Home Blog

EU: Pozicija solarne energije u nacionalnim energetskim i klimatskim planovima

25.04.2024

solar, panel — Foto-ilustracija: Freepik (jcomp)

Foto-ilustracija: Freepik (pvproductions)

Nacionalni energetski i klimatski planovi zemalja Evropske unije za period od 2021. do 2030. godine (NECPs), dogovoreni su u okviru paketa Čiste energije za sve Evropljane (eng Clean energy for all Europeans package), koji je usvojen kako bi se pomoglo dekarbonizaciji energetskog sistema Evropske unije u skladu sa ciljevima Evropskog zelenog dogovora (eng European Green Deal).

Nacionalni planovi usmeravaju države članice na pet važnih stvari – dekarbonizacija, energetska efikasnost, energetska sigurnost, unutrašnje tržište energije, kao i istraživanje, inovacije i konkurentnost.

Države članice, trebalo je da Evropskoj komisiji dostave svoje konačne NECPs-a do decembra 2019. godine. U narednom periodu Evropska komisija je objavila tehničku procenu izveštaja o napretku NECPs-a, a zatim i dodatne procene o ažuriranim nacionalnim planovima, kao i pojedinačne procene i preporuke koje su sprecifične za svaku zemlju.

Prema podacima Solar Power Europe, iako je trebalo da dostave do leta 2023. godine, države članice su sada predale nacrte ažuriranih Nacionalnih energetskih i klimatskih planova. Novi planovu predstavljaju nacrt ažuriranih NECPs-a koje je Komisija prihvatila 2019. godine. Do sada ih je predalo 26 od 27 zemalja, dok je Austrija dostavljanje stavila na neodređeno vreme.

Kako se navodi, u pogledu solarne energije, u ponderisanom proseku, ažurirani NECPs predstavljaju povećanje ambicije za ovaj obnovljivi izvor za 87 odsto u poređenju sa postavljenim planovima iz 2019. godine.

Pročitajte još:

Neke od država koje se ističu jesu Litvanija koja je povećala ciljeve za pet puta, Irska za 10, dok je Poljska svoj cilj utrostručila. Tu su i Finska, Portugal, Slovenija i Švedska koje su više nego udvostručile ciljeve. Na kraju, Španija se povećala svoj cilj za 95 odsto.

Evropska komisija navodi da uzimajući u potpunosti u obzir preporuke o nacrtima planova, članice treba konačne ažurirane nacionalne planove da dostave do 30. juna 2024. godine.

Foto-ilustracija: Freepik (@Oleksandr Ryzhkov)

Ono što se ističe kao zabrinutost, jeste što iako je došlo do povećanja u ambicijama, ovi ažurirani planovi nisu dovoljno posvećeni investicijama koje su potrebne za razvoj mreže, fleksibilnosti i digitalizacije. Većina država članica u planovima makar delimično spominje fleksibilnost, ali su samo četiri postavile stvarni cilj za fleksibilnost.

Kada je reč o skladištenju energije, devet zemalja postavilo je ciljeve koji su u vezi sa kapacitetom skladištenja energije, odnosno njihovom izgradnjom. Neke od njih, otišle su i korak dalje te su postavile specifične ciljeve za skladištenje energije u baterijama ili, na primer, za skladištenje na niovu domaćinstava. Ipak, većina ostalih članica Evropske unije nije postavila konkretnije ciljeve i planove koji bi omogućili da se obnovljiva energija koristi 24/7.

Takođe, samo su Francuska i Malta postavile plan investicija za svoju distributivnu elektroenergetsku mrežu.

Prema podacima Solar Power Europe, trenutne ambicije Evropske unije kada je reč o instalisanim kapacitetima solarnih elektrana do 2030. godine, razlikuju se u odnosu na ciljeve postavljene u okviru EU Solarne strategije (eng EU Solar Strategy) i potencijala industrije, odnosno i dalje nisu u skladu sa njima.

Države članice imaju rok do 30. juna da ažuriraju svoje planove, pre nego što budu konačno prihvaćeni.

Katarina Vuinac

Nije sve tako sivo – kako se Severna Koreja bori protiv klimatskih promena

25.04.2024

Foto-ilustracija: Unsplash (Micha Brandli)

Vreme u Severnoj Koreji kao da je stalo. Barem tako deluje ostatku sveta koji nikako da se pomiri sa činjenicom što u 21. veku, vremenu inovacija i novih društvenih vrednosti, opstaje ova totalitarna zemlja sa najstrožim pravilima za svoje građane.

Svakoga, ko je progledao barem jedan dokumentarac o ovoj istočnoazijskoj zemlji, obuzima lavina emocija, od besa do tuge, zbog tih jadnih ljudi koji čak i sopstvenu frizuru moraju da usklade sa državnim direktivama.

Mejnstrim mediji doprineli su tome da bi retko ko poželeo da poseti Severnu Koreju jer se o ovoj zemlji gotovo ništa pozitivno ne može pročitati. Međutim, sve je zvučalo previše loše da bi bilo istinito, pa sam se upustila u sopstveno mini-istraživanje koje će mi otkriti jednu drugu stranu ove zemlje.

Sve je počelo kada sam, sasvim sličajno, videla satelitski noćni snimak Severne Koreje. Deluje da je ova zemlja noću u mrklom mraku. Opet – jadni ti ljudi koji moraju da čitaju uz sveće ili jednostavno idu na spavanje ranije jer nemaju šta da rade kada padne noć.

Ipak, stvari možemo da sagledamo iz drugačijeg ugla – možda Severna Koreja nije previše mračna, možda su naši moderni gradovi i metropole previše svetli?

Svetlosno zagađenje je ozbiljan ekološki problem koji remeti normalno funkcionisanje prirodnih ekosistema i nepovoljno utiče na ljudsko zdravlje. Osim toga, noćno osvetljenje nepotrebno troši kilovate i kilovate električne energije koja je mahom dobijena iz prljavih izvora i time doprinose astronomskim emisijama gasova staklene bašte.

Moderne zgrade uglavnom previše šljašte, ali se neretko dešava da se upravo u njihovim prostorijama govori o sprečavanju zagađenja i klimatskoj krizi.

Teško da možemo ublažiti klimatsku krizu bez ikakvih odricanja i zato kažem – hajde da smanjimo doživljaj sa noćnim osvetljenjem i da, barem kada je reč o ovome, budemo malo više kao Severna Koreja.

Zemlja sa izuzetno malim ugljeničnim otiskom

Ko bi rekao da ova zemlja “na lošem glasu” ima tako mali ugljenični otisak. Severna Koreja smanjila je svoje emisije ugljen dioksida za 70 odsto od 1990. godine i obavezala se da će do 2030. godine smanjiti emisije za oko 50 odsto ukoliko joj u tome pomognu druge zemlje, piše britanski institut RUSI.

Jedan od načina da Severna Koreja smanji emisije štetnih gasova je i ulaganje u obnovljive izvore energije. Sve je više postrojenja na biomasu i solarnih elektrana, iako nema preciznih podataka o broju instalisanih zelenih kilovata. Ipak, u jednom intervjuu iz 2021. godine, tadašnji predstavnik Ministarstva za energetiku otkrio je da 70 odsto električne energije u zemlji dolazi iz obnovljivih izvora.

Otvorenost za saradnju u borbi protiv klimatskih promena

Iznenađuje i to koliko je Severna Koreja otvorena za saradnju sa drugim zemljama kada je reč o zaštiti životne sredine, pa je tako nedavno ostvarila saradnju sa Švajcarskom agencijom za razvoj i saradnju u akcijama pošumljavanja, povećanju bezbednosti hrane i povećanju pristupa pijaćoj vodi, kao i sa fondacijom Hanns Seidel u oblasti održivog šumarstva.

Severna Koreja nastavlja da sarađuje sa Ujedinjenim nacijama, Evropskom unijom i Južnom Korejom kada je reč o zaštiti životne sredine i borbi protiv klimatskih promena. Ujedno, ova zemlja je potpisnica Konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, Bečke konvencije o zaštiti ozonskog omotača, Kjoto protokola i Pariskog sporazuma.

“Rat za poboljšanje prirode”

Možda jedini rat koji ću ikada podržati je Kim Džong Unov “Rat za poboljšanje prirode”. Neprikosnoveni severnokorejski vođa pozvao je u govoru iz 2015. godine “celu partiju, celu vojsku i sve ljude da sprovode energičnu kampanju obnove šuma kako bi planine postale prekrivene šumom“.

Napori za pošumljavanje traju i danas, a satelitski snimci pokazuju da je Severna Koreja znatno ozelenela, posebno u oblastima oko Pjongjanga.

Iako u medijima često ismevan, Kim Džong Un je prepoznao da je briga o prirodi preduslov za ekonomski razvoj zemlje, a njegova spremnost na međunarodnu saradnju i ulaganje u OIE donekle menjaju stereotipnu sliku o Severnoj Koreji.

Milena Maglovski

U funkciji postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova u TENT A

25.04.2024

Urovci,_Termoelektrana_Nikola_Tesla,_12 — Foto: https://en.wikipedia.org/ Miroslav Loci

Termoelektrana „Nikola Tesla A” dobila je postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova, a ovaj ekološki projekat realizovan je saradnjom srpskih i japanskih stručnjaka i primenom savremenih tehnologija, saopšteno je iz Ministarstva rudarstva i energetike.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović prisustvovala je svečanoj primopredaji postrojenja za odsumporavanje i tom prilikom je istakla da energetski sistem Srbije sada može da se pohvali termoelektranom koja po ekološkim standardima može da se meri sa modernim termoelektranama u Evropi.

“Kad kažemo da će emisije sumpor-dioksida biti smanjene čak trideset puta i da će emisije praškastih materija biti takođe bitno redukovane, to zapravo znači da će građani Obrenovca, okolnih mesta i Beograda imati značajno kvalitetniji vazduh. To je ogromna stvar koju je ova Vlada završila, ministarstvo na čijem sam čelu i Elektroprivreda Srbije”, rekla je Đedović Handanović.

Ona je ukazala da je u izgradnju postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova uloženo oko 215 miliona evra, a da će postrojenje za odsumporavanje u termoelektrani „Nikola Tesla“ B biti završeno naredne godine.

„Smanjenjem emisije štetnih gasova produžili smo radni vek termoelektrane i obezbedili sigurnu proizvodnju, a ta energija biće nam preko potrebna dok ulažemo u vetroparkove, solarne elektrane i nove hidroelektrane, od kojih se neke već grade, a druge su deo naših budućih planova”, rekla je ministarka.

Pročitajte još:

Dodala je da je postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova u TENT A jedan od najvećih ekoloških projekata u nekoj termoelektrani u Evropi, a treći u svetu, i dodala da ovaj projekat predstavlja važan deo bilateralne saradnje sa Japanom.

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović rekla je da je značaj projekta za Beograđane veliki, posebno imajući u vidu da su termoelektrane u Obrenovcu, prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, jedan od najvećih izvora emisija zagađujućih materija.

Parlamentarni zamenik ministra spoljnih poslova Japana Jasuši Hosaka istakao je zadovoljstvo što je prvi put u poseti Srbiji, i da je postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova u TENT A prvi projekat u Srbiji koji se realizuje uz zajam iz japanskih jena.

Energetski portal

Zavod za zaštitu prirode obeležio 76 godina rada

25.04.2024

Povodom obeležavanja 76. godišnjice Zavoda za zaštitu prirode i Dana Planete, 24. aprila organizovana je proslava na kojoj su se okupili zaposleni Zavoda, predstavnici ministarstava, opštine Novi Beograd, institucija i organizacija koje sarađuju sa ovom institucijom. Svečanost je otvorila Marina Šibalić, v.d. direktora Zavoda. Tom prilikom je rekla da se navršava 76 godina institucionalne zaštite prirode, koja je počela 1948. godine zaštitom Velike i Male Ripaljke kod Sokobanje, da bi danas imali 473 zaštićena prirodna dobra različitih kategorija u Srbiji.

,,Cilj je da do kraja 2024 godine imamo 10 odsto teritorije Srbije pod zaštitom. Svi smo svesni koliko su priroda i zaštita životne sredine značajni za život čoveka, rad i opstanak. Veliki izazov je očuvati i oplemeniti životne vrednosti. Uz podršku Ministarstva za zaštitu životne sredine, partnera i upravljača radimo na unapređenju prirodnih vrednosti i promociji prirodnih bisera, jer Srbija je prepuna prirodnih bisera. Poseban izazov nam je edukacija – od najmlađih do onih kojima ekologija nije primarna delatnost“, rekla je Šibalić.

Dr Dragana Ostojić, načelnica za zaštićena prirodna dobra Srbije u Zavodu istakla je rezultate istraživanja u protekloj godini za sedam zaštićenih prirodnih dobara. Ukupno za teritoriju Srbije u 2023. bilo je 11 zaštićenih područja, uključujući pokrajinski Zavod, koji je jedan deo uradio, što je doprinelo povećanju površine pod zaštitom, koja sada iznosi 8,62 odsto teritorije. Reč je o zaštiti sedam posebnih prirodnih dobara, sa mnoštovm podataka i temeljnih vrednosti za tri spomenika prirode i četiri predela izuzetnih odlika.

Pročitajte još:

,,Insitucionalna i zakonska zaštita je započela sa područjima na teritorji Beograda – stabala velike starosti, a zatim slede nova zaštićena dobra, predeli naročite prirodne lepote koji dobijaju utemeljenje u Zakonu 1968 godine. Mi smo proglasili u 2023 godini tri spomenika prirode: Vražji Kamen u opštini Trgovište, prirodna vrednost sa stenovitim piramidama nastale selektivnim delovanjem erozije, odlikuje se i posebnim kulurnim nasleđem, zatim Mrkonjski vis, posebna biomorfološka celina u vidu šiljka u slivu Jablanice, sa arheološkim lokalitetima iz doba rane Vizantije, kao i Dubočka pećina – Gaura mare u istočnoj Srbiji, na kojoj žive posebne četiri vrste palme izuzetne retkosti, a tu je i značajna kolonija slepih miševa. Od predela izuzetnih odlika izdvojila bih predeo Cer, koji proslavlja ove godine 200 godina Cerske bitke koja se odigrala 1914. godine. Planina iznad reke Drine najšumovitije područje, dobila ime po šumi cera, predstavlja osobite nalazište jedne retke vrste koja raste u bukovim šumama i veliko bogatstvo ptičjeg sveta, proglašen kao područje od značaja za ptice – predstavlja 130 različitih vrsta ptica. Značaj ima u istorijskom smislu i uz veliko kulturno bogatstvo“, istakla je Ostojić.

Predstavljen je i početak novog projeka Zavoda, nastalog u saradnji sa Blue Cow List, interaktivna društvenu igru koja ima za cilj edukaciju i promovisanje prirodnih i kulturnih vrednosti Srbije. Posebno za ovu priliku, pripremili su interaktivnu mapu i društvenu igru u formi avanturističke potrage i kviza pod nazivom Topčiderski park – avanturistička potraga.

Dušan Veljović iz Blue Cow Production je rekao da su napravili društvenu igru na otvorenom, jer kada znate više o mestu koje obilazite i nailazite na posebne ostatke mesta kroz šetnju, stvarate nova iskustva.

,,Doživećete oduševljenje, ponos i zapamtićete šetnju i zavoleti taj deo malo više. Ako vam se ovo sviđa svideće vam se avanturistička potraga i kviz u Topčiderskom parku pronalazeći 15 atrakcija koje se nalaze na listi pomoću mape i kada pronađete atrakciju, tu će vam pomoći kartice na kojima su podaci o lokaciji. Pobednik je onaj koji ostvari najviše poena u kvizu. Naša misija je da ljudi izađu napolje, budu, srećni i otkriju čari koje krije Beograd i prelepa Srbija“, rekao je Veljović.

U okviru pratećeg programa pripremljena je izložba Nova zaštićena područja, kojom su predstavljena područja koja su proglašena zaštićenim u 2023. godini na osnovu stručnog predloga i studija zaštite Zavoda za zaštitu prirode Srbije, a pored pomenutih to su: PIO Klisura Ćetinje, Ada Ciganlija i Vardenik. Nataša Panić iz Zavoda se povodom godišnjice zahvalila se partnerima i saradnicima koji rade na zaštiti prirode, a Marina Šibalić je dodelila diplome stručnim savetnicima koji ove godine slave 20 godina rada u Zavodu.

Mirjana Vujadinović Tomevski

Raste prodaja električnih automobila – da li nas u 2024. očekuje novi rekord?

24.04.2024

električni-automobil-punjač — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Uprkos kratkoročnim izazovima na pojedinim tržištima, ove godine prodaja električnih automobila nastavlja da raste, saopštila je Međunarodna agencija za energetiku (IEA).

Prema novom izdanju godišnjeg Globalnog izveštaja IEA EV Outlook, do kraja 2024. godine trebalo bi da bude prodato oko 17 miliona električnih automobila (EV). Prvi kvartal ove godine obeležila je za 25 odsto veća prodaja u poređenju sa istim periodom 2023. godine, a broj električnih automobila prodatih širom sveta u prva tri meseca ove godine je otprilike jednak prodaji za celu 2020. godinu.

Kina ostaje najjače tržište električnih automobila i u 2024. godini, a trenutni podaci ukazuju na to da će prodaja skočiti na oko 10 miliona vozila, što će činiti blizu 45 odsto prodaje svih automobila u zemlji. Do 2030. godine, skoro jedan od tri automobila na putevima u Kini biće na električni pogon.

Kada govorimo o Sjedinjenim Državama i Evropskoj uniji, IEA predviđa da će do 2030. godine, jedan od pet automobila biti električan.

IEA očekuje da će 2024. godina nadmašiti prošlu koja je takođe zabeležila rekordan skok prodaje električnih vozila.

Naime, u 2023. godini prodaja električnih četvorotočkaša skočila je za 35 odsto, dostigavši blizu 14 miliona prodatih vozila. I u godini za nama prednjačila je Kina, a prodaja je porasla i u Evropi i Sjedinjenim Državama. Pojedine zemlje u razvoju, kao što su Vijetnam i Tajland, takođe su zabeležile značajan porast prodaje automobila na baterije za 15, odnosno 10 odsto, saopštila je IEA.

Pročitajte još:

U Kini električna vozila jeftinija od konvencionalnih

U Kini je više od 60 odsto električnih automobila prodatih 2023. godine već bilo jeftinije za kupovinu od njihovih konvencionalnih ekvivalenata. Među najistaknutijim proizvođačima jeftinih električnih četvorotočkaša su kineske kompanije SAIC Motors, BYD Auto i Geely.

Najjeftiniji električni automobil je Hongguang Mini kompanije Wuling Motors koji u Kini košta oko 8.000 dolara. Do sada je prodato blizu 1,2 miliona vozila, a ovaj minijaturni električni automobil ostao je najpopularniji među kineskom populacijom, posebno onima sa nižim primanjima, piše Hong Kong Free Press.

Sa druge strane, u Evropi i Sjedinjenim Državama, nabavne cene za konvencionalne automobile su u proseku ostale jeftinije od električnih, ali IEA očekuje da će intenziviranje tržišne konkurencije i poboljšanje tehnologija baterija smanjiti cene u narednim godinama.

Milena Maglovski

Otvoren novi javni poziv za inovacije nauke i privrede u oblasti cirkularne ekonomije

24.04.2024

Blokovi od stiropora i leteceg pepela (Fakultet inzenjerskih nauka Univerziteta u Kragujevcu i Dorado DOO) — Foto: UNDP

Uz podršku Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF), Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) otvorio je novi javni poziv za saradnju nauke i privrede u razvoju i primeni inovativnih rešenja za smanjenje otpada ili pretvaranje otpada u nove sirovine. Cilj poziva je da doprinese efikasnijoj upotrebi resursa i energije, boljem upravljanju otpadom, a time i smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) i očuvanju životne sredine.

Poziv je namenjen naučno-istraživačkim organizacijama i inovacionim centrima koji sarađuju, ili će sarađivati, sa privatnim i javnim preduzećima na rešenjima u oblasti cirkularne ekonomije. Najmanje 10 najperspektivnijih predloga dobiće podršku od po 10 000 dolara. Više informacija o načinu prijavljivanja i propozicijama poziva može se pronaći ovde.

U prethodnim ciklusima ovog poziva podršku, u ukupnom iznosu od 250 000 dolara, dobilo je 25 cirkularnih inovacija, a na događuju su se predstavili autori rešenja za primenu principa cirkularne ekonomije u građevinskoj industriji. Oni su prikazali rešenja za proizvodnju betonskih ploča od otpadnog pepela iz termoelektrana, betonskih blokova od recikliranog stiropora i pepela, izradu građevinskog materijala od tekstilnog otpada, kao i materijala za uređenje enterijera od otpadnog stakla.

Pročitajte još:

Dušan Čarkić, pomoćnik ministarke zaštite životne sredine, izjavio je da proces tranzicije na cirkularnu ekonomiju podrazumeva sistemski pristup i obavezno korišćenje potencijala istraživanja, inovacija i digitalizaciju, kao i povezivanje svih zainteresovanih strana i njihovu dugoročnu saradnju.

„Ministarstvo zaštite životne sredine je u saradnji sa UNDP-em u poslednje dve godine podržalo saradnju naučno-istraživačkih organizacija i privrede, kroz dodelu 25 cirkularnih vaučera za inovativne ideje. Veliki broj prijavljenih ideja u prethodnim pozivima pokazuje da se ova saradnja intenzivno razvija i nadamo se da će i ovaj novi poziv biti dobro prihvaćen i inspirativan i da ćemo nagraditi još mnogo dobrih ideja“, dodao je Čarkić.

Na događaju su predstavljene i Smernice za upravljanje otpadom od građenja i rušenja, koje je pripremilo Ministarstvo zaštite životne sredine kako bi preduzećima i investitorima olakšalio primenu nove Uredbe koja reguliše ovu oblast.

„Da bismo ubrzali prelazak na cirkularnu ekonomiju u Srbiji, nastavljamo da podržavamo naučno-istraživački i privatni sektor da rade zajedno kako bi pretvorili inovacije u isplativa poslovna rešenja. Razvoj i primena njihovih ideja pomažu da ubrzamo zelenu tranziciju u Srbiji, podstaknemo ekonomski rast i poboljšamo kvalitet životne sredine, na dobrobit svih“, rekao je Fabricio Andreuci, zamenik stalnog predstavnika UNDP-a u Srbiji.

On je podsetio inovatore da svoje ideje u oblasti cirkularne ekonomije mogu da prijave i na stalno otvoreni Javni poziv za inovativna rešenja za zelenu tranziciju srpske privrede i društva u okviru projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji“.

Publika na događaju je imala priliku da pogleda sesiju 8. Svetskog foruma cirkularne ekonomije pod nazivom „Perspektive građevinskog sektora – od globalnih praksi do Okeanije“. Učesnici su podelili i utiske sa nastupa Srbije na ovom Forumu, koji je od 15. do 18. aprila održan u Briselu. Delegacija Srbije je u Briselu predstavila više od 60 inovacija u oblasti cirkularne ekonomije, koje su primenjene zahvaljujući podršci Evropske unije, Vlade Švajcarske i GEF-a, u okviru dve inicijative koje u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine sprovodi UNDP: „EU za Zelenu agendu u Srbiji“ i „Smanjenje ugljeničnog otiska lokalnih zajednica primenom principa cirkularne ekonomije u Srbiji – Cirkularne zajednice“.

Izvor: UNDP

Da li je ’G’ element u ESG konceptu neopravdano zapostavljen?

24.04.2024

pexels-CoWomen-2041627 — Foto-ilustracija: Pexels

Prilikom analize pojedinačnih ESG elemenata, često se dešava da ’G’ element biva zanemaren usled naglašavanja klimatskih rizika, društvenih implikacija i drugih ’E’ i ’S’ faktora. U svetlu sve većeg prepoznavanja globalne raznolikosti i dispariteta u prihodima, korporativno upravljanje izranja kao ključna komponenta ESG koncepta. ’G’ element obuhvata faktore donošenja odluka, od kreiranja politika suverenih država do raspodele prava i odgovornosti između različitih organa upravljanja kompanijama, uključujući odbore, menadžere i akcionare.

Ovi faktori upravljanja obuhvataju pravila i postupke za države i kompanije, omogućavajući investitorima da istraže odgovarajuće prakse upravljanja, slično kao što to čine za ekološke i društvene faktore.

U fokusu:

Sastav uprave, inkluzivnost i raznolikost

Rodna raznolikost i jednakost predstavljaju jedno od ključnih pitanja korporativnog upravljanja, pri čemu mnogi investitori zahtevaju veću zastupljenost žena u odborima i izvršnim rukovodstvima, kao i jednaku nadoknadu i mogućnosti napredovanja za žene. Sve je više kompanija koje ističu finansijske koristi od stvaranja inkluzivnih radnih mesta u nastojanju da povećaju raznolikost. Mnoga istraživanja pokazala su da kompanije sa većim brojem žena u odborima i na pozicijama u izvršnom rukovodstvu postižu bolje finansijske performanse u poređenju sa manje raznolikim kompanijama.

Značajan doprinos unapređenju rodne ravnopravnosti u Srbiji mogla bi da donese implementacija Direktive Evropske unije o unapređenju rodne ravnopravnosti u odborima direktora kompanija, poznatije kao Direktiva o ženama u odborima. Ova direktiva predstavlja ključni korak ka postizanju ravnoteže među polovima u poslovnom sektoru, podstičući aktivno učešće žena na najvišim nivoima odlučivanja u kompanijama.

Njenom primenom, Srbija bi mogla ostvariti značajan napredak u stvaranju inkluzivnog poslovnog okruženja koje ceni i podržava doprinos svih članova društva, nezavisno od pola.

Trenutno, glavni izvori pravila koja uređuju korporativno upravljanje u Srbiji su Zakon o privrednim društvima i Zakon o tržištu kapitala, koji nažalost još uvek ne sadrže odredbe koje bi doprinele unapređenju rodne ravnopravnosti u odborima kompanija i koje bi sledile nameru evropskog zakonodavca.

Foto-ilustracija: Pexels (Vlada Karpovich)

Pravila korporativnog upravljanja obično se sistematizuju u internim kodeksima korporativnog upravljanja. Neki od primera kodeksa korporativnog upravljanja u Srbiji su oni koje nudi Privredna komora, koji takođe ne pominje niti reguliše jednakost zastupljenosti žena u upravnim organima kompanija. Adekvatne izmene navedenih propisa odnosno njihovo upodobljavanje sa pravilima pomenute direktive značajno bi mogla da podstakne i doprinese zastupljenosti žena u odborima, što se pokazalo kao dobra poslovna praksa u pogledu svih aspekata poslovanja, a naročito efikasnijeg donošenja odluka i postizanja boljih finansijskih rezultata kompanija.

U Srbiji trenutno je na snazi Zakon o rodnoj ravnopravnosti koji kada je reč o rodnoj zastupljenosti u odborima, obavezuje na ravnotežnu zastupljenost polova u javnim organima. Smatramo da ova odredba ne bi trebala biti ograničena samo na upravne organe u javnim službama, već da bi trebalo da bude primenjena i na privredna društva bez obzira na njihov pravni oblik.

Milica Pešterić

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE

Crna Gora: Iz mora izvučeno tri kubika otpada

24.04.2024

montenegro-more-crna-gora — Foto-ilustracija: Pixabay

U akciji ,,Čistije more za čistiji život” ronioci su izvadili preko tri kubika otpada iz mora u delu kotorskog zaliva kod Prčanja, saopštio je Institut za biologiju mora.

Ove godine Institut za biologiju mora sa prijateljima obeležio je Dan planete Zemlje akcijom čišćenja podmorja, u delu kotorskog zaliva ispred Bogorodičinog hrama.

U akciji su učestvovali ronioci i osoblje Instituta za biologiju mora, vatrogasne jedinice Kotor, Portonovi marina, uzgajališta “Luka’s oysters farm” i lokalni ronioci, osoblje i logistika uzgajališta Montefish i DOO „Komunalno“ Kotor.

Kako je saopšteno u akciji čišćenja ukupno je učestvovala 21 osoba, od toga 13 ronilaca.

Pročitajte još:

,,Priobalno područje je pod najvećim pritiskom i stepenom ugroženosti, s obzirom da se i dalje odlaže otpad sa obale u more, pri tome ne razmišljajući o posledicama takvih postupaka. Lokalitet na kojem je sprovedena današnja akcija čišćenja samo je jedan od mnogih u Bokokotorskom zalivu, zbog čega ćemo nastojati da i ubuduće organizujemo ovakve i slične akcije. Još jednom želimo da izrazimo posebnu zahvalnost prijateljima koji su dobrovoljno učestvovali u današnjoj akciji”, saopšteno je iz Instituta za bilogiju mora.

Izvor: RTCG

Održan bazar zelenih ideja

24.04.2024

eko — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Foto-ilustracija: Unsplash (joshua-woroniecki)

U okviru projekta „Zelene škole za zapošljivost mladih“, u Osnovnoj školi Vladika Nikolaj Velimirović u Valjevu održan je Bazar zelenih ideja. Na ovom događaju, koji je okupio veliki broj učenika, predstavljeno je 17 timova sa preko 80 učesnika, koji su kroz svoje mini projekte demonstrirali svoje ideje i rešenja za očuvanje životne sredine.

Teme koje su obrađene na Bazaru bile su širokog spektra, obuhvatajući kako lokalne, tako i globalne ekološke izazove. Učenici su se bavili temama kao što su očuvanje reka, smanjenje zagađenja vazduha, reciklaža i pristup zelenim tehnologijama. Svaki tim je kroz svoj projekat pružio originalan i inovativan pristup rešavanju ekoloških problema, koristeći znanje i veštine stečene kroz zelene radionice koje su prethodno organizovane u njihovim školama.

Bazar zelenih ideja nije bio samo prilika da se predstave projekti, već i da se učenici međusobno upoznaju, razmene iskustva i ideje, te da se dodatno edukuju o važnosti očuvanja životne sredine. Svi prisutni su imali priliku da vide koliko su mladi angažovani i motivisani da doprinesu zaštiti prirode i unapređenju ekološke svesti u svojim zajednicama.

Pročitajte još:

Jedan od glavnih ciljeva ovog događaja bio je i da se izabere najbolji tim sa najboljim projektom, koji je nagrađen za svoj trud i kreativnost. Žiri je imao težak zadatak da odabere pobednički projekat, s obzirom na visok nivo angažovanosti i kvaliteta svih predstavljenih radova.

Bazar zelenih ideja predstavlja samo jedan korak u ostvarivanju ciljeva projekta „Zelene škole za zapošljivost mladih“, a rezultati i ideje koje su se čule na ovom događaju predstavljaju dragocen doprinos u borbi za očuvanje životne sredine i stvaranju zdravijeg i održivijeg okruženja za sve nas.

Projekat “Zelene škole za zapošljivost mladih” sprovodi Beogradska otvorena škola u saradnji sa Nacionalnim omladinskim savetom Makedonije, organizacijom Bonevet iz Đakovice i organizacijom Reset – Centar za održivu energetsku tranziciju.

Izvor: Beogradska otvorena škola

ProCredit Banka – nula izgovora za nula emisija

23.04.2024

U prostorijama ProCredit Banke je danas, 23. aprila, održana održiva konferencija za medije povodom Dana planete Zemlje.

ProCredit Banka je duže od decenije na ESG putu, a prve korake načinila je 2012. godine kada je definisala prve procedure koje se tiču zaštite životne sredine, dok je etički kodeks ponašanja definisan još 2006. godine.

Od prvih procedura pa do danas, ProCredit Banka kontinuirano radi na implementaciji onoga što danas zovemo ESG strategija.

Banka kvantifikuje i prati svoje uticaje u svakom momentu i na internom nivou (analizira svoje aktivnosti, potrošnju resursa, dobavljače sa kojima sarađuje), ali i na eksternom nivou – kroz standarde koji se odnose na kreditiranje klijenata. Ti standardi su visoko senzitivni, razvijaju se godinama i prate potrebe svih tržišta na kojima posluju sve banke iz ProCredit Grupe.

Na nivou ProCredit Banke Srbija, udeo zelenog portfolija u total kreditnom portfoliju je 16 odsto, dok je na nivou ProCredit Grupe udeo green portfolija u 2022. godini iznosio čak 20,2 odsto.

Pročitajte još:

Nula izgovora za nula emisija

Za ProCredit Banku, 2023. godina je bila ključna jer su za nju postavljeni ambicizni ciljevi –da na nivou Grupe ProCredit Banka postane karbonski neutralna. Nakon puštanja u rad svoje nove ProEnergy solarne elektrane, koja će uštedeti 3.000 tona CO2 godišnje, cilj Banke je ostvaren: ProCredit je danas karbon neutralna Banka!

Iste godine je međunarodna inicijativa SBTi za održive ciljeve zasnovane na nauci, zvanično potvrdila kratkoročne ciljeve ProCredit Holdinga, koji se tiču smanjenja emisija, kao naučno zasnovane i u skladu sa Pariskim klimatskim sporazumom. ProCredit Banka je time sebi zadala cilj da ne bude samo karbonski neutralna, već je postavila ciljeve do 2030. godine sa krajnjim ciljem da bude u potpunosti Net-neutralni do 2050. godine.

Kako ProCredit Bank Srbija čuva planetu

Od 2016. godine ProCredit Banka Srbija sertifikovana je svetski priznatim ISO 14001 sertifikatom (jedina je Banka na tržištu koja poseduje standard upravljanja zaštitom životne sredine).
Na krovu Banke, kao i na fasadi, nalazi se solarna elektrana ukupnog kapaciteta 40kW, dok se ispred ulaza nalazi solarni punjač za električna vozila kapaciteta pet kW. Te dve elektrane proizvode ukupno 46.800 kWh, što ostvaruje velike uštede u emisijama CO2 i pokriva trećinu utrošene električne energije. Tokom 2024. godine biće poslavljena još jedna elektrana na krovu filijale u Nišu, čime Banka takođe dokazuje posvećenost energetskoj tranziciji.
Od 2018. godine Banka kupuje 100 odsto električnu energiju sa garancijom porekla, iz
Foto: ProCredit Banka
obnovljivih izvora energije.
Vozni park čine 100 odsto električna ili hibridna niskoemisiona vozila, kojih Banka ima ukupno 44.
U Srbiji je ProCredit Banka Srbija postavila mrežu od preko 40 punjača za električna vozila, koju građani mogu da koriste potpuno besplatno.
U 2022. godini reciklirano je 1.128 kg elektronskog i električnog otpada u Banci u Srbiji. ProCredit Banka Srbija podstiče svoje zaposlene da ovu praksu prenesu na svoja domaćinstva.
U istoj godini je reciklirano i 720 kg papirnog resursa. Od 2018. godine Banka ima sertifikovane elektronske potpise za zaposlene, te su ostvarene značajne uštede u potrošnji papira koji se sada koristi samo u opsegu zakonskih obaveza.
Od 2019. godine u Banci se ne koristi jednokratna plastika već samo višekratni materijali, što je takođe reflektovano i na strategiju kreditiranja – ne kreditiraju se klijenti koji se bave proizvodnjom jednokratne plastike.
Interne akcije radi podizanja svesti među zaposlenima – Mesečni newsletter koji se šalje svim zaposlenima, posebne akcije usmerene ka smanjenju potrošnje resursa, ali i različitih predmeta (Garage sale), ProCredit Talks sa posebnim temama usmeren ka jačanju svesti zaposlenih o mnogim održivim temama itd.

Energetski portal

Bliži se Pančevački duatlon – trka za lepšu sliku grada

23.04.2024

BROSE DUATLON 2023050911263 — Foto: TK "Tamiš"

Severna industrijska zona Pančeva će u nedelju, 12. maja, postati mesto na kome se promovišu sport, zdrav život i zaštita životne sredine.

Triatlon klub „Tamiš“ poziva sve ljubitelje sporta na Prvenstvo Srbije u Duatlonu – od onih koji ozbiljno treniraju do rekreativaca. Potencijalni učesnici mogu da se prijave na Pančevački duatlon do 6. maja i učestvuju na nekoj od pet trka u zavisnosti od uzrasta i fizičke spreme.

Svi učesnici će, između ostalog, dobiti torbice, majice i učesničke medalje, a one najbolje očekuju vredne nagrade.

Predsednik kluba Srđan Stojkov otkrio je za Energetski portal da na predstojećem duatlonu očekuje oko 150 učesnika. Sprint duatlon je glavna i najduža trka, a tu su i one manje zahtevne, namenjene rekreativcima i najmlađima.

„Štafetna trka u kojoj učestvuju dva člana (za svaku disciplinu po jedan), podrazumeva 2,5 km trčanja, 10 km vožnje bicikla i opet jedan km trčanja. Smatramo da većina ljudi može da završi nevedene distance i zbog toga smo organizovali štafetu tako da što više ljudi može da se prijavi. Tu je i duatlon namenjen deci, a za najmlađe će, pored trke, biti organizivan i dodatan sadržaj“, rekao je Stojkov.

Pročitajte još:

Ideja trke je da pošalje jednu drugačiju sliku Pančeva. Stavljajući zdrav život i zaštitu životne sredine u fokus, nekadašnja siva slika Pančeva bledi, a na pomolu je jedna nova, zelenija.

„Želja nam je da animiramo i vodeće firme u Pančevu da se uključe i da, pored rekreacije, ovaj događaj bude i neka vrsta tim bildinga. Promovisanje sporta, zdravog života i zdrave životne sredine veoma je važno za kompaniju Brose, koja je naš glavni sponzor, ali i sve ostale koje su nas podržale. Tu je i kompanija MT-KOMEX koja se bavi izgradnjom solarnih elektrana i na taj način doprinosi širenju zelene energije. Saradnja sa njima i granskim udruženjem Srpski Triatlon nam, pored promocije kluba i triatlona, omogućava da pošaljemo jednu lepšu sliku Pančeva“, istakao je naš sagovornik.

TK „Tamiš“ ove godine obeležava 30 godina postojanja, a tokom tri duge decenije kroz klub je prošlo oko 1000 članova i organizovano je blizu 50 trka.

Neki od članova ostvarili su zapažene rezultate na domaćim i svetskim takmičenjima, dok su drugi svojim prisustvom doprinosili formiranju kolektivnog duha i prijateljske atmosfere u klubu koja se i danas neguje.

Za predstojeći duatlon možete se prijaviti OVDE.

Milena Maglovski

12 3...1.482 Page 1 of 1.482

EU: Pozicija solarne energije u nacionalnim energetskim i klimatskim planovima

Pročitajte još:

Projekat REZERVOAR: U Zaječaru obnovljene tri arteske česme

Nije sve tako sivo – kako se Severna Koreja bori protiv klimatskih promena

U funkciji postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova u TENT A

Pročitajte još:

Zavod za zaštitu prirode obeležio 76 godina rada

Pročitajte još:

Drugi konkurs za sufinansiranje mera zaštite vazduha u gradovima i opštinama u Srbiji

Pročitajte još:

Uskoro 91. Međunarodni poljoprivredni sajam

Pročitajte još:

Raste prodaja električnih automobila – da li nas u 2024. očekuje novi rekord?

Pročitajte još:

Otvoren novi javni poziv za inovacije nauke i privrede u oblasti cirkularne ekonomije

Pročitajte još:

Da li je ’G’ element u ESG konceptu neopravdano zapostavljen?

U fokusu:

Crna Gora: Iz mora izvučeno tri kubika otpada

Pročitajte još:

Održan bazar zelenih ideja

Pročitajte još:

Biciklisti u Beogradu moraju da se snalaze – novi kilometri staza nikako da osvanu

Pročitajte još:

ProCredit Banka – nula izgovora za nula emisija

Pročitajte još:

Na Skupštini agencije IRENA usvojen akcioni plan za povećanje kapaciteta OIE do 2030.

Pročitajte još:

Bliži se Pančevački duatlon – trka za lepšu sliku grada

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

BALKAN SOLAR SUMMIT U FEBRUARU U BANJALUCI

PIŠITE NAM