Da li je pandemija ubrzala evropsku zelenu tranziciju?

Kako se svet suočio s globalnom javnozdravstvenom krizom zbog brzog širenja koronavirusa koji izaziva bolest KOVID-19, te povezanom ekonomskom krizom i padom tržišta nafte, budućnost s niskim udelom ugljen-dioksida postala je neizvesnija.

Foto-ilustracija: Unsplash (John Towner)

I dok se za neke zemlje, poput Indije, koja više od polovine energije dobiva iz termoelektrana uglja, zbog navedenog očekuje da će usporiti prelazak na tzv. zelenu energiju iz obnovljivih izvora, druge zemlje to vide kao dodatnu šansu. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen kazala je, predstavljajući ekonomski paket pomoći ekonomijama Evropske unije, da se dok se bude izlazilo iz krize „ne sme pasti u ruke starih navika i zadržati se na jučerašnjoj ekonomiji“.

„Naprotiv, moramo hrabro iskoristiti ovu priliku za izgradnju moderne, čiste i zdrave ekonomije, koja osigurava sredstva za život nove generacije“, naglasila je između ostalog predsednica Evropske komisije i dodala kako Evropa mora sad ulagati u čistu budućnost.

Indija je uvela najstrože mere na svetu u borbi protiv KOVID-19. Očekuje se dugo razdoblje oporavka, s recesijom, kao i promene u načinu potrošnje, što je pogodilo turizam i kupovnu moć.

Pandemija će takođe verovatno uticati na energetsku tranziciju u Indiji koja je u toku – iako niko ne zna sigurno hoće li promeniti ili pauzirati smer u kojem trenutno ide ili izazvati radikalne promene. Ne znamo šta će biti „novo normalno“ u Indiji ili bilo kojoj drugoj naciji, navodi se u analizi Svetskog ekonomskog foruma (WEF).

WEF je 13. maja 2020. objavio izveštaj Indeks energetske tranzicije (ETI) 2020. u kojem su zemlje rangirane kako bi donosioci odluka i biznismeni mogli odrediti smer u kojem bi trebali da idu.

U prvih deset zemalja koje su najdalje napredovale u korišćenju tzv. zelene energije su Švedska, Švajcarska, Finska, Danska, Norveška, Austrija, Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska, Nizozemska i Island. Na poslednjem mestu je Haiti, a među poslednjih deset su i Liban, Nigerija, Kamerun, Venezuela, Benin, Mozambik, Mongolija, Zimbabve i Južnoafrička Republika. Od zemalja regije Jugoistočne Evrope, Slovenija je na 23, Hrvatska je na 37, Albanija na 52, Srbija na 100, Bosna i Hercegovina je na 103. i Crna Gora na 62. mestu. Severna Makedonija nije uključena u izveštaju.

Transformacija energetskog sistema tokom poslednje decenije, iako je bila sporija nego što je potrebno za postizanje ciljeva Pariskog sporazuma za borbu protiv klimatskih promena, jeste bez presedana.

Međutim, postoji mogućnost da se ovaj teško postignuti zamah sada riskira i izgubi, budući da trenutna pandemija KOVID-19 uzrokuje i ekonomsku i društvenu štetu, upozorava se u izveštaju.

Pandemija KOVID-a 19 dovela je do erozije gotovo trećine globalne potrošnje energije, volatilnosti cena nafte bez presedana s kasnijim geopolitičkim implikacijama, ulaganja i projekti su odloženi ili stali, a neizvesna je i perspektiva zapošljavanja miliona radnika u energetskom sektoru.

WEF navodi da je kriza izazvana pandemijom KOVID-a 19 dovela do nezamislivog – društva su se morala odreći vredne robe i slobode kako bi se zajednički borila protiv pandemije. Za uspešnu energetsku tranziciju potreban je sličan napor, navodi WEF.

Osim implikacija na proračune zemalja izvoznica nafte, niske cene energije mogu dovesti do ograničenja ulaganja, istraživanja i razvoja, navodi se, između ostalog u izveštaju. U zaključcima se navodi da bi delovanje država kod kontrole ekonomskih i socijalnih posledica moglo biti prilika za napredak u energetskoj tranziciji, a sugerišu se ekonomski podsticaji u razvoju i modernizaciji energetske infrastrukture i ljudskog kapitala što dugoročno danas može biti mogućnost za ključne korake u energetskoj tranziciji.

Foto-ilustracija: Unsplash (Anastasia Dulgier)

Upravo na to je ukazala i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u govoru pred Evropskim parlamentom 13. maja 2020. predstavljajući paket oporavka za zemlje članice Evropske unije.

On bi se trebao provesti kroz tri stupa: jačanje zdravstvenog sistema i ulaganja, istovremeno pomažući prijelaz prema digitaliziranoj, karbonski neutralnoj Evropi. Fon der Lajen je kazala kako će se društva i ekonomije otvarati sporo, postupno i pažljivo te da će se „Evropa oporaviti, ali za to će trebati vremena“.

Primetila je da kriza nije jednako pogodila sve ekonomije zemalja članica EU-a te da su one koje su se više oslanjale na turizam pogođenije, zato su Italija i Španija prve pogođene. Naglasila je da je ključno da se misli na zaštitu okoline.

„Pre ili kasnije, naši naučnici i istraživači će razviti vakcinu protiv koronavirusa. Za klimatske promene, međutim, nema vakcine. Zbog toga Evropa mora ulagati u čistu budućnost. Na kraju, moramo koristiti taj novac da ulažemo u budućnost uzimajući u obzir klimatske promene, smanjujući uticaj na klimu, a ne povećavajući ga. Dok izlazimo iz krize, ne smemo pasti u ruke starim navikama, ne smemo se zadržati na jučerašnjoj ekonomiji, dok budemo ponovno gradili ekonomiju. Naprotiv, moramo iskoristiti ovu priliku kako bismo izgradili modernu, čistu i zdravu ekonomiju koja će osigurati sredstva za život sledećim generacijama“, naglasila je predsednica Evropske komisije.

Pandemija se pokazala velikim šokom koji je testirao sposobnost vlada za upravljanje složenim, naučno-informativnim, a opet politički teškim zadacima. Kao što se navodi u pomenutom izveštaju Svetskog ekonomskog foruma (WEF) – Indeksu energetske tranzicije, mnoge vlade su se loše pokazale u krizi izazvanoj pandemijom KOVID-a 19, a poverenje u vlasti, zajedno s veštinama, ključno je za suočavanje sa izazovima energetske otpornosti i duboke dekarbonizacije.

Izvor: Radio Slobodna Evropa