Home Blog

Da li je ’G’ element u ESG konceptu neopravdano zapostavljen?

Foto-ilustracija: Pexels
Foto: Ljubaznošću Milice Pešterić

Prilikom analize pojedinačnih ESG elemenata, često se dešava da ’G’ element biva zanemaren usled naglašavanja klimatskih rizika, društvenih implikacija i drugih ’E’ i ’S’ faktora. U svetlu sve većeg prepoznavanja globalne raznolikosti i dispariteta u prihodima, korporativno upravljanje izranja kao ključna komponenta ESG koncepta. ’G’ element obuhvata faktore donošenja odluka, od kreiranja politika suverenih država do raspodele prava i odgovornosti između različitih organa upravljanja kompanijama, uključujući odbore, menadžere i akcionare.

Ovi faktori upravljanja obuhvataju pravila i postupke za države i kompanije, omogućavajući investitorima da istraže odgovarajuće prakse upravljanja, slično kao što to čine za ekološke i društvene faktore.

U fokusu:

Sastav uprave, inkluzivnost i raznolikost

Rodna raznolikost i jednakost predstavljaju jedno od ključnih pitanja korporativnog upravljanja, pri čemu mnogi investitori zahtevaju veću zastupljenost žena u odborima i izvršnim rukovodstvima, kao i jednaku nadoknadu i mogućnosti napredovanja za žene. Sve je više kompanija koje ističu finansijske koristi od stvaranja inkluzivnih radnih mesta u nastojanju da povećaju raznolikost. Mnoga istraživanja pokazala su da kompanije sa većim brojem žena u odborima i na pozicijama u izvršnom rukovodstvu postižu bolje finansijske performanse u poređenju sa manje raznolikim kompanijama.

Značajan doprinos unapređenju rodne ravnopravnosti u Srbiji mogla bi da donese implementacija Direktive Evropske unije o unapređenju rodne ravnopravnosti u odborima direktora kompanija, poznatije kao Direktiva o ženama u odborima. Ova direktiva predstavlja ključni korak ka postizanju ravnoteže među polovima u poslovnom sektoru, podstičući aktivno učešće žena na najvišim nivoima odlučivanja u kompanijama.

Njenom primenom, Srbija bi mogla ostvariti značajan napredak u stvaranju inkluzivnog poslovnog okruženja koje ceni i podržava doprinos svih članova društva, nezavisno od pola.

Trenutno, glavni izvori pravila koja uređuju korporativno upravljanje u Srbiji su Zakon o privrednim društvima i Zakon o tržištu kapitala, koji nažalost još uvek ne sadrže odredbe koje bi doprinele unapređenju rodne ravnopravnosti u odborima kompanija i koje bi sledile nameru evropskog zakonodavca.

Foto-ilustracija: Pexels (Vlada Karpovich)

Pravila korporativnog upravljanja obično se sistematizuju u internim kodeksima korporativnog upravljanja. Neki od primera kodeksa korporativnog upravljanja u Srbiji su oni koje nudi Privredna komora, koji takođe ne pominje niti reguliše jednakost zastupljenosti žena u upravnim organima kompanija. Adekvatne izmene navedenih propisa odnosno njihovo upodobljavanje sa pravilima pomenute direktive značajno bi mogla da podstakne i doprinese zastupljenosti žena u odborima, što se pokazalo kao dobra poslovna praksa u pogledu svih aspekata poslovanja, a naročito efikasnijeg donošenja odluka i postizanja boljih finansijskih rezultata kompanija.

U Srbiji trenutno je na snazi Zakon o rodnoj ravnopravnosti koji kada je reč o rodnoj zastupljenosti u odborima, obavezuje na ravnotežnu zastupljenost polova u javnim organima. Smatramo da ova odredba ne bi trebala biti ograničena samo na upravne organe u javnim službama, već da bi trebalo da bude primenjena i na privredna društva bez obzira na njihov pravni oblik.

Milica Pešterić

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE

Crna Gora: Iz mora izvučeno tri kubika otpada

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pexels

U akciji ,,Čistije more za čistiji život” ronioci su izvadili preko tri kubika otpada iz mora u delu kotorskog zaliva kod Prčanja, saopštio je Institut za biologiju mora.

Ove godine Institut za biologiju mora sa prijateljima obeležio je Dan planete Zemlje akcijom čišćenja podmorja, u delu kotorskog zaliva ispred Bogorodičinog hrama.

U akciji su učestvovali ronioci i osoblje Instituta za biologiju mora, vatrogasne jedinice Kotor, Portonovi marina, uzgajališta “Luka’s oysters farm” i lokalni ronioci, osoblje i logistika uzgajališta Montefish i DOO „Komunalno“ Kotor.

Kako je saopšteno u akciji čišćenja ukupno je učestvovala 21 osoba, od toga 13 ronilaca.

Pročitajte još:

,,Priobalno područje je pod najvećim pritiskom i stepenom ugroženosti, s obzirom da se i dalje odlaže otpad sa obale u more, pri tome ne razmišljajući o posledicama takvih postupaka. Lokalitet na kojem je sprovedena današnja akcija čišćenja samo je jedan od mnogih u Bokokotorskom zalivu, zbog čega ćemo nastojati da i ubuduće organizujemo ovakve i slične akcije. Još jednom želimo da izrazimo posebnu zahvalnost prijateljima koji su dobrovoljno učestvovali u današnjoj akciji”, saopšteno je iz Instituta za bilogiju mora.

Izvor: RTCG

Održan bazar zelenih ideja

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)
Foto-ilustracija: Unsplash (joshua-woroniecki)

U okviru projekta „Zelene škole za zapošljivost mladih“, u Osnovnoj školi Vladika Nikolaj Velimirović u Valjevu održan je Bazar zelenih ideja. Na ovom događaju, koji je okupio veliki broj učenika, predstavljeno je 17 timova sa preko 80 učesnika, koji su kroz svoje mini projekte demonstrirali svoje ideje i rešenja za očuvanje životne sredine.

Teme koje su obrađene na Bazaru bile su širokog spektra, obuhvatajući kako lokalne, tako i globalne ekološke izazove. Učenici su se bavili temama kao što su očuvanje reka, smanjenje zagađenja vazduha, reciklaža i pristup zelenim tehnologijama. Svaki tim je kroz svoj projekat pružio originalan i inovativan pristup rešavanju ekoloških problema, koristeći znanje i veštine stečene kroz zelene radionice koje su prethodno organizovane u njihovim školama.

Bazar zelenih ideja nije bio samo prilika da se predstave projekti, već i da se učenici međusobno upoznaju, razmene iskustva i ideje, te da se dodatno edukuju o važnosti očuvanja životne sredine. Svi prisutni su imali priliku da vide koliko su mladi angažovani i motivisani da doprinesu zaštiti prirode i unapređenju ekološke svesti u svojim zajednicama.

Pročitajte još:

Jedan od glavnih ciljeva ovog događaja bio je i da se izabere najbolji tim sa najboljim projektom, koji je nagrađen za svoj trud i kreativnost. Žiri je imao težak zadatak da odabere pobednički projekat, s obzirom na visok nivo angažovanosti i kvaliteta svih predstavljenih radova.

Bazar zelenih ideja predstavlja samo jedan korak u ostvarivanju ciljeva projekta „Zelene škole za zapošljivost mladih“, a rezultati i ideje koje su se čule na ovom događaju predstavljaju dragocen doprinos u borbi za očuvanje životne sredine i stvaranju zdravijeg i održivijeg okruženja za sve nas.

Projekat “Zelene škole za zapošljivost mladih” sprovodi Beogradska otvorena škola u saradnji sa Nacionalnim omladinskim savetom Makedonije, organizacijom Bonevet iz Đakovice i organizacijom Reset – Centar za održivu energetsku tranziciju.

Izvor: Beogradska otvorena škola

Biciklisti u Beogradu moraju da se snalaze – novi kilometri staza nikako da osvanu

Foto-ilustracija: Freepik (jannoon028)
Foto-ilustracija: Unsplash (gemma-evans)

Prema podacima Agencije za bezbednost saobraćaja, iz godine u godinu raste broj biciklista na beogradskim ulicama. Mnogi tako na putu od posla do kuće, i od kuće do posla izbegavaju saobraćajne i gužve u javnom prevozu. Međutim, biciklističkih staza u većem delu grada nema. Koliko je to nebezbedno, pokazao je i događaj na Novom Beogradu kada je na biciklistu u utorak pala metalna ograda kod gradilišta na mestu starog buvljaka.

Tu nema iscrtane staze, pa se biciklista snalazio kako je umeo i mogao. Od 2021. povređeno je više od 4.000 biciklista, a nastradao je 131.

Snalazi se i Nebojša Stojković, samo jedan od sugrađana koji je automobil i javni prevoz zamenio biciklom. Kroz Ulicu kralja Milana do Terazija vozi kolovozom.

Iako sa leve obale Dunava do posla u centru grada stigne za dvadesetak minuta, čak i u vreme saobraćajnog špica, vožnja biciklom ne deluje bezbedno. Biciklističkih staza u većem delu grada i nema.

,,Ovde u centru nema nikakvih staza, osim možda deo od 200 metara u Takovskoj i u Ruzveltovoj, Mije Kovačevića, mada se u Ruzveltovoj slabo vidi. Sa zemunske strane – Zemun, Novi Beograd, imamo sa druge strane ispod Kalemegdana, ali to je staza više rekreativnog tipa, međutim, može da koristi onima koji npr od Dorćola idu na posao prema Čukarici“, priča Nebojša Stojković iz Udruženja građana ,,Ulice za bicikliste“.

Pročitajte još:

U Beogradu ima 121 kilometar biciklističkih staza

Tamo gde su bulevari dovoljno široki i ima prostora, tamo su i biciklističke staze. U nekim delovima grada na kolovozu je iscrtana posebna traka za njih. Tako je na primer u Bulevaru oslobođenja ili u Vasinoj ulici.

U Beogradu ima 121 kilometar biciklističkih staza. Godinama se govori o novim kilometrima, a planski dokumenti postoje. Međutim, na terenu je drugačija slika.

Do 2030. trebalo bi da bude izgrađeno 500 kilometara biciklističkih staza. Nacionalna strategija i planovi su napisani, međutim, čeka se njihova primena.

,,Trenutno su u procesu izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja gde je spremljen set mera, stavova i članova koji treba da se prilagode evropskom zakonodavstvu, kako bi se ovo regulisalo. Grad Beograd ima Plan održive urbane mobilnosti, ali problem je što on nije obavezujući zakonski dokument“, ukazuje Igor Velić sa Instituta za urbanu mobilnost.

Devet odsto stradalih u saobraćaju su biciklisti

Foto-ilustracija: Pixabay (Pexels)

Prva staza napravljena je 1979. od Hotela ,,Jugoslavija“ do Ušća, a 1997. staza duga sedam kilometara od šetališta na Dunavskom keju do Ade Ciganlije.

Tamo gde ih nema, i biciklisti i vozači moraju više da paze jedni na druge. Čak devet odsto svih stradalih u saobraćaju jesu biciklisti.

,,Mi preporučujemo da nose svetliju garderobu kako bi bili uočljiviji vozačima. Što se tiče kacige, ona nije obavezna zakonom – naša istraživanja govore da tek 15 odsto biciklista koji učestvuju u javnom saobraćaju koriste kacigu“, kaže direktor Agencije za bezbednost saobraćaja Branko Stamatović.

U Srbiji ne postoji jedinstveni dokument koji obuhvata biciklistički saobraćaj, pa samim tim nije ni lako uticati na razvoj, ciljeve i finansiranje ove vrste saobraćaja. Da bi se to desilo, mnogi postojeći zakoni moraju da se usaglase.

Ipak, broj biciklista na ulicama, prema podacima Agencije za bezbednost saobraćaja, iz godine u godinu, raste.

Izvor: RTS

ProCredit Banka – nula izgovora za nula emisija

Foto: ProCredit Bank
Foto: ProCredit Banka

U prostorijama ProCredit Banke je danas, 23. aprila, održana održiva konferencija za medije povodom Dana planete Zemlje.

ProCredit Banka je duže od decenije na ESG putu, a prve korake načinila je 2012. godine kada je definisala prve procedure koje se tiču zaštite životne sredine, dok je etički kodeks ponašanja definisan još 2006. godine.

Od prvih procedura pa do danas, ProCredit Banka  kontinuirano radi na implementaciji onoga što danas zovemo ESG strategija.

Banka kvantifikuje i prati svoje uticaje u svakom momentu i na internom nivou (analizira svoje aktivnosti, potrošnju resursa, dobavljače sa kojima sarađuje), ali i na eksternom nivou – kroz standarde koji se odnose na kreditiranje klijenata. Ti standardi su visoko senzitivni, razvijaju se godinama i prate potrebe svih tržišta na kojima posluju sve banke iz ProCredit Grupe.

Na nivou ProCredit Banke Srbija, udeo zelenog portfolija u total kreditnom portfoliju je 16 odsto, dok je na nivou ProCredit Grupe udeo green portfolija u 2022. godini iznosio čak 20,2 odsto.

Pročitajte još:

Nula izgovora za nula emisija

Za ProCredit Banku, 2023. godina je bila ključna jer su za nju postavljeni ambicizni ciljevi –da na nivou Grupe ProCredit Banka postane karbonski neutralna. Nakon puštanja u rad svoje nove ProEnergy solarne elektrane, koja će uštedeti 3.000 tona CO2 godišnje, cilj Banke je ostvaren: ProCredit je danas karbon neutralna Banka!

Iste godine je međunarodna inicijativa SBTi za održive ciljeve zasnovane na nauci, zvanično potvrdila kratkoročne ciljeve ProCredit Holdinga, koji se tiču smanjenja emisija, kao naučno zasnovane i u skladu sa Pariskim klimatskim sporazumom. ProCredit Banka je time sebi zadala cilj da ne bude samo karbonski neutralna, već je postavila ciljeve do 2030. godine sa krajnjim ciljem da bude u potpunosti Net-neutralni do 2050. godine.

Kako ProCredit Bank Srbija čuva planetu

  • Od 2016. godine ProCredit Banka Srbija sertifikovana je svetski priznatim ISO 14001 sertifikatom (jedina je Banka na tržištu koja poseduje standard upravljanja zaštitom životne sredine).
  • Na krovu Banke, kao i na fasadi, nalazi se solarna elektrana ukupnog kapaciteta 40kW, dok se ispred ulaza nalazi solarni punjač za električna vozila kapaciteta pet kW. Te dve elektrane proizvode ukupno 46.800 kWh, što ostvaruje velike uštede u emisijama CO2 i pokriva trećinu utrošene električne energije. Tokom 2024. godine biće poslavljena još jedna elektrana na krovu filijale u Nišu, čime Banka takođe dokazuje posvećenost energetskoj tranziciji.
  • Od 2018. godine Banka kupuje 100 odsto električnu energiju sa garancijom porekla, iz
    Foto: ProCredit Banka

    obnovljivih izvora energije.

  • Vozni park čine 100 odsto električna ili hibridna niskoemisiona vozila, kojih Banka ima ukupno 44.
  • U Srbiji je ProCredit Banka Srbija postavila mrežu od preko 40 punjača za električna vozila, koju građani mogu da koriste potpuno besplatno.
  • U 2022. godini reciklirano je 1.128 kg elektronskog i električnog otpada u Banci u Srbiji. ProCredit Banka Srbija podstiče svoje zaposlene da ovu praksu prenesu na svoja domaćinstva.
  • U istoj godini je reciklirano i 720 kg papirnog resursa. Od 2018. godine Banka ima sertifikovane elektronske potpise za zaposlene, te su ostvarene značajne uštede u potrošnji papira koji se sada koristi samo u opsegu zakonskih obaveza.
  • Od 2019. godine u Banci se ne koristi jednokratna plastika već samo višekratni materijali, što je takođe reflektovano i na strategiju kreditiranja – ne kreditiraju se klijenti koji se bave proizvodnjom jednokratne plastike.
  • Interne akcije radi podizanja svesti među zaposlenima – Mesečni newsletter koji se šalje svim zaposlenima, posebne akcije usmerene ka smanjenju potrošnje resursa, ali i različitih predmeta (Garage sale), ProCredit Talks sa posebnim temama usmeren ka jačanju svesti zaposlenih o mnogim održivim temama itd.

Energetski portal

Na Skupštini agencije IRENA usvojen akcioni plan za povećanje kapaciteta OIE do 2030.

Foto-ilustracija: Unsplash (American Public Power Association)
Foto-ilustracija: Unsplash (nuno-marques)

Na 14. Skupštini Međunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA), Savez komunalnih preduzeća za neto nultu (eng Utilities for Net Zero Alliance – UNEZA) usvojio je mapu puta UNEZA do 20230. godine (eng UNEZA Roadmap to 2030) kako bi se povećao kapacitet obnovljive energije u njihovom portfelju na, kako se navodi, 749 GW do 2030. godine, što je povećanje od 2,5 puta u odnosu na 2023. godinu.

Prisećanja radi, UNEZA je osnovan na Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama 2023. godine (COP28). Alijansa je osnovana sa ciljem da se ujedine vodeće globalne komunalne i energetske kompanije, kako bi se predvodio razvoj mreža koje su spremne za obnovljive izvore energije, kao i da promovišu rešenja za čistu energiju i unaprede put prema elektrifikaciji.

Takođe, tom prilikom objavljen je i akcioni plan za mrežnu infrastrukturu (eng Plan of Action). Plan je usresređen na hitnu potrebu da se poveća i modernizuje globalna mrežna infrastruktura, a sve sa ciljem da se podrži razvoj čiste energije i utrostruče OIE do 2030. godine.

Podaci koje ima IRENA, pokazuju da je potrebno ulaganje od oko 720 milijardi dolara godišnje u električne mreže i fleksibilnost kako bi se ostvario cilj postavljen Pariskim sporazumom – ograničenje globalnog zagrevanja na 1,5oC.

Pročitajte još:

Akcioni plan je usmeren na tri ključne i ujedno kritične oblasti i to su smanjenje rizika u lancima snabdevanja, zatim olakšavanje politike i regulatorne podrške, kao i na mobilisanje kapitala.

Tom prilikom, istaknuto je da ova preuzeća imaju važnu ulogu u ostvarenju cilja, ali to ne mogu sama, zbog čega im je potrebna podrška. Takođe, kako se navodi, treba da se izgrade otpadni lanci snabdevanja koji mogu da zadovolje porast potražnju, uz hrabre političke i regulatorne meganizme kako bi se podržale investicije i ubrzala izgradnja.

UNEZA poziva kompanije da se pridruže zajedničkoj viziji ubrzanja energetske tranzicije.

Energetski portal

Bliži se Pančevački duatlon –  trka za lepšu sliku grada

Foto: TK "Tamiš"
Foto: TK „Tamiš“

Severna industrijska zona Pančeva će u nedelju, 12. maja, postati mesto na kome se promovišu sport, zdrav život i zaštita životne sredine.

Triatlon klub „Tamiš“ poziva sve ljubitelje sporta na Prvenstvo Srbije u Duatlonu – od onih koji ozbiljno treniraju do rekreativaca. Potencijalni učesnici mogu da se prijave na Pančevački duatlon do 6. maja i učestvuju na nekoj od pet trka u zavisnosti od uzrasta i fizičke spreme.

Svi učesnici će, između ostalog, dobiti torbice, majice i učesničke medalje, a one najbolje očekuju vredne nagrade.

Predsednik kluba Srđan Stojkov otkrio je za Energetski portal da na predstojećem duatlonu očekuje oko 150 učesnika. Sprint duatlon je glavna i najduža trka, a tu su i one manje zahtevne, namenjene rekreativcima i najmlađima.

„Štafetna trka u kojoj učestvuju dva člana (za svaku disciplinu po jedan), podrazumeva 2,5 km trčanja, 10 km vožnje bicikla i opet jedan km trčanja. Smatramo da većina ljudi može da završi nevedene distance i zbog toga smo organizovali štafetu tako da što više ljudi može da se prijavi. Tu je i duatlon namenjen deci, a za najmlađe će, pored trke, biti organizivan i dodatan sadržaj“, rekao je Stojkov.

Pročitajte još:

Ideja trke  je da pošalje jednu drugačiju sliku Pančeva. Stavljajući zdrav život i zaštitu životne sredine u fokus, nekadašnja siva slika Pančeva bledi, a na pomolu je jedna nova, zelenija.

„Želja nam je da animiramo i vodeće firme u Pančevu da se uključe i da, pored rekreacije, ovaj događaj bude i neka vrsta tim bildinga. Promovisanje sporta, zdravog života i zdrave životne sredine veoma je važno za kompaniju Brose, koja je naš glavni sponzor, ali i sve ostale koje su nas podržale. Tu je i kompanija MT-KOMEX koja se bavi izgradnjom solarnih elektrana i na taj način doprinosi širenju zelene energije. Saradnja sa njima i granskim udruženjem Srpski Triatlon nam, pored promocije kluba i triatlona, omogućava da pošaljemo jednu lepšu sliku Pančeva“, istakao je naš sagovornik.

TK „Tamiš“ ove godine obeležava 30 godina postojanja, a tokom tri duge decenije kroz klub je prošlo oko 1000 članova i organizovano je blizu 50 trka.

Neki od članova ostvarili su zapažene rezultate na domaćim i svetskim takmičenjima, dok su drugi svojim prisustvom doprinosili formiranju kolektivnog duha i prijateljske atmosfere u klubu koja se i danas neguje.

Za predstojeći duatlon možete se prijaviti OVDE.

Milena Maglovski

NALED imenovan za EIT Food Hub u Srbiji – otvoreni pozivi podrške za razvoj inovacija u poljoprivredi

Foto-ilustracija: Pixabay (Daria-Yakovleva)
Foto-ilustracija: Freepik (Oleksandr Ryzhkov)

NALED će u naredne dve godine predstavljati Srbiju u regionalnoj mreži Food habova koju je pokrenuo Evropski institut za inovacije i tehnologiju (EIT), sa ciljem da se ubrzaju inovacije i u proizvodnji hrane i smanje emisije ugljen-dioksida, potrošačima pruže zdravije i pristupačnije opcije u ishrani i unapredi bezbednost hrane.

Tako će NALED, zajedno sa Poljoprivrednim fakultetom u Novom Sadu, raditi na umrežavanju nauke i privrede i okupljanju istraživača, preduzetnika i akademske zajednice u zemlji, koji imaju želju da realizuju svoje ideje i inovacije u domenu poljoprivrede, a posebna podrška biće usmerena na razvoj ženskog preduzetništva i start-up scene.

Kako bi se ojačali oni delovi Evrope koji su slabije razvijenih kapaciteta u pogledu inovacija u prehrambenom sektoru, EIT je osmislio paket projekata i programa usmerenih na obrazovanje, razvoj biznisa i razmenu dobrih praksi među članicama mreže, koje pored naše zemlje čine i Bugarska, Hrvatska, Češka, Estonija, Mađarska, Letonija, Litvanija, Rumunija, Srbija, Slovačka i Slovenija,

,,Drago nam je što nas je EIT, kao najveća i najdinamičnija svetska zajednica za inovacije u hrani prepoznao kao zemlju sa velikim potencijalom i pružio priliku da unapredimo znanja i mogućnosti koje imamo. Poljoprivreda je najvažnija izvozna grana, a kako bismo bili i ostali konkurentni na tržištu moramo da uhvatimo korak sa trendovima i modernizujemo tradicionalan način proizvodnje. Zato pozivamo sve inovatore, istraživače i preduzetnike da se prijave za programe podrške koji su otvoreni, a tokom celog procesa mogu da računaju na našu pomoć’’, kaže Todo Terzić, menadžer za regulatornu reformu u NALED-u.

Pročitajte još:

Prema njegovim rečima, uloga NALED-a je da pomogne svim ciljnim grupama da se umreže sa vodećim evropskim poljoprivrednim preduzećima, univerzitetima i istraživačkim centrima, prošire svoja znanja putem onlajn kurseva i obrazovnih programa i uz stručno mentorstvo i lako dostupna finansijska sredsta, steknu mogućnost da razviju svoje ideje „od koncepta do tržišta’’ i lansiraju inovativne proizvode.

Svi koji budu želeli moći će da iskoriste prednosti stručnog mentorstva, prilagođenih preduzetničkih programa i lako dostupnih finansijskih sredstava koji će im omogućiti da pokrenu, ubrzaju i unaprede svoje poslovanje, a do kraja aprila otvorena su četiri poziva.

Photo-illustration: Pixabay

EIT Jumpstarter namenjen je timovima sa inovativnim poslovnim idejama koji žele da pokrenu svoju kompaniju. Uz podršku stručnjaka, program pomaže u kreiranju održivog inovativnog proizvoda ili usluge, i ako se pokaže da ideja ima potencijal, podstiče registraciju kompanije. Na ovaj način, timovi će moći da upoznaju potencijalne partnere, investitore i kompanije koje mogu biti njihov prvi kupac ili testirati proizvod.

Sales Booster pomaže inovativnim startapovima da istraže i uđu na nova poljoprivredna i prehrambena tržišta širom Evrope, dok Team Up program spaja talentovane tehnološke inovatore sa odgovarajućim poslovnim partnerima kako bi ubrzali komercijalizaciju inovacija.

Pored toga, dostupan je i program Test Farms za startape i pojedince koji imaju revolucionarne agro-tehnološke proizvode i usluge. U okviru programa, rešenja će biti testirana na farmama, sa usevima ili stokom radi provere i njihove validacije. Misija projekta je da prevaziđe jaz između inovativne tehnologije i praktične primene u poljoprivredi, obezbeđujući poljoprivrednicima pristup održivim i efikasnim inovacijama.

Izvor: NALED

JKP „Zelenilo-Beograd“ uzelo učešće u projektu „Ne kosi još lolo“

JKP „Zelenilo-Beograd“
JKP „Zelenilo-Beograd“

Simbolično, na Dan planete Zemlje, u Beogradu je započet pilot projekat „Ne kosi još lolo’’ koji će po ugledu na svetske metropole primeniti drugačiji način košenja i održavanja zelenih površina u gradovima. Inicijativu je pokrenuo „Bee Center’’, pčelarski centar iz beogradskih Silosa, a projekat se realizuje u saradnji sa JKP „Zelenilo-Beograd’’, uz podršku ambasade Holandije u Beogradu, zemlje koje prednjači u ovom polju.

Ideja iza ovog pilot projekta da se svim pčelama, ali i leptirima, bumbarima i ostalim oprašivačima koji žive kod nas, pruži veći pristup hrani i staništu.

Deo zelenih površina u gradu koje se ne koriste direktno za rekreaciju stanovištva ili iz nekog drugog razloga moraju da ostanu monokulturne i kratko košene, preći će na nov način održavanja. Pilot projekat podrazumeva različite pristupe košenju tih parcela. U Akademskom parku će biti posejano medonosno bilje koje će se kositi mozaično, što znači da se pri svakom košenju ostavlja deo travnjaka nepokošenim kako bi cveće postiglo svoj pun ciklus, a pčele i drugi oprašivači imali izvor hrane i mesto za stanište. Neke lokacije po obodu grada će imati drugačiji pristup i kosiće se periodično i to posle maja i posle septembra. Tokom ove godine svega par lokacija sa ograničenim prostorom će preći na nov model košenja kako bi se testirao novi pristup u održavanju.

Pročitajte još:

Pčele, kao i svi ostali oprašivači su u konstantnom opadanju i brojne vrste su stavljene na listu ugroženih, dok su pojedine sasvim nestale. U Beogradu broj vrsta je oko 250, dok je na nivou cele Srbije oko 800, ali se broj takozvanih solitarnih pčela smanjuje iz godine u godinu. Intenzivna poljoprivreda, klimatske promene i korišćenje pesticida negativno utiču na broj oprašivača širom naše zemlje, pa su se paradoksalno gradovi pokazali kao bezbednija mesta za život ovih bića, bez kojih nema opstanka života na planeti, jer se procenjuje se da bi došlo do masovnog izumiranja svega nekoliko godina nakon što bi nestali svi oprašivači.

JKP „Zelenilo-Beograd“

Važno je napomenuti da se zbog ovoga neće povećati broj komaraca ili krpelja, a očekivani benefiti projekta „Ne kosi još lolo’’ su razni. Istraživanja rađena u nekim svetskim gradovima su pokazala da se broj oprašivača povećao na mestima gde trava nije bila često košena, a cveće i viša trava su bolje apsorbovali toplotu i vlagu zbog čega se smanjio i uticaj toplotnih džepova u njihovoj blizini. Pčelari iz „BeeCenter’’-a zajedno sa stručnjacima sa Biološkog fakulteta u Beogradu pratiće promene u broju oprašivača na tim mestima kako bi na kraju projekta imali konkretne strategije za nastavak i unapređivanje košenja u Beogradu, kao preporuka i za druge gradove.

Projekat će biti lansiran ovog četvrtka u Akademskom parku gde će se od 10 časova održati radionica za sve zainteresovane komšije i medije, kao i sejanje medonosnih biljaka sa decom iz starogradskog vrtića.

Ovakvo košenje je već zastupljeno u većim evropskim gradovima, a partner u projektu je ambasada Holandije gde je ovaj model odavno usvojen i koji pomažu Beogradu i Srbiji da lakše i bolje primeni dobru praksu koju su sa uspehom testirali kod sebe godinama unazad.

Izvor: JKP „Zelenilo-Beograd“

Ložionica – od železničke radionice do centra kreativne industrije

Foto-ilustracija: Wikipedia
Foto-ilustracija: Unsplash (Ljubomir Žarković)

Nekada radionica železnice, a sada kreativna industrija. Iako radovi traju, objekat nekadašnje Ložionice izgleda potpuno drugačije.

Ovo je mesto na kojem će se okupljati arhitekate, dizajneri, IT stručnjaci, slikari i ostali iz 52 različite kreativne delatnosti.

Betonske grede i stubovi stare zgrade su ostali, a pažnju privlači krupan železnički kamen.

,,Na mestima nekadašnjih ulaza lokomotiva u Ložionicu postavili smo velike panele punjene železničkim kamenom, što je bio posebne poduhvat za nas arhitekte, konstruktore, izvođače radova, jer je svaki taj panel težak dve tone, visok pet metara i širok 15 centimetara“, objašnjava Anđela Karabašević Sudžum iz firme AKVS Arhitektura.

Jedina nova konstrukcija unutar Ložionice je žuta čelična galerija, nalik terasi.

Ispred objekta planirani su amfiteatar, bašta i mala bina na kojoj će se održavati razne manifestacije. Pored Ložionice nalazi se vodotoranj, simbol kompleksa. Poslednji put rekonstruisan 1945. zbog oštećenja tokom Drugog svetskog rata.

,,On će ostati onakav kakav je, u originalnom gabaritu i u strukturi isti, a biće korišćen za digitalne izložbe, koristiće ga i neki novi mediji, smatramo da po svoj strukturi odgovara za tako nešto“, napominje Ana Ilić, predstavnica Nacionalne platforma „Srbija stvara“.

Pročitajte još:

Zgrada stara skoro ceo vek

Kao vodotoranj, i zgrada Ložionice stara je skoro ceo vek. Izgrađena od armiranog betona 1925. godine.

U to vreme važila je za najmoderniji železnički kompleks. Ložionica je služila za grejanje vode koja je pokretala parnu mašinu u lokomotivi.

Međutim, decenijama je propadala, a na prostoru oko nje rastao je korov. U okviru kompleksa biće izgrađena i jedna nova zgrada.

,,Zgrada aneksa, koja je dodatak kompleksu gde će biti smešene kancelarije E-uprave, Srbija stvara i još nekih organizacija, i ona je poduhvat jer zgrada nema stubove, pošto je okačena čeličnom konstrukcijom na armiranom betonskom jezgru i spratovi zapravo vise odozgo ka dole. Ovo je prva zgrada ovde, a i u regionu osmišljena na ovaj način“, ističe Anđela Karabašević Sudžum.

Ana Ilić najavljuje bogat sadržaj – mnogo radionica, izložbi, premijera, konferencija, edukativnih programa za najmlađe, ali i za njihove roditelje.

U ovaj projekat Vlada je uložila 52 miliona evra, a očekivanja su da će biti značajan za društvo i ekonomiju.

Plan je da do kraja godine budu završeni građevinski radovi i da bar deo Ložionice postane funkcionalan. A početkom 2025. ceo kompleks trebalo bi da bude otvoren.

Izvor: RTS

„SARAĐUJ, NE ZAGAĐUJ“ – Početak kampanje za zdravije i čistije životno okruženje u Srbiji

Foto: UNDP
Foto: UNDP

Na Dan planete Zemlje, Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije u partnerstvu sa Delegacijom Evropske unije i Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), pokreće kampanju „Sarađuj, ne zagađuj“. Ova kampanja ima za cilj podizanje svesti o značaju zelene transformacije i očuvanja životne sredine, i poziva građane/ke i poslovnu zajednicu na akciju kako bi doprineli stvaranju zdravijeg i zelenijeg okruženja.

Kampanja će skretati pažnju na važnost usvajanja jednostavnih navika kao što su štednja vode dok peremo zube, bacanje otpada u kante, upotreba platnenih cegera umesto plastičnih kesa, vožnja gradskim prevozom, biciklom ili šetnja umesto vožnje automobila, kao i gašenje nepotrebnog svetla u domovima i poslovnim prostorijama. Iako su ovo male promene, kada ih svi zajedno napravimo, doprinos očuvanju prirodnih resursa i životne sredine biće ogroman.

Nacionalna kampanja „Sarađuj, ne zagađuj“ sprovodi se u okviru projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji“, koji uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP u saradnji sa Ambasadom Švedske i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.

Pročitajte još:

Foto: UNDP

„Cilj kampanje je podizanje svesti građana o značaju zaštite životne sredine, kao i o tome da svaki pojedinac, uz niz malih koraka, može da napravi veliku razliku. Ministarstvo koje vodim intenzivno radi na izgradnji zelene infrastrukture i ulaže mnogo napora kako bi se unapredilo stanje životne sredine. Međutim, podjednako je važno da svi kao društvo i svaki pojedinac, radimo na promeni sopstvenih navika, kako bismo živeli u čistijem okruženju. Drago mi je što kampanju lansiramo simbolično na dan kada se obeležava međunarodni Dan planete Zemlje, jer je važno da uvek imamo na umu da drugu planetu nemamo i da je sada trenutak da doprinesemo njenom očuvanju“, izjavila je Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine.

Kampanja ,Sarađuj, ne zagađuj’ je deo aktivnosti koje doprinose ostvarivanju ciljeva Zelene agende u Srbiji.

Foto: UNDP

„Evropska unija podržava Srbiju u zelenoj tranziciji, koja je važna za EU integracije, ali još bitnije je da se time stanovništvu pruža zdravije okruženje, ali i osigurava održivost ekonomskog razvoja. Ovom kampanjom želimo da podstaknemo svakog da bude deo evropske inicijative u ispunjenju klimatskih ciljeva i očuvanju životne sredine. Verujemo da ćemo zajedničkim naporima i saradnjom očuvati Srbiju, Evropu i našu planetu, koju upravo danas proslavljamo“, izjavio je Emanuele Žiofre, ambasador i šef Delegacije Evropkse unije u Srbiji.

„Kampanja koju danas pokrećemo poziva svakog od nas da bude iskren prema sebi u vezi sa tim kako svakodnevnim ponašanjem utičemo na životno okruženje, i da li doprinosimo zagađenju i klimatskim promenama. Pre nego što krenemo da krivimo druge, kako kaže srpska izreka, treba prvo da pogledamo u svoje dvorište, i da ozelenimo svoje navike. Nadam se da će kampanja biti svojevrsni alarm za buđenje za sve nas koji živimo u Srbiji, da sarađujemo i damo svoj doprinos zelenoj tranziciji srpske privrede i društva“, istakao je Jakup Beriš, stalni predstavnik UNDP-a u Srbiji.

Izvor: UNDP

Nova tehnologija biorazgradive ambalaže manje je kancerogena uz pomoć paladijuma

Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)
Foto-ilustracija: Pixabay

Zagađenje je globalni problem. Svake godine se širom sveta odbaci oko 300 miliona tona plastike (podaci UNEP-a), od kojih se manje od pet odsto reciklira. Jedno od rešenja za ovaj problem je biorazgradiva ambalaža. Nova tehnologija za sintezu glikolne kiseline, koja se često koristi u proizvodnji biodegradabilne ambalaže, koristi leguru paladijuma. Ovo eliminiše toksični formaldehid iz sirovine, čineći proizvodnju bezbednijom i ekološki prihvatljivijom.

Izveštaj na ovu temu predstavljen je na Evropskom simpozijumu nauke o površini materijala, održanom u Atini 17-19. aprila u organizaciji EMAST-a.

Trenutno je glavna sirovina za proizvodnju biodegradabilne ambalaže glikolna kiselina, koja se takođe široko koristi u farmaceutskoj i prehrambenoj industriji. Dobija se iz formaldehida, opasnog kancerogena. Glikolna kiselina se koristi u širokom spektru industrija – hrana, petrohemija, tekstil. Međutim, uglavnom se koristi u proizvodnji kozmetike i biorazgadivih materijala.

Upotreba formaldehida je faktor rizika kako za bezbednost na radu, tako i za životnu sredinu, pa je njegova upotreba strogo regulisana zakonodavstvom EU. Emisije formaldehida su toksične, negativno utiču na životnu sredinu i doprinose klimatskim promenama i zagađenju vazduha. U poslednjih nekoliko godina, tehnologija bez formaldehida je proširena širom različitih industrija kako bi pomogla proizvođačima da ispune sve strože ekološke regulatorne zahteve.

Pročitajte još:

Novi pristup sintezi glikolne kiseline zasniva se na reakciji oksidacije etilenglikola u tečnoj fazi, za koju je pronađen novi, efikasniji katalizator. Ovaj katalizator može se proizvesti na osnovu nanočestica legure paladijuma fiksiranih na nosaču od ugljenika, što ubrzava oksidacionu reakciju etilenglikola umesto formaldehida i pruža visok prinos glikolne kiseline.

Tokom studije, korišćena je metoda imobilizacije rastvora za pripremu serije katalizatora koji sadrže nanočestice paladijuma i zlata deponovane na nepromenjenim i modifikovanim grafitnim i aktivnim ugljenicama. Pripremljeni katalizatori proučavani su korišćenjem modernih metoda poput XRD-a (rentgenska difrakcija), adsorpcije-desorpcije azota na niskoj temperaturi, HRTEM-a (visokorezolutna transmisiona elektronska mikroskopija) i rendgenske fotoelektronske spektroskopije (XPS), i testirani u reaktoru za ciljnu reakciju oksidacije etilenglikola u tečnoj fazi. Kao rezultat, mogla su se odrediti optimalna veličina, morfologija i struktura nanočestica paladijuma i zlata, kao i njihova distribucija na površini nosača od ugljenika.

Razvoj biodegradabilne ambalaže radi zamene tradicionalne polimerske ambalaže ključan je trend u savremenoj ekologiji. Povećana proizvodnja takve ambalaže zahteva nove, bezbednije metode proizvodnje koje ispunjavaju principe brige o životnoj sredini.

Foto: Evropsko udruženje za nauku o površini materiala

Evropsko udruženje za nauku i tehnologiju površine materijala je udruženje koje ima za cilj da okupi svoje članove i sve zainteresovane strane koje rade u oblasti nauke i tehnologije površina materijala. EMAST promoviše osnovne istraživačke aktivnosti, industrijski razvoj, proizvodnju i uvođenje novih proizvoda na tržište koje sprovode univerziteti, istraživački centri i industrije zemalja članica EU.

Europe Surface Science – Konferencija ima za cilj da deluje kao interdisciplinarni forum za istraživače, naučnike, zainteresovane ljude i stručnjake iz svih naučnih disciplina, politike i ekonomije kako bi ispitali i diskutovali o trenutnom stanju materijalnih površina, uključujući prirodne površine. Prethodne konferencije održane su u Rimu – Italija (2014), Kapriju – Italija (2016) i Nici – Francuska (2020).

Izvor: Nornik

Dan planete Zemlje

Foto-ilustracija: Unsplash (simone-busatto)
Foto-ilustracija: Unsplash (Fateme Alaie)

Dan planete Zemlje, koji se obeležava svakog proleća 22. aprila, postao je jedan od najvažnijih događaja za podizanje svesti o zaštiti životne sredine.

Inicijator Dana planete Zemlje bio je američki senator Gejlord Nelson iz savezne države Viskonsin. Senator je bio motivisan rastućom zabrinutošću zbog zagađenja i drugih ekoloških problema koji su postali očigledni tokom 1960-ih godina, ali naročito nakon ekološke katastrofe koja se dogodila 1969. godine kada je izliveno 11 miliona litara nafte u Pacifički okean prilikom rada jedne naftne platforme. 

Od svog nastanka 1970. godine, događaj se proširio na mnoge zemlje, okupljajući ljude u zajedničkoj borbi protiv ekoloških problema kao što su klimatske promene, zagađenje i gubitak biodiverziteta. Svake godine, milioni ljudi učestvuju u aktivnostima koje imaju za cilj očuvanje planete, i zajedno sade drveće, čiste parkove, održavaju edukacije o održivosti i sprovode mnoge druge aktivnosti.

Tema za Dan planete Zemlje 2024. godine je ,,Planeta protiv plastike“, koja naglašava štetu koju plastika nanosi našoj planeti. Plastika je svuda oko nas – u odeći, aparatima, ambalaži za hranu i mnogim drugim proizvodima. Naša zavisnost o plastici za jednokratnu upotrebu ima katastrofalne posledice za životnu sredinu. Proizvodnja plastike kontinuirano raste, a godišnje se proizvede oko 430 miliona tona plastike, od čega dve trećine završi kao otpad. Ovaj otpad zagađuje reke, jezera, tlo i okeane.

Veliko pacifičko ostrvo smeća je jedan od najpoznatijih simbola plastičnog zagađenja. Ova ogromna masa plastičnog otpada, smeštena između Havaja i Kalifornije, prostire se na površini od preko 1,6 miliona kvadratnih kilometara i teška je oko 80.000 tona. „Ostrvo“ je stalno u pokretu zbog okeanskih struja, a zbog svoje gustine plastika ne može da potone. Ova masa otpada nije koncentrisana uvek na jednom mestu, već se širi i menja oblik, što otežava napore da se suzbije. Poređenja radi, površina Velikog pacifičkog ostrva je približno jednaka veličini Irana, a gotovo 18 puta veća od površine Srbije.

Pročitajte još:

Mnoge životinje, uključujući morske kornjače, ptice i ribe, stradaju zbog unosa plastike u svoje organizme, često je greškom smatrajući za hranu. Foke i delfini često stradaju zbog toga što se uhvate u mreže i druge plastične materijale, što im otežava kretanje i disanje. Zbog toga su međunarodni napori ključni u borbi protiv plastičnog zagađenja. UN članice prepoznale su ovaj problem i dogovorile su se da do 2024. godine naprave pravno obavezujući instrument za zaustavljanje zagađenja plastikom.

Foto-ilustracija: Pixabay (giogio55)

Klimatske promene su takođe ozbiljna pretnja za našu planetu. Prema podacima UNEP-a, više od dve milijarde hektara zemlje širom sveta je degradirano, a broj i trajanje suša porasli su za 29 odsto od 2000. godine. Ako emisije staklene bašte ne budu značajno smanjene, temperature bi mogle da porastu do 2,9°C tokom ovog veka. Loš vazduh je još jedan veliki problem. Više od 99 odsto svetske populacije udiše vazduh ne tako dobrog kvaliteta, što uzrokuje procenjenih sedam miliona prevremenih smrti svake godine. 

UN postavlja ciljeve za rešavanje problema plastičnog zagađenja kroz niz strategija i akcija. Ciljevi uključuju smanjenje proizvodnje plastike za jednokratnu upotrebu, promovisanje cirkularne ekonomije, jačanje sistema upravljanja otpadom, i poziv na međunarodnu saradnju kako bi se rešio problem plastičnog zagađenja. 

Da bismo približili koliko je zapravo brojka od 430 miliona tona plastike, UN je dao podatak da se gotovo više od 2.000 kamiona punih smeća izbaci u vodene ekosisteme na dnevnom nivou.

Dan planete Zemlje i napori UN-a podsećaju nas da je zaštita planete odgovornost svih nas, a sistemske promene su neophodne kako bismo obezbedili održivu budućnost.

Energetski portal

Gde je Nemačka godinu dana od napuštanja nuklearne energije

Foto-ilustracija: Unsplash (lukas-lehotsky)
Foto-ilustracija: Pixabay

Prošle godine u aprilu, Nemačka je napustila korišćenje nuklearne energije nakon što je zatvorila poslednje tri nuklearne elektrane.

Povodom godišnjice napuštanja ovog izvora energije, Fraunhofer institut za solarne energetske sisteme ISE (eng Fraunhofer Institute for Solar Energy Systems ISE), sproveo je analizu o trenutnom stanju energetskog sektora ove zemlje.

U periodu od aprila 2022. godine do aprila 2023, nuklearne elektrane u Nemačkoj proizvele su 29,5 TWh (teravat-sat) električne energije, čime su u ukupnoj neto javnoj proizvodnji učestvovale sa 6,3 odsto.

Godinu dana od ukidanja ovog izvora, beleži se momenat da je on zamenjen obnovljivim izvorima energije koja je u porastu. Naime, od trenutka ukidanja do aprila ove godine, proizvedeno je oko 270 TWh obnovljive energije, što je za 33 TWh više u odnosu na isti period prošle godine. Kada je reč o fosilnim gorivima kao što su ugalj, prirodni gas i nafta, za isti period proizvedeno je oko 154,4 TWh električne energije, što predstavlja značajno smanjenje u odnosu na godine ranije.

Pročitajte još:

Kako se navodi u analizi Instituta, na to su uticale visoke cene prirodnog gasa i čvrstog uglja, kao i visoki troškovi za CO2 sertifikate.

Kao još jedan od razloga za smanjenje korišćenja fosilnih goriva navodi se i uvoz električne energije. Međutim treba istaći da do ovoga nije došlo zato što Nemačka nije mogla da proizvede dovoljne količine električne energije, već zbog povoljnijih cena na stranim tržištima tokom leta 2023. godine. Preciznije, navodi se da su tokom letnjeg perioda obnovljive elektrane u Danskoj, Norveškoj i Švedskoj generisale jeftiniju električnu energiju, koja je nemačke termoelektrane na ugalj učinila nekonkurentnim po tom pitanju.

Na kraju, potrebno je da se kaže da je došlo i do pada opterećenja mreže, za 2,1 odsto. Do toga je došlo zahvaljujući uštedi električne energije u industrijskom i privatnom sektoru, pada proizvodnje, kao i zbog povećanje sopstvene potrošnje električne energije iz solarnih sistema.

Zaključak analize koju je sproveo Institut, jeste da je prva godina bez nuklearne energije pokazala da ona u Nemačkoj može da bude dobro kompenzovana.

Energetski portal

Instalirani solarni paneli na dve beogradske škole

Foto: Grad Beograd
Foto-ilustracija: Unsplash (Bill Mead)

Na krovovima dva javna objekta, Škole za dizajn tekstila i OŠ ,,Branko Radičević“ na Novom Beogradu, postavljene su male solarne fotonaponskih elektrane.

I jedna i druga elektrana završene su i puštene u probni rad, prema izveštaju Sekretarijata za energetiku.

U toku probnog rada, elektrane će biti testirane i povezane s daljinskim upravljanjem kako bi se osigurao pravilan rad pod različitim opterećenjima.

Fotonaponska elektrana u OŠ ,,Branko Radičević“ sada ima instalisanu snagu od 130 kW, dok je Škola za dizajn tekstila dobila elektranu snage 90 kW, navodi se na sajtu Grada Beograda.

Pročitajte još:

Očekuje se da će ove škole smanjiti potrošnju električne energije za oko 70 odsto u poređenju sa dosadašnjim preuzimanjem iz elektroenergetskog sistema Srbije. Elektrane su dizajnirane tako da škole mogu odmah koristiti proizvedenu električnu energiju, a ako dođe do viška, mogu ga isporučiti elektroenergetskom sistemu Srbije.

Solarna fotonaponska elektrana pretvara sunčevu energiju direktno u električnu energiju koristeći fotonaponske ćelije, što nakon instalicije umanjuje račune pomenutim javnim objektima i obezbeđuje energetsku stabilnost na duge staze.

Ovaj projekat je značajan i zbog promovisanja održive energije, omogućava školama značajne uštede i širi i među učenicima ekološku svest.

Energetski portal

Zašto Srbija ozbiljno zaostaje u reciklaži otpada

Foto-ilustracija: Freepik (jcomp)
Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

U Srbiji često komunalni i opasan otpad završavaju na deponijama ili u prirodi i ugrožavaju i životnu sredinu i zdravlje ljudi.

Stručnjaci za reciklažu misle da je to zbog nedostatka pouzdanih podataka o tome ko sve u zemlji proizvodi opasan otpad, koliko se ovog otpada proizvede i tretira. Problem je, kažu, što još nije uspostavljena odgovarajuća infrastruktura za sakupljanje različitih vrsta otpada, dok su kapaciteti za fizičko-hemijski tretman ograničeni, a nema ni dovoljno skladišta.

Kada je reč o reciklaži nigde u svetu, ističu stručnjaci, situacija nije sjajna. Količine otpada se povećavaju, a dodatan problem predstavlja dizajn proizvoda. Vrste materijala i njihove kombinacije koje se koriste prilikom izrade određenog uređaja dominantno određuju njegov životni vek, ali i ograničavaju mogućnosti tretmana.

„U uslovima hiperprodukcije teško je sprovesti principe cirkularne ekonomije„, objašnjava Nikola Egić, predsednik Udruženja reciklera Srbije.

Operateri kažu da stalno moraju da ulažu u skupu opremu, a suočavaju se sa problemima plasmana sirovina koje dobijaju, kako u pogledu primene, tako i u pogledu cene.

Pročitajte još:

„To je, recimo, posebno vidljivo u sve većoj upotrebi plastičnih materijala u uređajima u kojima je dominirao metal, poput veš mašina“, kaže Ninoslav Milenković, dirketor E-reciklaža Niš.

U pojedinim segmentima Srbija ima operatere koji poseduju najsavremeniju opremu za reciklažu u ovom delu Evrope i kapacitete koji premašuju količine koje se kod nas sakupljaju. Pre svega, to se odnosi na otpadne gume, električni i elektronski otpad i otpadne akumulatore, kažu stručnjaci.

“Srbija zaostaje kada je u pitanju razvijenost infrastrukture na lokalnom nivou, što se ogleda u lošem upavljanju komunalnim otpadom, kao i sistemima za upravljanje određenim posebnim tokovima otpada, poput otpadnih ulja i automobila“, kaže Nikola Egić

U Srbiji se uglavnom prikuplja otpad koji ima ekonomsku vrednost, dok su podaci o sakupljanju otpada koji tu vrednost nema – nepoznanica. Tako se ne zna ni gde završavaju, recimo, otpadno ulje, farmaceutski ili drugi hemijski otpad koji se koristi u domaćinstvu. Problem je što ljudi često ne znaju gde i kome mogu da predaju svoj otpad i što sakupljačkih centara nema dovoljno. Paralelno sa uspostavljanjem infrastrukture mora se raditi na edukaciji stanovništva.

„Tek nakon toga na scenu stupaju različiti mehanizmi finansijske (de)stimulacije potrošača i, na kraju, kažnjavanje onih koji se ne pridržavaju pravila“, zaključuje Nikola Egić.

Tekst u celosti možete pročitati OVDE.

Izvor: RTS

123...1.481Page 1 of 1.481

Newsletter

Kalendar događaja

februar 07 sreda

BALKAN SOLAR SUMMIT U FEBRUARU U BANJALUCI

Više detalja

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs