ABB-ova formula uspeha

Vesti | Intervju

Foto: ABB

Predstavljanje svetske kompanije koja u brojnim oblastima ostvaruje zapažene rezultate može biti zahtevan zadatak. U takve kompanije spada i ABB koja utire put ka budućnosti uvođenjem brojnih inovacija u segmentima elektroenergetske opreme, elektromotornih pogona, industrijske automatizacije i robotike. Ovo je tek jedan deo njihovog poslovanja, jer je ABB prepoznat kao kompanija veoma aktivna u oblastima obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti. Prirodno je da u toj težnji za inovacijama, nisu zapostavili ni elektromobilnost. Na tom planu su čak udružili snage sa Formulom E otkrivajući nam iz godine u godinu kako će saobraćaj izgledati u bliskoj budućnosti. Kako će se dalje razvijati kompanija ABB i u kojim oblastima će se njihov napredak najviše odraziti na progres čitavog društva pitali smo Milana Jevremovića, direktora segmenta Industrija i menadžera poslovnog sektora Elektromotorni pogoni u kompaniji ABB Srbija.

EP: Kako biste vi predstavili kompaniju u kojoj radite? Da li biste možda istakli revolucionarno partnerstvo sa Formulom E?

Milan Jevremović: ABB je inovativni tehnološki lider koji predvodi digitalizaciju industrije. Uz nasleđe od preko 130 godina inovacija, ABB danas čine četiri globalna poslovna sektora usmerena ka kupcu: Elektroenergetska oprema, Industrijska automatizacija, Robotika i Elektromotorni pogoni koji su podržani zajedničkom digitalnom platformom ABB Ability™.

Pored proizvoda koji direktno ili indirektno utiču na smanjenje potrošnje energije, na čijim inovacijama stalno radimo, nudimo i rešenja za skoro svaki tip industrije. Tu je i paleta proizvoda za obnovljive izvore energije koje naši timovi konstantno usavršavaju kako bi se što više iskoristili ovi vidovi zelene energije.

Udruženi smo i sa Formulom E u revolucionarnom partnerstvu u cilju podsticanja budućnosti održive e-mobilnosti. Kao naslovni sponzor ovog takmičenja već šestu sezonu za redom podižemo ekološku svest i radimo na unapređenju e-mobilnosti.

Od svoje prve trke u Pekingu, u septembru 2014. godine, Formula E se pokazala kao broj jedan svih međunarodnih moto sportova na električni pogon. U sledećoj fazi razvoja, globalni lider inovativne tehnologije ABB pruža svoje ime, inovativnost i tehnološko liderstvo seriji koja će od sada biti poznata kao ABB FIA Formula E Prvenstvo.

Foto: ABB

Formula E služi kao konkretna platforma za razvoj i testiranje tehnologije elektrifikacije i digitalizacije relevantne za e-mobilnost, pomažući u poboljšanju dizajna i funkcionalnosti električnih vozila i infrastrukture, kao i povezanih digitalnih platformi. Udruživanjem snaga, ABB i Formula E su idealno pozicionirani za pomeranje granica e-mobilnosti.

EP: Kao odgovorna kompanija ABB učestvuje i u edukaciji i stručnoj praksi studenata elektrotehnike. Do sada ste imali veliki broj donacija i takmičenja za studente. Koje biste vi izdvojili kao najbitnije?

Milan Jevremović: Već dugi niz godina ABB ima saradnju sa svim elektrotehničkim fakultetima u Srbiji kroz različite aktivnosti. Ove godine je ABB poklonio vrhunsku opremu  zahvaljujući kojoj je ekipa H-Bridges sa Elektrotehničkog fakulteta mogla da testira svoj prototip pretvarača za električne bicikle, što verujemo da im je pomoglo da osvoje prvo mesto na međunarodnom takmičenju International Future Energy Challenge (IFEC). S obzirom da je ABB Srbija donirao opremu i pre deset godina, kada je ovaj tim takođe osvojio prvo mesto na takmičenju IFEC, mislim da smo pronašli formulu uspeha.

Kroz mnoge donacije različitim katedrama Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu i Elektronskom fakultetu u Nišu, ABB kontinuirano pomaže ovim fakultetima kako bi studenti imali pristup i išli u korak sa najsavremenijim tehnologijama. Pored donacija fakultetima, ABB pomaže i elektrotehničkim stručnim školama.

Prošle godine smo uspostavili i naše takmičenje u robotici za koje planiramo da postane tradicija. Naime, kompanija ABB Srbija je generalni pokrovitelj takmičenja pod nazivom „ABB Robo Challenge — Dodirni budućnost” u okviru seminara „Brand New Engineers — Od integrala do inženjera”, koji organizuje Udruženje studenata elektrotehnike Evrope (EESTEC) u saradnji sa Elektrotehničkim fakultetom Univerziteta u Beogradu.

Sredinom novembra je održano drugo po redu ABB Robo Challenge studentsko takmičenje. Ukupno 12 formiranih timova nadmetalo se u 24-časovnom hakatonu koji podrazumeva rad na računaru u vidu optimizacije rešenja za upravljanje robotom u simulacionom okruženju softvera ABB RobotStudio. Dva najbolja tima plasirala su se u finale i imala su priliku da svoje rešenje implementiraju na pravom ABB industrijskom robotu.

Još 2012. godine smo ustanovili godišnju nagradu za najboljeg studenta na grupi predmeta iz Elektromotornih pogona Elektrotehničkog univerziteta u Beogradu.

Ovo predstavlja samo deo onoga što ABB već godinama radi kako bi studentima pružio priliku da dobiju najbolju primenu znanja u praksi i naravno da ćemo se i u budućnosti truditi da im pružimo još bolje praktično obrazovanje.

EP: Kada je reč o obnovljivim izvorima energije, i na ovom planu ABB beleži uspehe. Da li je ova godina bila možda i bolja od prethodnih s obzirom na to da se stvari polako u Srbiji menjaju pa i kompanije i pojedinci, sve više razmišljaju o obnovljivim izvorima?

Milan Jevremović: Naša kompanija radi na projektima solarnih elektrana još od 1990. godine, najviše na polju solarnih invertora, ali i razvodnih postrojenja i trafostanica za tu primenu. Broj solarnih invertora koje smo do sada instalirali je nešto manji od dva miliona komada, a ukupna snaga solarnih elektrana na kojima je ABB učestvovao prevazilazi 20 GW.

Kada je Srbija u pitanju, više od 70 odsto instaliranih invertora na svim solarnim elektranama je proizvela naša kompanija. Najviše smo ponosni na 2 najveće solarne elektrane – Solaris 1 i Solaris 2 – koje ukupno imaju gotovo 2 MW instalisane snage, ali i na solarnu elektranu na krovu robne kuće IKEA, snage 300 kW.

Nakon blagog zatišja u prethodne dve godine, tržište solarne energije se ove godine u Srbiji probudilo. Za industrijska postrojenja, izgradnja solarnih elektrana je zbog promene cene električne energije, ali i pada cene opreme, postala isplativa i iz tog razloga se sve više kompanija u Srbiji odlučuje da investira u solarne elektrane, čak i bez državnih podsticaja. To su i razlozi zbog kojih smo ove godine prodali još jedan megavat solarnih invertora za tri elektrane.

Instaliranje solarnih panela, takođe postaje isplativo i za domaćinstva, a samim tim je i blagi porast instaliranih solarnih panela na krovovima kuća po Srbiji sasvim logičan. Očekujemo da će interesovanje za solarnu energiju postati  još veće zbog novih poskupljenja struje koja će nastupiti.

Kada su drugi obnovljivi izvori energije u pitanju, moram istaći važan podatak da je ABB učestvovao u priključivanju svih vetroelektrana izgrađenih u Srbiji na distributivni sistem. Vrlo je verovatno da se neki delovi naše opreme nalaze i u samim vetrogeneratorima, ali nemamo taj podatak, s obzirom na to da oni stižu sa već ugrađenom opremom.

EP: Šta je još potrebno, prema vašem mišljenju, da država preduzme kako bismo imali još solarnih panela na krovovima naših zgrada i kuća, budući da značajan broj sunčanih sati u Srbiji omogućava korišćenje ove energije?

Milan Jevremović: Prošlo je vreme finansijskih podsticaja za solarne elektrane, kako u svetu tako i kod nas, pre svega zbog pada cene i dostupnosti opreme. Država bi trebalo da olakša procedure za izgradnju i mogućnosti predavanja energije u mrežu, a samim tim da omogući većem broju malih proizvođača jednostavnije priključenje na sistem. Očigledno je da trenutno neka ekonomska računica postoji, ali ljudi odustaju zbog obimnih i komplikovanih procedura. Država to treba da pojednostavi i onda će se povećati i broj solara na krovovima naših kuća i zgrada.

Nadamo se da će uskoro biti uvedeno i „neto merenje” (eng. net metering) čiju podzakonsku regulativu upravo sprema Ministarstvo rudarstva i energetike, što bi u mnogome potpomoglo popularizovanju ovog izvora energije.

Foto: ABB

EP: Izgrađeno je nekoliko vetroparkova u Srbiji da li je u neki od njih ugrađena ABB-ova oprema? Da li očekujete veći udeo vetroparkova u energetskom miksu?

Milan Jevremović: Kao što sam već i spomenuo, u svim vetroparkovima u Srbiji je ugrađena ABB-ova oprema. Počevši od našeg najvećeg vetroparka Dolovo u kojem je ugrađena ABB zaštita i visokonaponska oprema na 400 KV postrojenju, zatim u vetroparku Kovačica – 220 kV postrojenje u kom je instalirana kompletna ABB oprema, na 110 KV trafostanici u vetroparku Alibunar, a odmah pored i 35 kV trafostanica Mali Bunar. Pored toga, ABB-ove opreme ima i u manjim vetroparkovima u Kuli i Pećincima gde je instalirana naša srednjenaponska oprema. I dalje ćemo nastaviti da učestvujemo u izgradnji vetroparkova, jer će se definitivno povećati njihov broj na ovim prostorima s obzirom da su još 4 parka najavljena u Vojvodini, kao i vetropark koji EPS planira u Kostolcu. Postoje i dva razloga za to povećanje. Prvi su nove feed-in tarife koje se očekuju od države, a drugi razlog se sastoji u tome što, nezavisno od povlastica od države, privatnici će praviti svoje aranžmane za izvoz te zelene energije ili eventualnu prodaju u Srbiji.

EP: ABB-ova tehnološka dostignuća su ugrađena u drugu najveću hidroelektranu na svetu. Možete li da nam kažete nešto više o tome?

Milan Jevremović: U oblasti hidroelektrana ABB ima sveobuhvatno tehnološko znanje potrebno za optimizovano i efikasno funkcionisanje postrojenja, od mini hidroelektrana, pa sve do velikih reverzibilnih hidroelektrana. Sa tradicijom od preko 125 godina u razvoju tehnologija i rešenja, ABB je stekao kompetentnost i iskustva kroz izvođenje stotine projekata širom sveta, kao i kroz različite usluge tokom celokupnog životnog veka hidroelektrane.

ABB nudi integrisana rešenju za instrumentaciju, kontrolu i svu elektroopremu koja je potrebna u proizvodnji električne energije – od planiranja do servisne podrške tokom eksploatacije. Besprekorna integracija energetike i automatizacije osigurava korisnicima sveobuhvatne operativne mogućnosti sa svim informacijama potrebnim o procesu, opremi u polju i električnim komponentama.

Intervju vodila: Nevena Đukić

Ceo tekst pročitajte u novom broju Magazina Energetskog portala Zeleni izumi, decembar 2019. – februar 2020.