6 načina da kroz modu budete odgovorniji prema životnoj sredini i društvu

Vesti | Održivi razvoj

Foto-ilustracija: Pixabay

U poslednjih 50 godina, dogodile su se dramatične promene u svetu mode. Proizvođači su, smanjivanjem cena, učinili da poslednji trendovi više nisu rezervisani isključivo za elite. Mnoge devojke mogu sebi da priušte sjajnu crvenu lakovanu suknju, a momci uske farmerke sa rupama na kolenima. Ipak, ovi komadi vrlo verovatno neće im potrajati duže od samih trendova. Ovaj fenomen označen je kao „fast fashion“ (brza moda). Ultimativni cilj je povećanje prodaje kroz plasiranje novih trendova na nedeljnom nivou. Cene su niske zato što se proizvode ogromne količine odeće napravljene od jeftinih sintetičkih tkanina i korišćenjem veštačkih boja. Radnici koji tu istu odeću proizvode dobijaju niske plate – ili ih čak ne dobijaju uopšte.

Društvo, opsednuto beskompromisnom potrošnjom, lako poklekne porivu da poseduje nešto novo i „trendi“, pa još po pristupačnoj ceni. Psiholozi tvrde da će ljudi radije da gomilaju jeftinu garderobu kratkog veka nego da investiraju u nekoliko komada odeće koji bi im potrajali duže.

Ipak, kako bismo pomogli svojoj planeti, morali bismo da se odupremo nagonu gomilanja odeće lošeg kvaliteta i zatrpavanju deponija njome.

Evo nekoliko načina kako da kroz modu pokažemo veću odgovornost i brigu za životnu sredinu.

1. Vršite čistke u svom ormanu! Donirajte i reciklirajte!

Ukoliko i zgrešite povremeno i kupite pokoju stvar koju ne nosite onoliko koliko ste mislili da ćete u trenucima kupovine, budite iskreni sami prema sebi i rešite je se.

Ako je očuvana, možete da je prosledite domovima za stare ili za nezbrinutu decu, te im na taj način „utrti“ put do nekoga ko će im udahnuti nov život. „Vaskrsenje“ mogu da dožive i u reciklažnim centrima gde će postati tkanina za neke nove modne komade.

Lanac prodavnica H&M koji ima prodajne objekte u nekoliko mesta u Srbiji, donosiocima stare, nepotrebne odeće na reciklažu, nudi popust od 15 odsto.

Imajte na umu da je svaki izbor bolji od onog da taj minić za koji mislite da je prekratak za vas ili teksas jakna koju je vaše dete preraslo – leži u mraku garderobera zapostavljen ili da završi na smetlištu.

2. Perite veš na odgovoran način!

Da li ste znali da u toku jednog ciklusa pranja standardna veš-mašina potroši 170 litara vode, a da prosečan stanovnik Afrike svoje dnevne potrebe ispuni sa svega 47 litara?

Voda je dragocen resurs, a čovečanstvo postaje sve više zabrinuto oko njene potencijalne nestašice u budućnosti. Priliku da date svoj doprinos očuvanju vode imate i kroz pranje veša.

Trudite se da, bez preke potrebe, ne uključujete polunapunjenu veš-mašinu.

Zašto neke komade ne biste oprali „na ruke“? Na ovaj način, uštedeli biste određene kapacitete vode, a istovremeno i produžili rok svojoj odeći, pošto se ručno pranje i preporučuje kao manje štetno i po robu samu.

Često pranje farmerki i druge odeće od teksasa je nepotrebno. Ukoliko su i dalje čisti, ali su poprimili čudan miris, komade od ovog materijala stavite tokom noći u frižider. Hladnoća će da ubije bakterije koje izazivaju smrad a neće se odraziti na boji i obliku garderobe.

3. Sušite odeću prirodno!

Slična logika o veš-mašinama primenjiva je i na sušilice. Procenjuje se da su upravo one te koje „crpe“ 12 odsto ukupne energije koju upotrebi jedno domaćinstvo. Ovo je posebno nefikasno kada uzmemo u obzir da nam za sušenje odeće je na raspolaganju neiscrpni energetski izvor – Sunce.

4. Pogledajte šta piše na etiketi iza „made in…“!

Roba koju nosimo verovatno je proputovala više kilometara nego što ćemo mi sami čitavog svog života.

Većina odeće i obuće koju posedujemo došla nam je iz Azije. Za njen transport bila su neophodna fosilna goriva. Između njenog zagađenja prirodnog okruženja u toku proizvodnog procesa u fabrikama i zagađenja koje predstavlja Zemlji po završetku svog života, na deponijama, odvija se i treće. Ma kojim prevoznim sredstvom nam garderoba bila dostavljena, ona, indirektno, utiče na zagađenje vazduha i povećanje efekta staklene bašte. Stoga bi, kada već proširujemo kapacitete svojih ormana, trebalo da se odlučimo za lokalne proizvođače ili second-hand prodavnice.

Ovako, naša kupovina neće biti samo ekološki osveštena, već i društveno. U mnogim azijskim zemljama, dovodi se u pitanje tretman i (pot)plaćenosti radnika.

5. Uposlite ruke!

Ukoliko vam je neka košulja dosadila, odsecite joj rukave ili je ukrasite cirkonima. Na internetu možete da pronađete mnogo različitih uradi sam projekata za osvežavanje vašeg ormana. Uz malo novca i vremena, imaćete potpuno novu košulju.

Ako ste progoreli neku majicu, cigaretom ili peglom, rešenje bi mogle da budu različite zabavne zakrpe koje za sitne pare možete da pronađete u kineskim radnjama i kod prodavaca tekstila i pozamanterije. Postupak njihovog prilepljivanja za garderobu izuzetno je lak.

6. Odužite se prirodi i inspirišite druge da vam se pridruže!

Zasadite drvo kako biste „zarobili“ svaki dodatni atom ugljen-dioksida koji lebdi u vazduhu zbog dopremanja vaših pantalona iz Kine. Ukažite svojim bližnjima zašto bi trebalo da slede vaš pozitivan primer i usvoje neke od ekološki i društveno odgovornih modnih mera.

Jelena Kozbašić