Drvene zgrade – rešenje za arhitekturu budućnosti

Foto-ilustracija: Unsplash (Simon Caspersen)

Evropski i američki naučnici imaju odgovor na izazov gradova budućnosti, a to je prelazak na drvo i gradnja zgrada od drveta, što bi rezultiralo smanjenjem opasnosti od još većeg porasta svetskih temperatura.

Rezultati njihovog istraživanja objavljeni su u internet časopisu „Nature Sustainability“. Njihovi razlozi su jasni i jednostavni: za proizvodnju čelika ili betona potrebna je energija, a takođe je potrebno vađenje sirovina iz rudnika. što su procesi koji ugrožavaju živi svet. Šume predstavljaju skladište atmosferskog ugljen-dioksida i ako bi se drvo iz svetskih šuma koristilo za izgradnju kuća i kancelarija, potrebnih za dodatnih 2 do 3 milijarde stanovnika gradova, što predstavlja broj ljudi koji se očekuje do 2050. godine, veliki gradovi bi mogli da postanu velika skladišta ugljenika.

Nova stabla bi mogla da rastu na području koje je ostalo nakon seče stabala, kako bi svet dobio još alata za skladištenje ugljenika. Novi gradovi mogli bi da postanu neka vrsta bankovnog trezora u koji bi se otpremalo do 700 milliona tona ugljenika godišnje, koji bi u suprotnom jednostavno bio ispušten u atmosferu u obliku gasova sa efektom staklene bašte. „Od početka industrijske revolucije u atmosferu ispuštamo sav ugljen-dioksid koji je uskladišten u šumama i zemljištu“, navodi Galina Čurkina s Instituta za istraživanje klimatskih uticaja u Potsdamu  u Nemačkoj. „Hteli smo da pokažemo da postoji opcija vraćanja velikog dela ovog ugljenika nazad na zemlju.“

Otpornost na vatru

Drvo je gorivo i jako dobro gori. Paradoksalno je da debla i obrađivano lamelirano drvo ne gore tako dobro. Strukturne drvene građe se mogu začađiti u požaru, ali pokazalo se da ih to čini otpornijim. Eksperimenti i istraživanja pokazali su kako zgrade visine do 18 spratova izgrađene od drveta mogu biti otporne na vatru. Atmosferski ugljen-dioksid, koji se procesom fotosinteze pretvara u drvena vlakna visoke čvrstoće, može se pretvoriti u siguran materijal – ojačani beton, ali prema istraživanju objavljenom u časopisu „Nature Sustainability“, proizvodnja betona u 2014. godini rezltovala je ispuštanjem 1.320 miliona tona ugljen-dioksida u atmosferu, dok se proizvodnjom čelika ispustilo dodatnih 1.740 miliona tona.

Rudarstvo u Brazilu je u periodu između 2005. i 2015. godine bilo odgovorno za gubitak 9 odsto ukupnog tla Amazonije tokom te decenije. Pretraživanjem područja ili vađenjem mineralnih ruda uništena je 12 puta veća površina od one predviđene rudarskim najmovima.

Foto-ilustracija: Unsplash (Gregory Dalleau)

Potsdamski naučnici nisu prvi koji predlažu drvo kao alternativu za cigle i mort ili bambus kao zamenu za beton, čelik i staklo, ali njihova je analiza do sada svakako najdetaljnija analiza novog načina za suprotstavljanje klimatskom izazovu gradova sutrašnjice. U istraživanju je proučavan niz scenarija kako bi se proverila njihova tvrdnja. Nove gradske strukture moraju biti izgrađene tako da pružaju smeštaj za dodatni milion ili i više ljudi svakog nedelje u naredne tri decenije. Trenutno se očekuje da će manje od 1 odsto građevina biti izgrađeno od drveta.

Petospratnice izgrađene od lameliranog drveta mogle bi da skladište i 180 kilograma ugljenika po kvadratnom metru, što je tri puta veća količina od one koju skladišti biomasa iznad zemljišta u prirodnim šumama. Kada bi se proizvodnja od drveta povećala na udeo od 10 odsto, nove konstrukcije mogle bi da skladište 10 miliona tona ugljenika godišnje, a kada bi se na svetskom nivou taj broj povećao na 90 odsto, brojka bi dosegla približno 700 miliona tona.

„Stabla nam pružaju tehnologiju neusporedivog savršenstva,“ navodi Hans Joakim Šelnuber, koautor istraživanja i osnivač i direktor Instituta u Potsdamu. „Uzimaju CO2 iz atmosfere i lagano ga pretvaraju u kiseonik koji udišemo i ugljenik u stablima koji koristimo. Ne postoji sigurniji način za skladištenje ugljenika kojeg se mogu setiti“, tvrdi. „Zajednice dobro iskorišćavaju drvo za gradnju već vekovima, ali trenutni izazovi za stabilizaciju klime pozivaju na ozbiljno povećanje udela izgradnje od tog materijala. Kada bismo preradili drvo u moderne građevinske materijale i pametno upravljali sečom i konstrukcijom, mogli bismo za sebe izgraditi siguran dom na planeti.“

Izvor: Žarko Šaravanja/Ekovjesnik