju pijace i prodavnice kako bi se nabavile veštačke farbe ali i povrće za prirodno farbanje, nalepnice, gaćice za jaja, ukrasne salvete za dekupaž i drugo, ali u prvom planu, uglavnom, znatno veće količine jaja.

Uzgoj živine na više načina negativno utiče na životnu sredinu, zbog čega bi trebalo da se uzgajivači okrenu održivijim praksama. U danima pred nama, kada se u domovima pravoslavnih vernika sprovode pripreme za proslavu Uskrsa, dobro bi bilo izneti još jedan od načina kako da ujedno učinimo srećnim nas, ali i našu planetu.

Do trenutka kada kokoška snese jaje, u značajnim količinama upotrebljava se jedan od kritičnih resursa – voda. S obzirom na to da se ova živina hrani žitaricama, voda je potrebna za zalivanje useva, kao što su kukuruz ili soja. Tu je i upotreba vode koju ove životinje piju, a ona se takođe koristi i za čišćenje i dezinfekciju prostora u kojem se uzgajaju, kao i dalji pogon. Inovativna rešenja omogućila su da održive farme koriste tehnologiju koja, primera radi, dozira vodu za piće onoliko koliko je potrebna, bez rasipanja. Takođe, za higijensko održavanje i zalivanje useva primenjuje se metod sakupljanja kišnice.

Tehnologija prati i kontroliše i optimalnu temperaturu. Iako je za ovakve procese potrebna dodatna upotreba električne energije, održive farme sve češće primenjuju postavljanje solarnih panela. Jedan od načina jeste njihova instalacija na krovovima objekata u kojima se živina uzgaja. Drugi način, ujedno rešava još jedan od problema u vezi sa uzgojem. Reč je o solarnim ogradama koje omogućavaju da se, sa jedne strane, životinje slobodno i bezbedno kreću na otvorenom prostoru, a sa druge strane proizvodi čistu energiju za potrebe farmera.

Većini je poznato da farmeri koriste često pesticide kako bi poboljšali useve potrebne za ishranu živine. Takođe se direktno u hranu ubacuju ne tako zdravi dodaci, za brži i bolji rast. Ne samo za životinje i ljude, već su ovake prakse vrlo štetne za životnu sredinu, a kao začarani krug, od zdravlja prirode zavisi i zdravlje svih živih bića. Kako bi se smanjila upotreba štetnih supstanci, ono što farmeri mogu da primene, jeste da od izmeta živine proizvedu organsko đubrivo za uzgoj useva potrebnih za ishranu ovih životinja.

Ovo su samo neki od načina kako farme mogu da postanu održivije. Aktivnosti koje se sprovode kako bi se zadovoljile potrebe čoveka ne moraju nužno da predstavljaju veliku pretnju po životnu sredinu. Nekada je potrebna samo dobra volja da načinimo prvi korak premo održivijom budućnosti.

U duhu predstojećeg praznika, želela bih da podstaknem sve ljude dobre volje da probude u sebi brigu prema prirodu i da svoju kreativnost preusmere na ideje koje će srećnima učiniti i njihove najbliže, ali i planetu. Različiti su načini kako i farbanje i ukrašavanje uskršnjih jaja može da bude eko. U prodavnicama mogu da se pronađu boje na prirodnoj bazi, a uvek su tu i tehnike koje su naše bake koristile – dobijanje prirodnih boja, recimo, od povrća kao što je ljuska luka, crveni kupus ili od začina za koji ću kao primer navesti kurkumu.

Katarina Vuinac

Koncept 15-minutnog grada za održiviji urbanizam u Srbiji

02.05.2024

Unsplash - Miguel Ibáñez — Foto-ilustracija: Unsplash (Miguel Ibáñez)

Klimatske promene izazov su kom je potrebno da se pristupi sveobuhvatno, podrazumevajući rešavanje problema urbanizma kao važnu kariku. Sve više pažnje posvećuje se takozvanom konceptu 15-minutnih gradova, koji iako se zasniva na ne tako skorašnjoj ideji, svoj značaj zadobija tek poslednjih godina. Naime, koncept je 2016. godine osmislio profesor Karlos Moreno sa pariske Sorbone, a široki publicitet dobija 2021. godine u jeku kovid-19 pandemije. Tada ga Ana Hidalgo, gradonačelnica Pariza, promoviše kao stratešku plansku politiku i svojevrsni urbanistički odgovor na socio-ekonomsku krizu izazvanu pandemijom. Ipak, kao što je pomenuto, koncept nije nov, već potiče iz teorije urbanističkog planiranja i urbanog dizajna. Prema rečima profesora Morena, ideja je inspirisana knjigom Džejn Džejkobs Život i smrt velikih američkih gradova iz 1961. godine koja važi za prvu sveobuhvatnu kritiku gradova 20. veka podređenih automobilu i putnoj infrastrukturi.

Ivan Simić, docent na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, s kojim smo razgovarali o problemu urbanizma i mogućnosti primene koncepta 15-minutnog grada u Srbiji, ponudio je pojednostavljeno objašnjenje ovog koncepta. Prema njegovim rečima, 15-minutni grad predstavlja jedan od nekolicine srodnih modela koji se zasnivaju na principima hrono urbanizma. Reč je o kratkim vremenskim intervalima od pet, 10 ili 15 minuta koji se uzimaju kao vremenska norma za kreiranje autonomnih gradskih celina u vidu susedstva ili distrikta prilagođenih pešacima i biciklistima. Blizina i raznovrsnost gradskih sadržaja u okviru vremenske granice od 15 minuta skraćuju distance putovanja na maksimalnih 1.500 metara. To doprinosi većoj mobilnosti, energetskoj efikasnosti i ukupnoj autonomiji jednog urbanog susedstva.

Da li postoje u svetu dobri primeri ovakvog koncepta? Kako su se pokazali u praksi?

Foto-ilustracija: Unsplash (Yulia Agnis)

Pre svega treba ukazati na istorijske primere evropskih gradova koji su uzor različitim savremenim urbanističkim konceptima održivih gradova poput kompaktnog grada, pešačkog grada ili 15-minutnog grada. Kada je reč o većim evropskim gradovima koji su zadržali svoje istorijske obrasce, možemo izdvojiti Amsterdam, Kopenhagen, Prag, Firencu, Edinburg, Cirih, kao i mnoge druge. Međutim, autentična vrednost evropskog urbanog nasleđa jesu gradovi srednje i male veličine koji su se razvili iz svog srednjevekovnog urbanog nukleusa. Dakle, grad po meri pešaka je njihovo inherentno svojstvo koje je očuvano i kasnije imalo ulogu modle za dalji urbani razvoj i rast. Promena paradigme 60-ih godina ka konceptu susedstva i gradskih centara bez automobila dovodi do talasa urbane obnove u SAD, pa se mnogi gradovi uspešno transformišu u urbane sredine koje su idealne za pešake i bicikliste poput Bostona, San Franciska, Filadelfije, Vašingtona.

Savremenih primera koji su građeni na osnovu ovih principa ima mnogo. Potrebno je vreme da bi se utvrdilo da li su oni uspešno primenjeni. Evolutivno nastale gradske celine u čijem razvoju su učestvovali mnogi akteri kroz duži vremenski period su se pokazale kao uspešniji model razvoja od onih koje su ‘projektovane‘ i izvedene u jednom dahu.

U FOKUSU:

Da li u većim gradovima u Srbiji, a posebno Beogradu, postoje neki delovi grada koji bi mogli da se uklope u ovaj koncept?

– Beograd je od 50-ih do 80-ih godina imao vrlo savremenu plansku praksu čiji je najprominentniji predstavnik GUP iz 1972. godine, koji je javnosti bio predstavljen upečatljivim sloganom Arhipelag naselja u moru zelenila. Tako je glasila vizija Beograda do 2000. godine, iza koje je postavljen cilj policentričnog razvoja sa novim satelitskim naseljima okruženim zelenilom i sa svim neophodnim centralnim funkcijama. To ih je činilo autonomnim gradskim područjima, što se podudara sa principima 15-minutnog grada. Primer naselja u Beogradu koje je spontano nastalo, ali je planski dovršeno Pešićevim planom i uklapa se u kalup 15-minutnog grada, jeste Banovo brdo. Iako nije idealno zbog mnogih izazova sa kojima se suočava u poslednje dve decenije kao što su npr. preizgrađenost i parkiranje, ono predstavlja primer naselja u kojem vam je dostupno gotovo sve što poželite, i to u prostorno-vremenskoj dimenziji od 15 minuta ili oko 1.500 metara.

Ovo nije jedini primer grada u gradu u Beogradu. Vidikovac, savski blokovi, Senjak, Dorćol i mnoga druga naselja u Beogradu su komplementarni konceptu 15-minutnog grada. Nažalost, neplanski razvoj i investitorski urbanizam prete da naruše ravnotežu ovih naselja. Preizgrađenost, prenaseljenost, automobilski saobraćaj i gubitak zelenila deluju kao distopijski procesi naročito naspram vizije o arhipelagu naselja u moru zelenila Generalnog plana iz 1972. godine, koji predstavlja dragoceno nasleđe, jer je vizionarski ponudio rešenja za pitanja koja su danas i više nego aktuelna.

Kakve su prilike da se poveća broj ovakvih delova grada u Srbiji i koji su najveći izazovi i prepreke u vezi sa njihovom realizacijom?

– Za primenu ovog ili sličnih koncepata neophodan je strateški planski pristup planiranju naših gradova i dobra usaglašenost tog strateškog nivoa sa postojećim sistemom urbanističkih planova generalne i detaljne regulacije. To sve treba da bude vođeno i harmonizovano dobrim strateškim dokumentima koje je potrebno dosledno sprovoditi kako bi se dobili očekivani rezultati. Strategija održivog urbanog razvoja Srbije do 2030. godine primer je takvog dokumenta koji je Srbija usvojila 2019. godine.

Kao i u slučaju evropskih gradova, tako se i kod nas možemo ugledati na dobre istorijske primere, i to iz veoma različitih epoha urbanog razvoja. Čaršija je linearni urbani obrazac iz turskog perioda koji se zasniva na ideji o centralnoj pešačkoj ulici koja sadrži sve neophodno za ispunjenje svakodnevnih životnih potreba. Nasleđe srednjeevropskog urbanizma u Vojvodini je ortogonalna mreža ulica i javnih prostora sa planiranim za bicikliste i pešake.

Intervju vodila: Katarina Vuinac

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA ARHITEKTURA I FINANSIRANJE ZELENE GRADNJE

Srpske njive obrađuju stari traktori – kako do nove mehanizacije

02.05.2024

tractor_traktor_agriculture_poljoprivreda — Foto-ilustracija: Pixabay

Ministarstvo poljoprivrede od 2000. godine ima viziju kako da reši najvažnija pitanja u agraru. Jedno od njih je i obnova poljomehanizacije. Statistika pokazuje da su mašine zastarele, a za nabavku novih mali proizvođači nemaju para. Da bi se mehanizacija obnovila i sačuvalo selo, stručnjaci kažu da je potrebno da se do 2030. godine, svake godine uvodi po 21.000 novih traktora. Međutim, najjeftiniji novi traktor košta oko 20.000 evra.

Od Šapca, preko Zrenjanina do Leskovca, poljoprivrednici kažu da Srbija ima odličnu klimu i plodnu zemlju – dva ključna faktora za proizvodnju hrane, ali i najskuplje gorivo i najstariju mehanizaciju koju sve teže mogu da obnove.

Poljoprivrednik Ivan Mališević iz Gornje Vranjske bavi se povrtarstvom, te proizvodnjom pšenice, kukuruza i plastenika.

„Odakle da kupim (traktor). Ovaj je iz 1979. godine, a ja sam 1976. godište. Tri godine je mlađi od mene, u fazi je raspada“, kaže Mališević.

Ivan Stanković, poljoprivredni proizvođač iz Vinarca, kod Leskovca, navodi da poseduje traktor star 44 godine i da ima u planu da ga zameni. Sa druge strane, Marko Popović iz Sutjeske, kod Zrenjanina, ističe da ni veliki proizvođači ne kupuju nove traktore, a naročito mali.

Pročitajte još:

Statistika srpskih traktora

Od nešto više od pet miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, obrađuje se 3,4 miliona hektara ili oko 67 odsto. Zemljište obrađuje oko 480.000 traktora, a najstariji su oni u Istočnoj i Južnoj Srbiji.

Dalibor Cvetanović, direktor Poljoprivredne, savetodavne i stručne službe Srbije za opštinu Leskovac potvrđuje da je za opštinu najbitnije da mlada populacija obnavlja svoju mehanizaciju,

„Računamo da će tako oni ostati na svojim gazdinstvima“, ukazuje Cvetanović.

Uvoz – polovnjaci stari i do 40 godina

Njive se uglavnom oru starim IMT-ovim traktorima. Međutim, zabrinjava i činjenica kakvi se traktori uvoze.

Marija Antanasković iz Poslovnog udruženja uvoznika i izvoznika poljoprivredne mehanizacije naglašava da je u Srbiji primetan jako velik uvoz polovnih traktora.

„Oni su starosti između 35 i 40, pa i više godina“, objašnjava Antanasković.

Konkuriši, domaćine

Foto-ilustracija: Unsplash (Scott Goodwill)

Iz ministarstva poručuju da svi poljoprivrednici moraju da registruju gazdinstva da bi dobili subvencije, a da će država u obnovi mehanizacije pomoći i onima koji imaju manje parcele.

Dosadašnja ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije Jelena Tanasković naglašava da vlada kroz konkurs i kredit za poljoprivrednike i njihove mehanizacije može da refundiramo i do 50 odsto vrednosti za kupovinu mehanizacije.

„Od toga, 40 odsto je obezbeđena kreditna linija koji oni vraćaju u roku od pet do sedam godina, dok je 10 odsto učešće samog poljoprivrednika“, zaključila je Tanskovićeva.

Poljoprivreda je najvažnija privredna grana u Srbiji i zato bi male poljoprivrednike trebalo sačuvati. Stručnjaci kažu da nabavku mehanizacije ne bi ni trebalo posmatrati kao trošak, već kao investiciju.

Izvor: RTS

Zelene obveznice finansiraju razvoj ekoloških projekata

01.05.2024

priroda — Foto-ilustracija: Pixabay (Sethish kumar Periyasamy)

Zelene obveznice (green bonds) relativno su mlad finansijski instrument koji datira jedva nešto više od 15 godina. Evropska investiciona banka (EIB) 2007. godine prvi put je lansirala emisiju ovih hartija od vrednosti. U pitanju je dužnička hartija od vrednosti koju mogu emitovati država ili privatne institucije, uz obavezu da se tako prikupljena novčana sredstva iskoriste za finansiranje projekata koji pozitivno utiču na životno okruženje i tiču se ciljeva održivog razvoja (obnovljiva energija, energetska efikasnost, saobraćaj, održivo upravljanje vodama i otpadnim vodama) ili aktivnosti u vezi sa klimatskim promenama.

Naravno, uz to postoji obaveza emitenta da izvesti javnost i investitora da li se tako prikupljena sredstva koriste na način kako je to navedenu u prospektu.

O tome kada je u Srbiji prvi put izdata zelena obveznica, kakav je naš zakonski okvir kada je o ovome reč, kako ove hartije od vrednosti funkcionišu na Zapadnom Balkanu, razgovarali smo sa Zoranom Grubišićem, dekanom i profesorom na Beogradskoj bankarskoj akademiji.

U fokusu:

Koliko su ovi finansijski instrumenti zaživeli na Zapadnom Balkanu? Postoji li u Srbiji zakonski okvir za izdavanje zelenih suverenih obveznica?

– Republika Srbija je 2020. godine, zajedno sa ostalim zemljama Zapadnog Balkana, potpisala Deklaraciju iz Sofije o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan. Nakon toga ubrzo su usvojeni zakoni o klimatskim promenama i o obnovljivim izvorima energije. Sve to je dalo podstreka za Okvirni dokument Srbije za izdavanje zelenih obveznica, koji je osmišljen da bude u skladu sa principima za zelene obveznice koje je u junu 2021. godine objavilo Međunarodno udruženje za tržište kapitala (ICMA) i njihove četiri osnovne komponente: korišćenje sredstava, postupak evaluacije i odabira troškova, upravljanje sredstvima i izveštavanje.

U Srbiji je 2016. godine osnovan Zeleni fond, kao institucionalni finansijski mehanizam, kako bi se sprovele mere finansiranja zaštite životne sredine. Zeleni fond se finansira putem donacija i kredita, aproprijacija obezbeđenih u okviru budžeta Republike Srbije za tekuću godinu i drugih javnih prihoda.

Republika Srbije dobitnik je nagrade Pionir u oblasti zelenog finansiranja u kategoriji država za 2021. godinu (Sovereign Green Market Pioneer in 2021), koju dodeljuje organizacija Climate Bond Initiative, a ta nagrada je veoma značajna za nas, jer nas svrstava u ekološki odgovorne države sveta.

Kakav je značaj zelenih obveznica za investitore, a koje su prednosti za državu?

Foto-ilustracija: Unsplash (Natanael Vieira)

– Kada zelene obveznice izdaje država ili lokalni organi vlasti (tzv. municipale), onda je time i poreski tretman vezan za prihod od kamate (finansijske prihode koje donose zelene obveznice) rešen. Sve državne hartije od vrednosti su oslobođene plaćanja ovog poreza, i to ih čini dodatno atraktivnijim iz ugla investitora. Naravno, drugi rizik koji se tu uvek razmatra je valutni rizik, zavisno od toga da li su u pitanju obveznice koje su evro indeksirane ili klasične dinarske obveznice, koje nose takav rizik. Ipak, uzimajući u obzir da je devizni kurs stabilan u poslednjih desetak godina, kao i da Srbija i dalje deluje dosta atraktivno po pitanju priliva kapitala iz inostranstva, može se proceniti da je takav rizik na srednji rok prihvatljiv iz ugla investitora koji ulažu u dinarske obveznice. Ako gledamo stvari iz ugla države, jasno je da u našem javnom dugu dominiraju ipak evroobveznice koje ne nose takav rizik, pa treba očekivati da bi i kod ovog specifičnog finansijskog instrumenta to dominantno bilo tako.

Da li se zelene obveznice mogu pripisati ciljevima investitora u vezi sa zaštitom životne sredine – da su obavezni da ulažu u održive projekte?

– U tome su posebno značajni primeri prihvatljivih troškova u finansiranju projekata za svaku od tzv. Zelenih kategorija: obnovljiva energija, energetska efikasnost, saobraćaj, održivo upravljanje vodama i otpadnim vodama, sprečavanje kontrola zagađenja i cirkularna ekonomija i zaštita životne sredine i biodiverziteta i održiva poljoprivreda. Sve zajedno to se uklapa u definiciju onoga što i jeste osnovna ideja zelenih obveznica, a to je pitanje održivog razvoja, koje se nalazi u epicentru popularnosti danas. Naravno, sve se to odgovarajuće prati kroz obavezno redovno izveštavanje.

Intervju vodila: Mirjana Vujadinović Tomevski

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portal ODRŽIVA ARHITEKTURA I FINANSIRANJE ZELENE GRADNJE

Srećan Prvi maj – sačuvajmo prirodu

01.05.2024

priroda-piknik-kampovanje — Foto-ilustracija: Unsplash (Laura Pluth)

Mnogi su sa nestrpljenjem dočekali prvi majski dan – državni praznik koji nas asocira na odmor, boravak u prirodi i porodično okupljanje. Ipak, ne smemo da zaboravimo pozadinu ovog praznika koja krije žestoke borbe za prava radika i činjenicu da su radnička solidarnost i otpor prema ekspoataciji podjednako važni i danas.

Sredinom 19. veka svetom je počeo da se širi talas demonstracija kojima su radnici zahtevali osmočasovno radno vreme. Radnici su, najpre u Australiji, a potom u Sjedinjenim Američkim Državama i ostatku sveta, štrajkovali za osam sati rada, radnička prava i mir u svetu.

Najmasovniji protest izbio je 4. maja 1886. godine u Čikagu gde je na ulice izašlo oko 200.000 radnika, a ovo mirno okupljanje pretvorilo se u tragediju kada je nepoznata osoba aktivirala bombu. Međunarodna socijalistička konferencija proglasila je 1. maj za Dan radnika 1889. godine, a prva zvanična proslava usledila je godinu dana kasnije.

U većini zemalja 1. maj je državni praznik koji se tradicionalno obeležava brojnim prolećnim festivalima i vojnim paradama.

U našoj zemlji praznik rada obično je povod da roštiljamo na obali neke reke ili jezera, pođemo na piknik ili jednostavno uživamo u sopstvenom dvorištu na blagom prolećnom suncu. Predah od rada svima će dobro doći, ali ne smemo zaboraviti na ono najvažnije – da očistimo za sobom nakon boravka u prirodi.

Neretko se dešava da iza kampera ostanu limenke, kese, pikavci i neugašena zgarišta. Osim što zagađuje vodu i zemljište, otpad narušava izgled naše prirode i čini da prelepe šume i obale počnu da liče na deponije.

Neugašena zgarišta predstavljaju opasnost od izbijanja šumskih požara, a takođe i pikavci bačeni u travu.

Potrebno je zaista malo da priroda ne oseti posledice našeg boravka u njoj – sve što treba jeste da pokupimo smeće za sobom i skrenemo pažnju ostalim kamperima da učine isto.

Neka praznik rada ostane simbol borbe za veće dobro – prava radnika, a sada i za čistu životnu sredinu.

Energetski portal

Koji region u svetu je najviše pogođen klimatskim promenama i šta je rešenje?

30.04.2024

suša , pustinja — Foto-ilustracija: Freepik (vecstock)

Foto-ilustracija: Unsplash (Tony Lam Hoang)

Nekoliko fenomena posebno utiče na stvaranje vremenskih neprilika u delovima sveta kao što su Azija i Afrika. Jedan od njih, El Ninjo, fenomen je o kojem se poslednjih godina često govori. On se javlja u tropskom Pacifiku i predstavlja toplije površinske temperature vode od onih uobičajenih za centralni i istočni deo ovog okeana. Drugi fenomen, poznat kao Indian Ocean Dipole (IOD), sličnih karakteristika kao i prethodni, javlja se u Indijskom okeanu i predstavlja promene temperature površine vode na ističnom i zapadnom delu ovog okeana. U zavisnosti od toga koji deo okeana je topliji od drugog, dolazi do različitih vremenskih neprilika u određenim delovima sveta. Uz ove pojave treba dodati, kako se navodi na sajtu Svetske meteorološke organizacije (WMO), i višak energije koji je zarobljen u atmosferi i okeanu usled ljudski izazvanih gasova staklene bašte.

Sve pomenuto izaziva određene više ili manje intenzivne promene u klimatskim uslovima, kao što su suše, poplave i visoke temperature.

Prema podacima WMO, Azija je u 2023. godini bila region koji je najviše pogođen vremenskim katastrofama, a to se nastavlja i u ovoj godini. Kako se navodi, Azija se zagreva brže od globalnog proseka na način da se trend zagrevanja gotovo udvostručio od perioda 1961. do 1990. godine. Projekcije Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC), pokazuju da će u oblastima sa toplotnim talasima u Indiji, doći do povećanja za oko dva toplotna talasa godišnje, a i njihovo trajanje će se produžiti za 12 do 18 dana do 2060. godine.

Pročitajte još:

Kao još jedan primer ekstremnih vremenskih dešavanja mogu da se navedu Ujedinjeni Arapski Emirati, za koje je uobičajena vruća i sušna pustinjska klima. Ipak, nedavno je ovo područje pogođeno poplavama, koje su dospele na naslovne strane vesti širom sveta. Kako se navodi, količina padavina koja inače padne za nekoliko godina, sada je pala za svega nekoliko dana.

Kada je reč o 2023. godini, u Aziji je zabeleženo ukupno 79 katastrofa koje su povezane sa hidrometeorološkim opasnostima. Od tog broja, preko 80 odsto je bilo u vezi sa poplavama i olujama, što je dovelo do stradanja ljudi, a devet miliona ljudi je dodatno direktno pogođeno ovim dešavanjima.

S obzirom na to da se ovakvi trendovi nastavljaju, sa projekcijama pogoršanja u smislu učestalosti i intenziteta, kao jedno od važnih rešenja postavljaju se rana upozorenja. U odnosu na to, pokrenuta je Inicijativa ranih upozorenja za sve (eng Early Warnings for All), koju predvode WMO i Kancelarija Ujedinjenih nacija za smanjenje rizika od katastrofa (UNDRR), uz podršku drugih partnera. Objavljen je i Akcioni plan za period 2023-2027 (eng Executive Action Plan 2023-2027), koji poziva na ulaganje u iznosu od 3,1 milijardu američkih dolara tokom pet godina kako bi se jačalo znanje i upravljanje rizicima od katastrofa, zatim posmatranje i predviđanje, kao i jačanje komunikacije o upozorenjima. Na kraju, tu je i spremnost i sposobnost za reagovanje.

Sistemi ranog upozorenja, kao što sam naziv kaže, upozoravaju ljude na nadolazeće oluje, poplave ili suše, čime se značajno smanjuju ekonomske štete, ali i ono najvažnije – spašavaju se životi.

Katarina Vuinac

Kineski „Soko“ stigao u Srbiju

30.04.2024

voz — Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)

Maketa kineskog „Sokola“ bila je prikazana pre tri dana u Bačkoj Topoli prilikom spajanja poslednjeg koloseka na pruzi Novi Sad – Subotica, a sada je voz brendiran kao „Soko“ i stigao u Srbiju.

Da podsetimo, srpska delegacija potpisala je prošle godine sporazum o kupovini vozova sa kineskom kompanijom “CRRC Čangčun“.

To je prvi put da je kineski električni brzi voz sa brzinama od 200 kilometara na sat izvezen u Evropu.

Pročitajte još:

Vozovi koji uključuju 20 vagona, podeljenih u pet kompleta, saobraćaće između Srbije i Mađarske, navedeno je tada.

Brza pruga od Novog Sada do Subotice mogla bi već u decembru da bude puštena u saobraćaj.

Izvor: RTS

Klimatske promene glavni uzrok gubitka biodiverziteta do sredine veka

30.04.2024

životinje — Foto-ilustracija: Pixabay (Anrita1705)

Klimatske promene će do sredine 21. veka najverovatnije postati glavni uzrok gubitka biodiverziteta, tvrde stručnjaci iz Nemačkog centra za integrativna istraživanja biodiverziteta.

Naučnici su sproveli najveću studiju ove vrste do sada tako što su u svoj model uključili sve regione sveta, a rezultati njihovog istraživanja objavljeni su u časopisu Science.

Oni su analizirali na koje sve načine korišćenje zemljišta i klimatske promene utiču na biodiverzizet i usluge ekosistema, odnosno koristi koje ljudi imaju od prirode.

Prema njihovim procenama, globalni biodiverzitet je opao između dva i 11 odsto tokom 20. veka samo zbog promene korišćenja zemljišta, ali bi klimatske promene mogle postati glavni uzrok smanjenja biodiverziteta do sredine 21. veka.

Iako promene u korišćenju zemljišta i dalje u velikoj meri utiču na biodiverzitet, klimatske promene predstavljaju dodatni pritisak na prirodu u svim delovima sveta.

Istraživači su procenili da će čak i uz primenu principa održivog razvoja, kombinovani uticaji promene korišćenja zemljišta i klimatskih promena dovesti do globalnog gubitka biodiverziteta. Stoga je procena uticaja konkretnih politika na biodiverzitet važna kako bi se identifikovale one koje su najefikasnije za očuvanje prirode.

Pročitajte još:

Pozitivan uticaj akcija za očuvanje biodiverziteta

Da nada za obnovu biodiverziteta postoji svedoči još jedna najnovija studija objavljena u časopisu Science.

Globalni fond za životnu sredinu IUCN podržao je izradu meta-analize koja obuhvata 186 studija i 665 ispitivanja sa ciljem da utvrdi da li akcije očuvanja biodiverziteta daju bolje rezultate u poređenju sa nečinjenjem.

Meta-analiza je otkrila da su u više od polovine slučajeva akcije očuvanja imale pozitivan efekat, ali nisu nužno zaustavile opadanje biodiverziteta. Rad takođe ukazuje na to da se godišnje na globalnom nivou ulažu milijarde dolara u zaštitu biodiverziteta, a višestruke akcije očuvanja pokazale su se kao korisne.

Vlade su nedavno usvojile nove globalne ciljeve da zaustave i preokrenu gubitak biodiverziteta, pa je bilo ključno razumeti ishode akcija očuvanja. Procena da li inicijative za očuvanje dovode do pozitivnih ishoda za biodiverzitet neophodna je za usmeravanje budućih napora, navodi se u studiji.

Milena Maglovski

Bijelo Polje dobija vetroelektranu

30.04.2024

cape-ortegal-vetar-vetroelektrana — Photo-illustration: Pixabay (makunin)

Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)

Početkom godine objavljen je Javni poziv za davanje u zakup državnog zemljišta u Opštini Bijelo Polje za izgradnju vetroelektrane. Predmet Javnog poziva je zakup zemljišta u katastarskoj opštini Korita, na period od 30 godina.

Zemljište se davalo u zakup sa obavezom projektovanja, izgradnje, eksploatacije i održavanja vetroelektrane sa instalisanim kapacitetom od 6,6 MW po vetrogeneratoru, navodi se u Javnom pozivu objavljenom na sajtu Vlade Crne Gore.

Opština Bijelo Polje nalazi se na severu Crne Gore i jedna je od najvećih opština u zemlji po površini. Imajući u vidu geografski položaj i klimatske uslove, Bijelo Polje predstavlja povoljnu lokaciju za izgradnju vetroelektrane. Ova opština ima oko 40.000 stanovnika i bogata je prirodnim resursima.

Pročitajte još:

Kako je planirano, na ovom zemljištu izgradiće se ukupno 11 vetrogeneratora sa ukupnom instalisiranom snagom od 72,60 MW, čime je ispunjen uslov da kapacitet bude od 6,6 MW po generatoru.

Površina zemljišta kako stoji u tabeli Javnog poziva iznosi oko 150 hektara.

Projekat će znatno doprineti povećanju kapaciteta proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora u Crnoj Gori, podstičući ekonomski razvoj i održivost lokalne zajednice.

Energetski portal

12 3...1.484 Page 1 of 1.484

Kada će se Severna obilaznica oko Kragujevca povezati sa Moravskim koridorom

Pročitajte još:

Šta se dešava sa oazama u vremenu klimatskih promena?

Pročitajte još:

Luxen Solar – Briga za svakog kupca

U FOKUSU:

Nastavak pošumljavanja i ozelenjavanja Srbije

Pročitajte još:

Kako da smanjimo bacanje hrane tokom praznika

Pročitajte još:

Zavirite u održive farme kokošaka

Koncept 15-minutnog grada za održiviji urbanizam u Srbiji

U FOKUSU:

Srpske njive obrađuju stari traktori – kako do nove mehanizacije

Pročitajte još:

Đedović Handanović ostaje ministarka rudarstva i energetike, Vujović ministarka zaštite životne sredine

Zelene obveznice finansiraju razvoj ekoloških projekata

U fokusu:

Srećan Prvi maj – sačuvajmo prirodu

Koji region u svetu je najviše pogođen klimatskim promenama i šta je rešenje?

Pročitajte još:

Kineski „Soko“ stigao u Srbiju

Pročitajte još:

Klimatske promene glavni uzrok gubitka biodiverziteta do sredine veka

Pročitajte još:

Građanima u 137 gradova i opština biće dostupne subvencije energetske efikasnosti

Pročitajte još:

Bijelo Polje dobija vetroelektranu

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

BALKAN SOLAR SUMMIT U FEBRUARU U BANJALUCI

PIŠITE NAM