Home Blog

Koje su države EU ispunile ciljeve za javne punjače

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)
Foto-ilustracija: Unsplash (Maxim Hopman)

Na nivou Evropske unije broj javnih punjača za električna vozila se trostruko povećao u prethodne tri godine. Podaci Evropske federacije za transport i životnu sredinu (eng Transport & Environment), pokazali su da je krajem 2023. godine ukupno bilo više od 630.000 punjača. Štaviše, mreža punjača je tokom prethodne godine rasla većom brzinom od samih električnih vozila.

Kada je reč o 2024. godini, većina država članica već je ispunila postavljene ciljeve, a među onima koje to nisu ostvarile su Portugal, Mađarska i Litvanija. Ipak za njih se očekuje da će to učiniti do kraja ove godine, dok Grčka i Irska, kako se navodi, moraju još napora da ulože.

Podaci pokazuju da se na prvom mestu po dobrim rezultatima u odnosu na ciljeve nalazi Bugarska, a za njom idu Slovačka i Češka Republika.

Evropska unija prošle godine usvojila je Direktivu o infrastrukturi alternativnih goriva (eng Alternative Fuels Infrastructure Directive), koja je nedavno stupila na snagu u svim državama članicama.

Pročitajte još:

Direktivom je postavljeno nekoliko glavnih ciljeva za period od 2025. do 2030. godine.

Prvo, od 2025. godine, stanice za brzo punjenje od najmanje 150kW za automobile i kombije, moraće da budu instalirane na svakih 60 kilometara duž glavnih transportnih koridora Evropske unije (eng TEN-T).

Drugo, od 2025. godine, za teška vozila stanice sa minimalnom snagom od 350kW treba da se nalaze na svakih 60 kilometara duž osnovne mreže TEN-T, kao i na svakih 100 kilometara duž proširene mreže TEN-T. Do 2030. godine, potrebno je da mreža bude u potpunosti pokrivena.

Kada je reč o stanicama za punjenje vodonikom, kako za automobile tako i za kamione, moraju da budu raspoređene od 2030. godine u svim urbanim čvorovima i na svakih 200 kilometara duž osnovne mreže TEN-T.

Foto-ilustracija: Unsplash (Oskar Kadaksoo)

I pomorske luke koje primaju minimalan broj velikih putničkih plovila ili kontejnerskih brodova, moraju do 2030. godine da obezbede pristup struji na obali.

Aerodromi će morati do 2025. godine da obezbede struju na svim izlazima onim avionima koji su u datom trenutku stacionirani.

Takođe, korisnicima električnih vozila moraće da se omogući jednostavno plaćanje usluge na stanicama, dok će obaveza operatera biti da pružaju potpune informacije o dostupnosti punjača, vremenu čekanja i cenama.

Kako se navodi, ukoliko se realizuju postavljeni ciljevi do 2025. godine biće postavljeno ukupno milion stanica za punjenje, a do 2030. godine predviđa se 3,5 miliona.

Katarina Vuinac

30. solarna elektrana sa udelom građana u Beču

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)
Foto-ilustracija: Pixabay (MariaGodfrida)

Bečko energetsko preduzeće „Wien Energie“ pušta u rad 30. solarnu elektranu sa udelom građana i počinje sa prodajom akcijskih paketa. U ovoj prvoj fazi samo korisnici usluga gradskog saobraćajnog preduzeća „Wiener Linien“ imaju mogućnost da kupe pakete.

U drugoj otvorenoj fazi prodaje od 2. maja 2024. godine svi zainteresovani mogu da kupe do pet solarnih paketa do isteka zaliha.

Na taj način korisnici ne samo da štite klimu podržavajući solarnu elektranu, već i finansijski profitiraju. Kupci dobijaju vaučer u visini uložene sume i mogu da ga iskoriste kako bi platili račun za struju ili u okviru bajkšering ponude gradskog saobraćajnog preduzeća.

Pročitajte još:

Postoji i mogućnost dodatne zarade koja zavisi od broja sunčanih sati tokom godine. Jedan paket košta 250 evra i sadrži varijabilnu premiju koja zavisi od proizvodnje. Putem korisničkog portala kupci mogu uživo da prate proizvodnju struje u postrojenju. „Wien Energie“ garantuje minimalan mesečni iznos od 52,80 evra po paketu tokom pet godina.

Prva solarna elektrana sa udelom građana je otvorena 2012. godine. Tada su se paketi rasprodali u roku od nekoliko sati. Do danas se 12.200 Bečlija uključilo u regionalnu proizvodnju ekološke struje investirajući preko 40 miliona evra kroz desetine hiljada akcijskih paketa.

Izvor: City of Vienna

Više bioplastike za manje mikroplastike

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)
Foto-ilustracija: Freepik (jcomp)

Zagađenje plastikom dovodi do različitih problema. Znamo da je veliki problem za morske životnje kod kojih dolazi do povreda kada se zaglave u plastičan predmet ili ga progutaju. Postoje i upozorenja da se određeni plastični proizvodi ne koriste više puta, zato što takvom primenom dolazi do ispuštanja hemikalija koje negativno utiču na zdravlje. A tu je i neadekvatno upravljanje plastičnim otpadom, kada se, recimo, spaljuje. Jasno je da u tom momentu dolazi do oslobađanja zagađujućih gasova i čestica u vazduh.

Postoji još jedan problem, za koji pretpostavljam da je veliki deo javnosti makar po nešto čuo – mikroplastika. Kao što naziv kaže, reč je o sićušnim delovima plastike, koji su manji od pet milimetara. Oni nastaju razgradnjom plastičnih predmeta. Pritom, ne misli se samo na flaše ili kese, već ona može da se oslobađa i iz odeće. Neka plastična vlakna koja se nalaze u tkanini, kao što su poliester i najlon, tokom pranja se oslobađaju i kroz oticanje vode odlaze dalje u životnu sredinu.

Ranija istraživanja su pokazala, primera radi, da je jedan od način da se smanji ispuštanje mikroplastike iz odeće taj da se ona pere na ruke. Misli se na onu tkaninu koja sadrži plastična vlakna, a razlog je taj što je istraživanjem uočeno da se tokom pranja odeće u mašini za veš, ispuštaju značajno veće količine ovakve plastike.

Među raznovrsnim rešenjima smanjenja ovog zagađenja, naučnici sa Univerziteta u Portsmutu i Pomorskog instituta Flandrije su sprovedenim istraživanjem predočili još jedno – plastika na biljnoj bazi. Naime, naučnici su analizirali kako konvencionalna i bioplastika reaguju u ekstremnim uslovima. Konkretno, želeli su da vide koliko će koja vrsta plastike osloboditi mikroplastike. Rezultati su pokazali da je ona na bio bazi, odnosno prirodnim sirovinama, uspela duže da se održi kada je bila izložena intenzivnom UV zračenju, kao i u morskoj vodi.

Kakav odnos imamo prema plastici, ukazuju nam neki od podataka kao što je taj da se godišnje proizvodi skoro 400 miliona tona plastike, a da je gotovo polovina ona za jednokratnu upotrebu. Od tog broja treba istaći da više od 10 miliona tona završi u okeanima.

Foto-ilustracija: Unsplash (Albirahman Yulianto)

Naučnici sve više rade na iznalaženju prirodnih materijala koji su pogodni za proizvodnju bioplastike. Ona se pravi od različitih biljaka, algi i mikroorganizama, kao što su bakterije. Jedno od novijih otkrića jeste proizvodnja ovakvog materijala od vodenog zumbula.

Izabrala sam baš ovaj primer jer osim što bi mogao, kako navode naučnici, da zameni konvencionalnu plastiku, rešio bi se još jedan ekološki problem. Ova biljka predstavlja invanzivnu vrstu, a ujedno i endemsku za Južnu Ameriku. Ona je u ostatak sveta uvedena kao ukrasna biljka, a kada dospe u životnu sredinu, odnosno vodu, veoma brzi se širi i dovodi do negativnih posledica po ostatak živog sveta u tom ekosistemu. Kako se objašnjava, ona stvara guste naslage i time sprečava prodiranje sunčeve svetlosti ispod površine vode. Kada uvene, njena razgradnja u vodi dovodi do nagomilavanje organskih materija koje mogu da smanje prisutnost kiseonika ali i da promene hemijski sastav vode.

Ukoliko se pravilno upravlja, njena karakteristika da se veoma brzo razmnožava, može da bude od koristi. Upravo je jedan od načina njena upotreba za proizvodnju bioplastike.

Beskrajne mogućnosti koje nam pruža priroda i snažna volja čoveka da je ispituje u korisne svrhe, obezbeđuje dobrobit za sve.

Katarina Vuinac

Šta je porez na Sunce – zbog čega neke zemlje „kažnjavaju“ prozjumere?

Foto-ilustracija: Unsplash (Science In Hd)
Foto-ilustracija: Unsplash (Anders J)

Na putu ka dekarbonizaciji energetskog sektora ne bi smele da postoje prepreke za one koji žele da ulažu u obnovljive izvore energije. Pa ipak, uvođenjem takozvanog „poreza na Sunce“, pojedine zemlje obeshrabruju svoje sadašnje i buduće prozjumere, a vlasnici solarnih postrojenja ovo doživljavaju kao vid kazne, uprkos tome što u eletktroenergetsku mrežu šalju čistu energiju.

‘Porez na Sunce’ su solarne tarife nametnute da bi se, ulaganjem u delove mreže tamo gde je to potrebno, smanjila gužve koje nastaju jer struja teče dvosmerno – do i od potrošača.

Rumunija je jedna od zemalja u kojoj je uvođenje ovog poreza naišlo na oštro protivljenje pa se od istog odustalo krajem marta ove godine, a i Španija je 2018. godine „oslobodila“ svoje prozjumere, nakon samo tri godine primene takse.

Prema pisanju španskih medija, porez na Sunce imao je za cilj da reguliše korišćenje solarne energije i uticaj sopstvene potrošnje na nacionalnu električnu mrežu. Porez je doveo da toga da potrošači moraju da plaćaju dodatne naknade za proizvodnju i korišćenje sopstvene solarne energije što je u jednom trenutku obeshrabrilo ulaganja u obnovljive izvore energije.

Pročitajte još:

I dok evropske zemlje polako odustaju od poreza na Sunce, u Australiji će od 2025. godine prozjumeri morati da plaćaju novu izvoznu tarifu za solarnu energiju koju prozjumeri šalju u mrežu.

Plan je da svaka država preuzme dalju regulaciju naplate poreza na Sunce, ali postoji nada da će vlasnici solarnih elektrana na mnoge načine biti zaštićeni u ovom procesu. Kako piše australijska organizacija Solar Citizens, vlasnici solarnih elektrana nastaviće da se bore za „fer dogovor“ u nadi da će vlade dati prioritet merama koje omogućavaju svima da pristupe jeftinoj, čistoj solarnoj energiji.

Australija je jedna od najvećih zemalja na svetu, a u određenim severnim delovima zemlje ima i preko 300 sunčanih dana.

Izveštaj Australijskog operatera tržišta energije (AEMO) ukazuje na to da je u četvrtom kvartalu 2023. prosečna proizvodnja iz distribuiranih fotonaponskih (PV) sistema dostigla istorijski maksimum od 3.433 MV, što je 17 odsto više nego u istom periodu 2022, ujedno postavljen rekord za bilo koji kvartal do sada.

Milena Maglovski

Bajatović: Od prvog maja gas za privredu biće jeftiniji 15 odsto

Foto-ilustracija: Unsplash (CHUTTERSNAP)
Foto-ilustracija: Unsplash (WeSideTrip)

Dušan Bajatović, direktor ,,Srbijagasa’’, u razgovoru za RTS rekao je da su bile velike rasprave unutar Vlade Republike Srbije, u Ministarstvu energetike i pre svega u Ministarstvu finansija.

,,Dosta smo dugo vodili tu socijalnu politiku, svi znate da je to koštalo više od milijardu dolara, time smo zaštitili kupce, privredu, radna mesta i sve ostalo. I sad smo doneli odluku da od 1. maja više nema subvencionisanja gasa od strane Vlade Republike Srbije ili kreditnih zaduženja ‘Srbijagasa’, biće realna cena“, rekao je Bajatović.

Dodaje da nam na ruku ide to što neće biti dodatnih količina, koje su bile skuplje od dugoročnog ugovora koji su dogovorili ruski i srpski predsednik.

,,Prema tome, stvorili su se uslovi da gas pojeftini za industrijske potrebe, ili one koje su na slobodnom tržištu. Zainteresovani privrednici mogu da smatraju da će to pojeftinjenje od maja biti 15 odsto“, rekao je Bajatović dodajući da će se to osetiti na junskoj fakturi.

Pročitajte još:

Neizvesnost diže cenu nafte

Direktor „Srbijagasa“ rekao je da su cene na berzi poslednjih dana porasle 25 odsto.

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

,,Rat u Gazi, rat Izraela, moguće i Irana i Izraela i rat između Rusije i Ukrajine, možemo to nazvati i ratom NATO-a i Rusije, sve to podiže nivo neizvesnosti. Dakle, nema sad nekog posebnog podizanja proizvodnje gasa i proizvodnje nafte, jednostavno raste neizvesnost, samim time rastu i cene”, rekao je Bajatović.

Navodi i da činjenica da su evropska skladišta puna 61 odsto ne znači ništa jer, kako kaže, tržište ne može da se snabdeva sa tim.

,,Fjučersi početkom godine su bili na 380 dolara za 1000 kubnih metara ili 38 dolara za 1 MW, tako da ja očekujem da će se to vratiti negde u taj rejon najmanje”, rekao je Bajatović.

Srbija zaštićena zahvaljujući ugovoru sa „Gaspromom“

Napominje da je nafta sad praktično 92 dolara za barel, a da će već ovog jutra jutros izaći na 95.

,,Prognoze nisu preterano optimistične, mi smo relativno bezbedni, zato što imamo taj ugovor sa ruskim ‘Gaspromom’ i to funkcioniše za sada preko Turskog toka i Balkanskog toka, imamo te dve milijarde minimum godišnje”, rekao je direktor „Srbijagasa“.

Naš prioritet će biti, dodaje, da dogovorimo i dalje dodatne količine.

,,Mislim da taj pravac neće biti ugrožen ni u narednoj i onoj sledećoj godini. Videćemo šta će biti kada EU 2027. kaže da više ne sme biti i ruskog gasa u Evropi”, naveo je Bajatović.

Izvor: RTS

Brzim vozom do Subotice i pre kraja godine, najavljuju iz Infrastrukture železnica Srbije

Foto-ilustracija: Unsplash (Charles Forerunner)
Foto-ilustracija: Unsplash (Silver Ringvee)

Nenad Stanisavljević iz „Infrastrukture železnica Srbije“ najavio je za RTS da bi brza pruga od Beograda do Subotice mogla da bude puštena u saobraćaj već u decembru. Kada je reč o izgradnji brze pruge od Beograda do Niša, Stanisavljević ističe da će se ova relacija prelaziti za svega 100 minuta, umesto sadašnjih šest sati.

Do kraja godine će biti završena brza pruga od Novog Sada do Subotice – to je deo projekta brze pruge od Beograda do Budimpešte. Biće dugačka 108 kilometara, a ukupna ugovorena vrednost radova je 1,16 milijardi dolara.

Tu deonicu grade kineske kompanije, a od ponedeljka je kontaktna mreža na novoizgrađenoj deonici brze pruge Novi Sad – Vrbas stavljena pod visoki napon. To je urađeno u cilju ispitivanja mreže, kao i kontinuiteta i jačine struje.

Nenad Stanisavljević iz Infrastrukture Železnice Srbije upozorava građane da se ne približavaju zoni gradilišta.

,,Radovi na izgradnji brze pruge su sve intenzivniji kako bi se dostigao taj rok i bila puštena brza pruga od Novog Sada do Subotice do kraja godine. Trenutno je u toku faza ispitivanja kontaktne mreže na deonici od Novog Sada do Vrbasa, na toj deonici je i puštena struja visokog napona od 25.000 volti radi svih ispitivanja, merenja, svega ono što je u ovoj fazi neophodno. I zato i ovim putem upozoravamo i apelujemo da se zoni gradilišta ne prilazi“, rekao je Stanisavljević.

Pročitajte još:

Od Beograda do Subotice za sat vremena i 15 minuta

Prvobitni rok za izgradnju pruge Subotice-Novi Sad je bio avgust sledeće godine pa je uz insistiranje naših ljudi pomeren do kraja ove godine.

,,Plan prema sadašnjoj dinamici izvođenja radova je da negde do kraja leta sama izgradnja bude završena, da već u septembru počnu ispitivanja i karakteristika pruge i izvedenih radova i da praktično već u decembru ne da bude završena pruga, kako je bilo prvobitno planirano, već da vozovi počnu da se saobraćaju na brzoj pruzi od Novog Sada do Subotice“, rekao je Stanisavljević.

To znači da će se već do kraja ove godine od Novog Sada do Subotice putovati četrdesetak minuta, a ukupno od Beograda do Subotice brzinom od 200 kilometara na sat, to će biti za nekih sat i deset, petnaest minuta.

Od Beograda do Niša za 100 minuta, umesto šest sati

Kada je reč o izgradnji brze pruge od Beograda do Niša, Stanisavljević ističe da će se na 50 odsto deonice voz kretati brzinom od 200 kilometara na sat.

,,Po redu vožnje, voz sada od Beograda do Niša putuje nekih pet i po do šest sati. Znači sa tom brzinom voz ne može da bude konkurentan i zato i nema onoliko putnika koliko železnica zaista zaslužuje. Kada ovaj projekt u narednih par godina bude završen, putovaće se sto minuta“, istakao je Stanisavljvić.

Izvor: RTS

Dodeljeno još 100 ključeva od seoskih domaćinstava

Foto-ilustracija: Unsplash (ricardo-gomez-angel)
Foto: Ministarstvo za brigu o selu

Još 100 seoskih kuća uskoro će postati dom za mlade porodice koje svoju budućnost žele da grade na selu.

Kako je saopšteno iz Ministarstva za brigu o selu, do sada je dodeljeno ukupno 3.000 seoskih kuća, a u ovoj godini dodeljeno je prvih 100.

Najbrži sa prijavom na ovogodišnji konkurs bili su žitelji već dobro poznate Željuše kod Dimitrovgrada, gde će se uz dodeljene još dve kuće, ukupan broj popeti na 14.

Jovana i Milan Odžegović i njihovo troje dece jedna su od 105 porodica koje su tokom prethodne tri godine programa oživljavanja napuštenih seoskih kuća, dobile dom na teritoriji ove opštine.

Nedavno je na prvoj ovogodišnjoj komisiji odobreno još 14 kuća u Odžacima, od čega će dve biti useljeno u selu Ratkovo.

Pročitajte još:

„Ovi mladi ljudi potpisuju ugovor za svoju lepšu budućnost. Na ovaj način stvaramo novu sliku Srbije – Srbije mladosti i optimizma. Ovo su naše prave odbrambene snage“, izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić nakon što je u Palati Srbija zvanično dodeljeno prvih 100 seoskih kuća u 2024. godini.

Iako je maksimalan iznos koji se odobrava 1,2 miliona dinara, i dalje mogu da se nađu dosta povoljnije kuće, pa je tako porodica u Staroj Moravici kod Bačke Topole pronašla za sebe dom od 91 kvadrat i okućnicom od oko 5 ari, za samo 703.000 dinara.

„Najveća kuća od 228 kvadrata i sa oko 30 ari placa uskoro će postati dom porodice u Begejcima kod Žitišta. Današnji dobitnici odlaze u 41 jedinicu lokalne samouprave. Selo koje ovog puta prednjači po broju novih komšija je Tovariševo u Kanjiži, gde će se skućiti četiri porodice“, izjavio je predsednik Komisije, rektor Beogradskog univerziteta prof. dr Vladan Đokić.

Energetski portal

Većina zemalja ne uspeva da ispuni obećanja u vezi sa smanjenjem emisija

Foto-ilustracija: Unsplash (Chris LeBoutillier)
Foto-ilustracija: Pixabay (GreenCardShow)

Davne 2009. godine, na Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP15) u Kopenhagenu, sastali su se delegati većine zemalja širom sveta kako bi izneli svoje ciljeve za smanjenje gasova staklene bašte i zaštitu životne sredine.

Da li su uspeli da ispune tada data obećanja bio je predmet istraživanja koje je sproveo Londonski univerzitetski koledž (UCL).

Kako navode u studiji, objavljenoj u časopisu Nature Climate Change, od 34 zemlje obuhvaćene istraživanjem, 15 je uspešno ispunilo svoje ciljeve, dok 12 nije. Preostalih sedam zemalja spada u kategoriju koju su autori nazvali „grupom na pola puta“.

To znači da su ove zemlje smanjile neto emisije ugljenika u okviru svojih granica, ali delom zbog toga što su svoju zagađujuću industriju izmestile u zemlje sa blažom politikom po pitanju zaštite životne sredine.

Poznato kao „curenje ugljenika“, ovo prenošenje emisija predstavlja sve veću zabrinutost među kreatorima ekološke politike jer ne doprinosti smanjenju emisija štetnih gasova na globalnom nivou.

Pročitajte još:

U grupu „na pola puta“ spadaju Belgija, Češka, Francuska, Mađarska, Luksemburg, Malta i Poljska.

Grupu koja je postigla svoje ciljeve smanjenja emisija čine Bugarska, Hrvatska, Danska, Estonija, Finska, Nemačka, Grčka, Italija, Letonija, Litvanija, Rumunija, Slovačka, Švedska, Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Američke Države.

Na listi zemalja koje nisu ispunile svoja obećanja nalaze se Australija, Austrija, Kanada, Kipar, Irska, Japan, Holandija, Norveška, Portugal, Slovenija, Španija i Švajcarska.

Studija je uporedila stvarne neto emisije ugljenika u više od 30 zemalja sa njihovim obećanim ciljevima smanjenja emisija iz 2009. godine i predstavlja prvi pokušaj da se sveobuhvatno proceni koliko su zemlje uspele da ispune svoja obećanja sa COP15.

Ove godine nas u novembru očekuje 29. po redu Konferencija UN o klimatskim promenama koja će biti održana u Azerbejdžanu.

Konferencija će uključivati 29. zasedanje Konferencije strana, 19. zasedanje strana Kjoto protokola i šesti sastanak strana Pariskog sporazuma.

Kao i do sada, COP29 će se fokusirati na ciljeve Pariskog sporazuma i mobilisanje sredstava u cilju ograničavanje globalnog zagrevanja i klimatskih promena, saopštile su Ujedinjene nacije.

Milena Maglovski

U Novom Pazaru 750 domaćinstava dobija kante za odvojeno prikupljanje reciklažnog otpada

Foto: NALED
Foto: NALED

Novi Pazar je dobio 1.500 kanti za razvrstavanje reciklabilnog otpada, kao donaciju Evropske unije, a opštinama će u uspostavljanju primarne selekcije pomoći NALED sa ciljem da se procenat prikupljanja unapredi za 20 odsto na lokalu. Inicijativa je deo projekta ,,BEST Saradnja u upravljanju otpadom – Do održive životne sredine“, saopšteno je danas na svečanom uručenju opreme, pod sloganom „Razdvajajmo, reciklirajmo, očuvajmo“.

Kako bi se uspostavio odgovarajući sistem za upravljanje otpadom, domaćinstva su za početak dobila po dve kante – žutu za limenke i PET ambalažu i plavu za papir i karton, a projekat se sprovodi u saradnji sa prekograničnim crnogorskim opštinama i u partnerstvu sa Centrom za ekotoksikološka ispitivanja. Pored Novog Pazara, donaciju u vidu kanti za razdvajanje otpada dobiće i opština Mojkovac, dok će se na unapređenju sistema raditi i u opštinama Kolašin, Bijelo Polje i Tutin na osnovu ugovora koji je potpisan sa Ministarstvom finansija, Sektorom za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava Evropske unije.

,,Ovo je značajna podrška za rad našeg javno-komunalnog preduzeća, znamo da je deponija na 25 kilometara od grada i da će ovo doneti značajne uštede. Cilj je da radimo na podizanju ekološke svesti, razmišljamo i o otvaranju reciklažnih ostrva za različite materijale, a verujemo i u proširenje ovakvih projekata, te da će i ostali građani uskoro dobiti opremu za razdvajanje otpada u svojim domovima“, rekao je gradonačelnik Novog Pazara Nihat Biševac.

Pročitajte još:

Iako nedostaju tačni podaci, procena je da se u Srbiji više od 90 odsto komunalnog otpada odlaže na sanitarne i nesanitarne deponije, na kojima u značajnoj meri završava čak i u energetske svrhe upotrebljiv otpad iz industrije. Deponovanje je najnepovoljnija opcija za životnu sredinu i neophodno je razmišljati o reciklaži i energetskom tretiranju otpada, kako bi se približilo održivim trendovima.

Foto: NALED

,,Svaki kilogram koji prikupimo i predamo operaterima ne završava na deponiji, a jedan kilogram plastike vredi koliko osam kilograma mokrog otpada, manje prostora zauzima, manje troškova pravi i sprečava samozapaljivanje deponija u letnjim mesecima. Država je 2022. donela Zakon o planu upravljanja otpadom, a do 2031. se od svake lokalne samouprave očekuje da sprovede date mere, pri čemu ovakvi projekti imaju značajnu ulogu“, izjavio je direktor za ekonomsko-finansijske poslove u JKP „Gradska čistoća“ Suad Ljajić.

Direktor za održivi razvoj u NALED-u Slobodan Krstović naveo je da se Srbija treba ugledati na zemlje kao što su Austrija, Belgija, Danska, Finska, Holandija, Nemačka i Švedska koje su lideri po minimalnim količinama otpada koje deponuju i u kojim taj procenat iznosi manje od 4 odsto.

,,Kada se govori o ambalažnom otpadu, u Srbiji je u proteklih deset godina, na tržište stavljeno 3,7 miliona tona ambalaže, od čega je oko 61 odsto završilo na deponijama ili u prirodi. Najuspešnije se recikliraju karton i papir, a najmanje plastika i staklo. U Srbiji je u toku izgradnja šest regionalnih deponija, paralelno sa tim je u toku razvoj primarne selekcije i mi ćemo gledati bilo kakvu priliku da kao udruženje pomognemo sa dodatnom opremom i prikupljanjem sredstva“, zaključio je Krstović.

Srbija i Crna Gora su se u procesu pristupanja Evropskoj uniji obavezale da će uskladiti nacionalno zakonodavstvo sa regulativom Evropske unije i ispuniti zahteve poglavlja 27 koje se odnosi na zaštitu životne sredine. Do kraja 2029. u Srbiji treba da se uspostavi odvojeno prikupljanje papira, metala, stakla i tekstila, poveća stopa reciklaže i očiste divlje deponije.

Izvor: NALED

BIG solar ekološkom metodom čisti i održava solarne panele

Foto: BIG solar
Foto: BIG solar

Odličan način za proizvodnju čiste i obnovljive energije je solarna energija koju proizvodi sunce. Bilo da je u pitanju letnja sezona, bilo zimska, solarne elektrane zahtevaju predano održavanje i redovno čišćenje kako bi paneli mogli ispravno da funkcionišu i što duže traju. Prašina, prljavština, lišće i razni sitni ostaci mogu se nakupiti na solarnim panelima i smanjiti njihovu efikasnost. To svakako utiče na efikasnost panela i može dovesti do gubitka proizvodnje energije, povećanih troškova održavanja, a u nekim slučajevima i do oštećenja solarnih panela. Zato je veoma važno redovno i efikasno čišćenje solarnih panela.

BIG solar iz Banja Luke je prva kompanija specijalizovana isključivo za čišćenje i održavanje solarnih elektrana i solarnih panela na teritoriji Bosne i Hercegovine. Koriste najsavremenije mašine i četke renomiranog proizvođača Kärcher i njihovog iSolar programa kreiranog za čišćenje i održavanje solarnih panela i primenjuju najprofesionalniji način čišćenja. Imaju višegodišnje iskustvo u čišćenju panela. Veruju u budućnost solarne energije i zato su posvećeni pružanju najkvalitetnijih usluga čišćenja solarnih panela kako bi pomogli da se maksimizira iskorišćenost solarne elektrane.

U FOKUSU:

Čišćenje RO vodom

BIG solar koristi najmoderniju tehnologiju za čišćenje solarnih panela i sve solarne elektrane pere isključivo čistom reverznom osmoznom vodom (RO), koja je prošla proces uklanjanja svih zagađenja, teških metala, soli, bakterija i virusa. Ovaj proces se naziva Reverzna osmoza.

Profesionalni čistači prvo pregledaju solarne panele da bi utvrdili koliko su zaprljani. Zatim koriste meku automatsku četku, natopljenu RO vodom da očiste sve površine panela. Čišćenje panela RO vodom ima brojne prednosti među kojima su čisti i efikasni paneli, produženi vek trajanja, bezbedna, ekološka, jednostavna i brza metoda čišćenja. Među ekonomskim razlozima za čišćenje solarnih panela je povećana proizvodnja energije, jer čisti paneli mogu da proizvedu do 25 odsto više energije od prljavih. Ako su paneli čisti, može da se uštedeti novac na računima za struju.

Priredila: Mirjana Vujadinović Tomevski

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE

Raspisan tender za izgradnju solarne elektrane na regionalnoj deponiji u Pirotu

Foto-ilustracija: Unsplash (Science In Hd)
Foto-ilustracija: Pixabay (torstensimon)

Za potrebe korisnika JKP „Regionalna deponija Pirot’’ u gradu Pirotu i za investitora „Grad Pirot’’ gradi se mala solarna elektrana na krovu objekta korisnika, snage 150kW.

JKP „Regionalna deponija Pirot’’, raspisala je tender za izgradnju ove solarne elektrane.

Proizvedena električna energija, koristiće se za napajanje sopstvenih potrošača u objektu, sa delimičnom predajom električne energije u distributivni sistem po sistemu kupac-proizvođač.

Kako se navodi u dokumentu, deo elektrane od 240 panela planiran je na dvovodnom krovu sa pretežno južnom i severnom orijentacijom postojeće zgrade Hale za sekundarnu separaciju otpada (sortirnica) – objekat 10 iz lista nepokretnosti 6092 K.O. Pirot-van varoš.

Za njihovo povezivanje na mrežu predviđeno je šest invertora, pet pojedinačne izlazne snage 20kW i jedan od 15 kW kao i jedan AC razvodni orman – PO.

Pročitajte još:

Deo od 70 panela planiran je na jednovodnom krovu sa pretežno zapadnom orijentacijom postojeće zgrade nadstrešnice za posebne vrste otpada – objekat 11 iz lista nepokretnosti 6092 K.O. Pirot-van varoš.

Za njihovo povezivanje na mrežu predviđena su dva invertora pojedinačne izlazne snage 15kW i jedan AC razvodni orman – SOL 2. RO-SOL 2 se sa RO- SOL 1 povezuje niskonaponskim kablom koji se polaže između objekata. Fotonaponski paneli će biti postavljeni u pravcu istoka i zapada na krovnim površinama predmetnih objekata.

Rok za podnošenje ponude je 30. april 2024. godine do 11 časova.

Kako se navodi, ponuda/prijava se podnosi putem Portala javnih nabavki.

Energetski portal

Konfindustrija Srbija pokrenula ESG Lab za jačanje održive poslovne prakse u MSP sektoru

Foto: Cinefil Media
Foto: DDOR

Konfindustrija Srbija, udruženje italijanskih industrijalaca u Srbiji, predstavila je inicijativu ESG Lab pokrenutu sa ciljem pružanja praktične podrške malim i srednjim preduzećima u usvajanju i implementaciji ESG standarda i održive poslovne prakse kroz direktne inicijative, edukativne seminare i primere najbolje prakse.

Inicijativa se realizuje uz institucionalnu podršku Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i u saradnji sa partnerima: Banca Intesa, Deloitte, Bureau Veritas, Advokatska kancelarija Sekulović, Business Intelligence Institute i SIAD Group, koji će svojim znanjem i ekspertizom pomoći kompanijama da prilagode poslovanje ESG standardima. Teme na koje će se fokusirati ESG Lab su implementacija ESG strategije, ESG izveštavanje, dekarbonizacija, cirkularna ekonomija i održivi lanac snabdevanja.

,,Cilj nam je da kroz direktnu podršku, inicijative i lobiranje, podržimo mala i srednja  preduzeća u prilagođavanju ESG standardima. Takođe, cilj je da sačuvamo njihovu konkurentsku poziciju te podstaknemo razvoj održivih poslovnih praksi. Ono što bih posebno želela da istaknem jeste da ESG Lab predstavlja našu posvećenost u praćenju trendova jer integracija ESG standarda jeste „mainstream“ i izuzetno je važno ne samo za same kompanije, već je važan faktor u oblikovanju strategija kada je reč o udruženom biznisu“, izjavila je, otvarajući konferenciju, Irena Brajović, direktor Konfindustrije Srbija.

„Poslednjih godina, svedoci smo suštinske promene u načinu na koji kompanije pristupaju društvenoj i ekološkoj odgovornosti, koja je postavila održivost kao novu paradigmu poslovanja“, istakao je Eduardo Bombieri, potpredsednik Konfindustrije Srbija sa zaduženjem za ESG i zamenik predsednika Izvršnog odbora Banca Intesa. „ESG Lab, kao inicijativa Generalnog Saveta Konfindustrije Srbija, nastala je sa ciljem da pomogne i podrži kompanije u podizanju svesti o značaju ESG standarda, primeni održivih poslovnih praksi i jačanju kapaciteta za usklađivanje sa regulatornim i tržišnim zahtevima u Srbiji“, izjavio je Bombieri i dodao da je ESG Lab otvoren za nove partnere koji žele da pomognu kompanijama na ESG putu.

U cilju povećanja kapaciteta malih i srednjih preduzeća da ispune regulatorne i tržišne zahteve u oblasti ESG-a, odnoseći se na potrošače i kupce kao i na finansijski sektor, „ESG Lab” je predstavio svoj koncept i najavio niz edukativnih seminara i primera najboljih praksi, u planu u narednom periodu, a koji su namenjeni zaposlenima i donosiocima odluka u kompaniji.

Pročitajte još:

Nakon uvodnih izlaganja, usledila je diskusija koju je moderirao Aleksandar Plavšin, Rukovodeći partner, Business Intelligence Institute, u razgovoru sa Frančeskom Mašijem, predsednikom Izvršnog odbora DDOR osiguranja – Unipol Grupa, kompanije koja je prvi dobitnik nagrade Konfindustrije Srbija „Franko Delneri“ za postignuća u oblasti ESG i Erikom Kosutom, predsednikom Dragon Maritime grupe. Sa svoje strane, g. Maši je objasnio da su klimatske promene važne jer predstavljaju rizik. „Kao vodeća kompanija u osiguranju, čvrsto verujemo da imamo ključnu ulogu u podržavanju sigurnijeg poslovnog okruženja i očuvanju budućnosti planete. Međutim, suočavamo se sa brojnim izazovima. Podizanje svesti, sprovođenje odgovarajućih i podržavajućih promena u zakonodavnom okviru, i ekonomska održivost ESG tranzicije su ključni elementi našeg napretka ka ciljevima ESG“, precizirao je Maši.

Foto: Cinefil Media

Erik Kosuta je govorio o stanju u oblasti ESG u sektoru logistike i transporta i na kraju zaključio: ,,Da bismo izgradili bolju i održivu budućnost – moramo da radimo zajedno sa svim relevantnim akterima, usvojimo odgovarajući okvir, ali i da na suštinskom nivou promenimo pristup načinu poslovanja. ESG strategije su alat koji će funkcionisati samo ako su deo sistemske promene“.

O cirkularnoj ekonomiji na Zapadnom Balkanu govorila je Milena Popović Martinelli, stručnjak za implementaciju klimatskih politika iz Evropske banke za obnovu i razvoj: „EBRD podržava angažovanje Konfindustrije Srbija na unapređenju održivog razvoja i primeni ESG standarda. Verujemo da će naredni događaji planirani u okviru ESG Laba unaprediti konkurentnost srpskih preduzeća i privrede, kao I između ostalog, i kroz aktivno angažovanje finansijskih insitucija koje učestvuju u programu“, izjavila je Popović Martinelli.

Maša Njegovan, Viši rukovodilac za ESG i održivost iz Sektora za upravljanje rizicima u kompaniji Deloitte izrazila je zadovoljstvo što je Deloitte deo ESG lab inicijative: „Ovom prilikom pozivamo sve zainteresovane kompanije i finansijske institucije  da nam se pridruže u ovom poduhvatu i podrže ostvarivanje naše misije“.

Događaj je zatvorio Nj.E. Luka Gori, Ambasador Italije u Beogradu: ,,Danas, ESG standardi nisu samo mogućnost već i obaveza kako bismo osigurali prosperitetnu budućnost naše planete, našeg društva i naše ekonomije. Italija predvodi promovisanje održive budućnosti. CIlj nam je da podržimo jačanje odnosa između italijanskih i srpskih kompanija u oblasti zelene i energetske tranzicije, kao i u sektoru održive mobilnosti i „zelene“ infrastrukture – dodao je Gori – sektorima koji će biti u središtu drugog Biznis foruma Italija-Srbija koji će uskoro biti održan u Trstu.“

Skup, organizovan sa ciljem da podigne svest o ključnim pitanjima održivosti, društvene odgovornosti i upravljanja, označava početak pružanja konkretnih oblika podrške preduzećima na planu unapređenja održivih poslovnih praksi, lakše implementacije ESG strategije, kao i unapređenja ESG izveštavanja.

Izvor: Confindustria Serbia

U Nišu otvoreno treće reciklažno dvorište

Foto: Grad Niš
Foto: Grad Niš

Na Stočnom trgu u ulici Ivana Milutinovića otvoreno je treće reciklažno dvorište u Nišu gde građani od sada mogu besplatno odložiti bilo koji otpad, navodi se u saopštenju grada.

Prvo reciklažno dvorište otvoreno je u naselju Crvena zvezda, GO Palilula, a drugo u ulici Branka Krsmanovića, GO Medijana. Misija Grada je da svaka opština dobije reciklažno dvorište u kojima zaposleni pomažu građanima da sortiraju otpad, a trećina otpada se reciklira.

Gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski obišla je novi reciklažni centar i tom prilikom istakla da je ovo jedan od načina da Niš postane lepši i čistiji grad.

Pročitajte još:

,,Zbog toga bi trebalo više da obratimo pažnju na higijenu. JKP ‘Mediana’ predano radi na tome da nam grad bude čist, ali u tome moraju da pomognu i građani”, rekla je Sotirovski.

Ivan Mihajlović, v.d. direktora JKP “Mediana” kaže da je samo u prošloj godini ovo preduzeće uklonilo 11.000 metara kubnih otpada sa divljih deponija. Otvaranje reciklažnih dvorišta predstavlja sistemski vid borbe protiv stvaranja divljih deponija.

Iz Grada najavljuju da je Pantelej sledeća opština koja će dobiti ovakvo mesto za odlaganje otpada.

Radno vreme reciklažnog dvorišta je 24 sata.

Energetski portal

Pčelari i voćari ne mogu jedni bez drugih – kada će u pčelarstvu ponovo da cvetaju ruže

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay (Totum Revolutum)

Voćari i pčelari uveliko su ušli ukoštac sa klimatskim promenama. Posle više od 30 aprilskih stepeni, stiglo je zahlađenje, u pojedinim predelima mogući su sneg i mraz. Profesor voćarstva Zoran Keserović i predsednik Saveza pčelarskih organizacija Rodoljub Živadinović govorili su za RTS o tome kako sačuvati voće i imaju li pčelari recept za ovu sezonu jer pčele nikada nisu tako rano izašle na pašu.

Uprkos velikim oscilacijama u temparaturi, voćari očekuju rodnu godinu i za 20 odsto veće prinose. Kažu da bi bili i veći kada bi više koristili pčele za oprašivanje.

S druge strane, pčelari se pribojavaju paše koja je počela nikada ranije, ali od meda ne odustaju uprkos niskim otkupnim cenama kao i velikim količinama falsifikovanog meda na tržištu.

Voće je izašlo iz najosetljivije feno-faze precvetavanja, ali opasnost od izmrzavanja i dalje postoji. Ipak, ona nije tolika da bi ugrozila ukupan rod voća, koji bi trebalo da bude 20 odsto veći nego lane, smatra profesor voćarstva sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Zoran Keserović

,,Ranije voćne vrste koje su ranije cvetale kao kod kajsije,  odmakle su u razvoju i jednostavno mraz nije mogao ništa da uradi. Jedino smo imali malo kod kasnocvetnih sorti kajsija i kod neke od sorti trešnje izmrzavanja, ali s obzirom na potencijalnu rodnost, to nisu neke značajnije štete. Pogotovo očekujemo veći prinos u proizvodnji šljive, negde otprilike oko 160.000 tona više nego 2023. godine. Značajno povećanje imaćemo kod kruške, višnje, maline i verovatno kod trešnje“, rekao je profesor Keserović uz zaključak da će ovo biti jedna od najrodnijih godina u poslednjih 20 godina.

Pročitajte još:

Bagrem nikada nije tako rano procvetao

Pored voća, ni bagrem nikada nije tako rano procvetao. U većini košnica pčelinja društva se nisu razvila dovoljno, dan je i dalje kraći pa pčelari kažu da im je sada više nego ikada pre potrebno znanje da bi izveli pčele na pašu.

,,Pčelari treba dobro da izaberu paše, da koriste tzv. SMS-vage, da ispituju teren, da vide gde najbolje medi i da tamo sele košnice. Ono što nas najviše brine to je što kreće zahlađenje koje će trajati sedam dana, možda i do devet, eventualno 10 dana“, kaže predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović.

Dodaje da pčelari mogu da prepoznaju izmrzli bagrem po tome što umesto cveta na stablu dominira lišće.

Pčelari i voćari jedni bez drugih ne mogu

Foto-ilustracija: Unsplash (Arwin Neil Baichoo)

Na pitanje da li su pčelari i voćari shvatili da jedni bez drugih ne mogu, Keserović i Živadinović kažu da jesu. Da voćari u Vojvodini plaćaju pčelarima 1.500 dinara po košnici za oprašivanje.

,,Mi smo nekada unosili jednu do četiri košnice po hektaru, sada unosimo oko 20 košnica po hektaru, i plus unosimo po jednu košnicu bumbara kod kruške i kod trešnje, i prinosi su daleko veći. U vreme oprašivanja cvetova šljive, bili su jako loši uslovi, nije bilo leta pčela i Srbija je izgubila negde oko 150.000 tona šljive“, rekao je profesor voćarstva Keserović.

Iako je istakao da taj model plaćanja po košnici ne funkcioniše južno od Save i Dunava i da je o tome trebalo pričati pre 15 godina, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Rodoljub Živadinović kaže da je danas saradnja sa voćarima ipak dobra i da je i država izašla u susret sa poslednjom promenom Zakona o zaštiti bilja.

Niska otkupna cena meda i nelojalna konkurencija

Najveći problem pčelarima je, smatra, niska otkupna cena meda kao i nelojalna konkurencija.

,,Ja volim da kažem, do pre dve godine zaista su pčelarstvu u Srbiji cvetale ruže, međutim, latice su opale, ostalo je trnje. Cena meda je prepolovljena upravo zbog krize na svetskom nivou, došlo je do preplavljivanja tržišta falsifikatima. Evropska unija kaže da oko 50 odsto meda koji se uvozi nije med. Takve podatke čujemo i iz Rusije. U Srbiji poslednje istraživanje pokazuje da je 80 odsto meda u maloprodaji falsifikat“, kaže Živadinović i dodaje da se to mora rešiti jer pčelari imaju prepolovljene cene koje su na ivici ili nešto ispod proizvodne cene.

Živadinović kaže i da se masovno napušta pčelarstvo, ali da Savez ohrabruje pčelare da izdrže.

Izvor: RTS

Kašivazaki-Kariva se vraća u igru – otpočinje utovar goriva u reaktor 7

Foto-ilustracija: Unsplash (jametlene-reskp)
Foto-ilustracija: Pixabay

Ključni operater u japanskom nuklearnom sektoru, Tokyo Electric Power Company (TEPCO), podneo je zahtev za odobrenje reaktivacije određenih reaktora u nuklearnoj elektrani Kašivazaki-Kariva, nakon što su isti bili neaktivni više od deset godina. Elektrana, jedna od najvećih po kapacitetu na svetu, sastoji se od sedam nuklearnih reaktora.

Zemljotres i cunami 2011. godine, te prethodni zemljotres 2007. godine u regionu Nigata, uslovili su strože sigurnosne protokole i detaljne inspekcije, što je dovelo do privremenog zatvaranja svih reaktora. Nakon katastrofe u Fukušimi, sigurnost svih nuklearnih objekata u zemlji postala je primarni fokus, što je rezultiralo dugotrajnim zatvaranjem i nadogradnjama.

PROČITAJTE JOŠ:

Već 2013. godine, TEPCO je podneo zahtev za odobrenje svojih planova za reaktore 6 i 7, koji su napredni reaktori sa kapacitetom od 1356 MW. Odobrenje su dobili tokom 2017. godine, međutim, 2021. godine TEPCO je imao problema sa sigurnosnom opremom, zbog čega je dobio naredbu da obustavi premeštanje goriva dok se ne poboljša situacija sa sigurnosnim merama, navodi WNN.

Zbog ovih prirodnih katastrofa, a potom problema sa sigurnošću, upravljanje ovom elektranom bilo je zabranjeno, ali je krajem prošle godine ta zabrana ukinuta za elektranu Kašivazaki-Kariva, čime su se otvorile mogućnosti za ponovno pokretanje, a fokus je prvenstveno stavljen na reaktore 6 i 7. Međunarodna agencija za nuklearnu energiju izašla je nedavno na teren da proveri situaciju (IEAE).

TEPCO planira započeti sa utovarom goriva u jedinicu sedmog bloka nuklearne elektrane Kashiwazaki-Kariwa nakon odobrenja Uprave za nuklearnu regulaciju u Japanu. Još nije poznato kada će reaktor biti ponovno pokrenut, ali utovar goriva svakako otpočinje uskoro, tačnije u ponedjeljak, nakon čega će uslediti detaljne inspekcije kako bi se osiguralo da je oprema ispravna i sigurna za korišćenje. Pored toga još uvek se čeka neophodno odobrenje lokalnog guvernera, nakon što je IEAE izvršila svoje preglede, a Uprava za nuklearnu regulaciju u Japanu odobrila utovar.

Energetski portal

U mesec dana u Srbiji zabeleženo 2.108 požara na otvorenom – apel građanima da budu odgovorni

Photo-illustration: Pixabay
Photo-illustration: Pixabay

U poslednjih mesec dana u Srbiji je evidentirano 2.108 požara na otvorenom, zbog čega je, kako apeluju iz Ministarstva unutrašljih poslova, neophodno da građani budu odgovorni, da poštuju zakone i budu oprezni sa otvorenim plamenom, a da, ukoliko primete požar, odmah o tome obaveste vatrogasno-spasilačku jedinicu na broj telefona 193.

Kako se navodi, brzom i efikasnom  akcijom Sektora za vanredne situacije, juče su ugašeni požari na otvorenom kod manastira Crna reka u Ivanjici i kod Despotovca, dok je požar u mestu Gojakovići u opštini Prijepolje lokalizovan.

U saopštenju se navodi da su pripadnici Sektora vanredne situacije angažovani na gašenju požara na otvorenom prostoru u Trgovištu, Tutinu, Lebanu i Prijepolju. Na gašenju požara u naselju Crveni Grad u Trgovištu, gde je tokom jučerašnjeg dana proglašena vanredna situacija na delu teritorije, angažovano je 26 vatrogasaca-spasilaca sa 10 vozila iz jedinica Vranje, Trgovište, Bujanovac i Preševo, kao i pripadnici dobrovoljnog vatrogasnog društva i radnici lokalne samouprave i javnih preduzeća.

Na gašenju požara na otvorenom prostoru u opštini Tutin, između sela Istočni Mojstir, Vraniće i Crna Reka, angažovano je 13 vatrogasaca-spasilaca sa pet vozila iz Novog Pazara i Tutina, dok u gašenju suve trave i niskog rastinja na površini od približno 15 hektara u Vojlovcu, u opštini Lebane, učestvuju vatrogasci iz Leskovca.

Pročitajte još:

Stanovništvo nije ugroženo ovim požarima, a u Trgovištu su vatrogasci spasili devet stambenih i šest poljoprivrednih objekata.

Prisećanja radi, Zakonom o zaštiti od požara i drugim zakonima zabranjeno je spaljivanje trave i niskog rastinja na otvorenom prostoru, ostataka strnih useva, spaljivanje smeća, kao i loženje vatre u šumi i na udaljenosti od 200 metara od njenog ruba.

Kazne za fizička lica koja prekrše ove zakonske odredbe kreću se od 10.000 do 50.000 dinara, a za pravna od 300.000 do 1.000.000 dinara.

U cilju smanjenja broja požara na otvorenom i povećanja bezbednosti građana, Sektor za vanredne situacije će u narednom periodu, zajedno sa drugim službama MUP-a i nadležnim inspekcijskim republičkim i lokalnim organima, pojačati nadzor i obilazak terena radi pronalaženja i procesuiranja građana koji ne poštuju zakonske odredbe.

Energetski portal

123...1.479Page 1 of 1.479

Newsletter

Kalendar događaja

februar 07 sreda

BALKAN SOLAR SUMMIT U FEBRUARU U BANJALUCI

Više detalja

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs