Sađenje bukve na Povlenu i Maljenu

Foto: Wikipedia/Boksi

Na lokalitetu Magleša na obroncima Povlena u poslednjih 4 do 5 godina osušio se veliki broj stabala smrče. Drveće starosti i do 80 godina dostiglo je svoj tehnički maksimum, a sušno vreme i bolesti doprineli su da ovaj prostor brzo ostane bez velikog dela šume.

„Akcija koja je bila u celoj Srbiji, a odnosila se na sadnju 50.000 sadnica, održana je i na Maglešu, a umesto četinara, posađene su autohtone vrste lišćara. Taj proces počeo je prošle godine, a nastavljen je i ove. To je obaveza svih nas, ne samo struke, a ovakvim akcijama doprinosi se da se okruženje ozeleni i učini prijatnijim,“ kaže Vladimir Lazić, iz Šumske uprave Valjevo.

Petnaestak volontera iz Valjeva i Beograda učestvovalo je u akciji sadnje 1.750 sadnica na površini od 70 ari. Kao razloge zbog kojih su došli pre svega su naveli to što vole prirodu i, kako ističu, žele da daju svoj doprinos.

„Mi smo iz Planinarskog kluba „Avanturista“. Svi smo, pre svega, ljubitelji prirode i prvi put smo na jednoj ovakvoj akciji, ali često dolazimo na valjevske planine, Povlen i Maljen i imamo ovde dosta prijatelja. Veliko je zadovoljstvo kada zasadite drvo i kroz nekoliko godina vidite da se primilo i da raste i da će biti tu narednih 50 ili 60 godina“, kaže Goran Trbojević, član Planinarskog kluba „Avanturista“ iz Beograda.

Umesto četinara posađeni lišćari

Umesto smrče, na području Magleša vratiće se stare autohtone vrste drveća i to bukva i gorski javor. U nekom manjem broju ostaće i četinari, više zbog vizuelnog efekta.

„Nakon česte seče u državnim šumama sledi sadnja novih sadnica i pošumljavanje je nešto što se mora više promovisati,“ kaže Srđan Živić, šef Šumske uprave u Valjevu, i dodaje: „Ova akcija je pokrenuta sa ciljem da se poveća pošumljenost u Srbiji. Sada je ona 29 odsto, a cilj je da se dostigne 40 odsto. JP „Srbijašume“ godišnje posade između 3 i 5 miliona mladih sadnica. Na Maglešu smo posadili jednogodišnje sadnice na površini od oko 70 ari, koji su opredeljeni pred početak akcije, ali se na tome neće stati,“ naglašava Živić. Kada bi se pošumile sve površine kojima gazduju „Srbijašume“, podigla bi se šumovitost za 1 do 1,5 odsto.

Ogoljene površine u privatnom vlasništvu

Problem postoji sa površinama koje su ogoljene i koje treba pošumiti, ali su one u privatnom vlasništvu. „Srbijašume rade planski i kada se nešto poseče, zbog bolesti ili starosti drveta, kao što je slučaj na Maglešu, onda se taj prostor i pošumljava. Veliki problem predstavljaju klimatske promene. Nije to samo slučaj ovde i na Maljenu, ima dosta površina gde su se stabla osušila, ali se radi i na tome da se ta stara, osušena stabla poseku i da se posade nove, mlade sadnice.“

Foto: Wikipedia/Vladimir Pecikoza

Za pošumljavanje na Maglešu izabrani su lišćari umesto smrče, koja i nije originalno drvo ovih prostora. „Pre nekih osamdesetak godina ovde je veštački podignuta šuma u kojoj je zasađena smrča,“ pojašnjava Živić.

„Ovo drveće dostiglo je svoj maksimum, a propadanje je počelo još 2012. godine, kada tri meseca nije bilo padavina, potom je krenula truležnica korena, koja je dodatno oslabila stabla, a na kraju se pojavio i potkornjak. Ono što je dobro je, da se uspelo na vreme reagovati da se spase drvna masa i na Maglešu, ali i na Maljenu. Sada smo u fazi pošumljavanja, bukva je autohtona vrsta ovih prostora, ona je već počela da osvaja ovaj teren, a sadnjom novog drveća, ubrzavamo proces pošumljavanja. Za nekih 40 godina potpuno će se promeniti vegetacija na ovom prostoru, polako će se potisnuti četinari. Biće to bukova šuma, nešto javora, graba. Lišćare koji su bili ovde nismo dirali,“ zaključuje Živić.

Izvor: Agroklub