70 miliona evra za razvoj magistralnog gasovoda od Bugarske do Mađarske

Vesti | Gas

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Aleksandar Antić izjavio je da je budžetom za 2019. godinu predviđeno izdvajanje od 70 miliona evra za učešće u razvoju magistralnog gasovoda od granice sa Bugarskom do granice sa Mađarskom.

Antić je, obrazlažući u parlamentu predložene izmene Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i pribavljanja dokumentacije radi realizacije izgradnje sistema za transport prirodnog gasa „Južni tok“, naveo da su pomenuta sredstva namenjena za dalje domaće učešće, odnosno učešće JP „Srbijagasa“, u razvoju ovog projekta.

On je objasnio da se postojeći zakon menja da bi se realizovao projekat izgradnje magistralnog gasovoda od granice sa Bugarskom do granice sa Mađarskom, koji će ići trasom koja je projektovana za gasovod „Južni tok“.

Ovim gasovodom, između ostalog, treba da bude transportovan ruski gas koji će kroz drugu cev „Turskog toka„, kroz Crno more, stići u Tursku, a dalje sistemom nacionalnih magistralnih gasovoda preko Bugarske, Srbije i Mađarske do potrošača u Evropi, rekao je ministar.

Prema njegovim rečima, procenjena vrednost tog projekta je 1,08 milijardi evra, a gasovod bi trebalo da bude završen 2020. godine.

U ovom trenutku sve stvari ostavljaju utisak da se ide u dobrom pravcu razvoja tog gasovoda, koji Srbiji treba da obezbedi energetsku bezbednost, sigurno snabdevanje gasom, ali i profit koji donosi sama tranzitna taksa, naveo je Antić.

On je ukazao na to da izmena pomenutog zakona omogućava srpsko-ruskom preduzeću „Gastrans“ da koristi benefite onih eksproprijacija i rešenja koja su bila u Zakonu o „Južnom toku„, jer je reč o gotovo identičnom pravnom licu, koje je promenilo naziv, i gotovo identičnoj trasi i tehničkim parametrima vezanim za razvoj projekta.

Antić je izrazio uverenje da će predloženi zakon dati podsticaj pomenutom projektu i omogućiti efikasan rad svih nadležnih državnih organa, ali ne na štetu građana, kao korisnika eksproprijacije.

Milisav Pajević